Филип Вишњић — разлика између измена

* [[s:Смрт Краљевића Марка|Смрт Краљевића Марка]]; једна од најбољих песама о најпопуларнијем јунаку српског епоса

Какве је песме певао турској публици није познато, но морале су то свакако бити муслиманске песме, о подвизима чувених босанских јунака. Извесне појединости у песмама с хришћанском тематиком посредно упућују на његово познавање муслиманске епике као и живота и схватања исламског света. На пример, у песми [[s:Смрт Краљевића Марка|Смрт Марка Краљевића]] постоји посебан однос између јунака и његовог коња. Шарац плаче предосећајући да ће му господар умрети, а Марко га, пре смрти, убија и сахрањује („боље Шарца, нег брата Андрију“). Обе појединости, као што је показао [[Владан Недић]] (1981, 27), потичу од Турака, јер само у муслиманским песмама на Балкану коњи плачу због растанка с господарима и само су исламски ратници неговали обичај „захвалног сахрањивања коња“. И многи други детаљи у Вишњићевим песмама могу се схватити само ако се има у виду то његово познавање муслиманског света изблиза, познавање које је у појединим тренуцима прелазило у својеврсну песничку идентификацију с тим светом. Вишњић није само дао ликове турских насилника, Фочић Мехмед-аге, Кулин капетана и др., већ је сликао и ликове добрих [[Турци|Турака]], какви су [[Murat I|цар Мурат]] или старац Фочо који се очински брину о раји („него паз'те рају ко синове“ - тај необични политички савет даје цар Мурат својим везирима, на Косову, на самрти).