Током школовања у Шерборну 1928. године Тјуринг се спријатељио с Кристофером Моркомом, старијим учеником, такође веома надареним за природне науке.<ref name=":0" /> Ова љубав, подгрејавана дугим, и на свој начин романтичним разговорима о вредности броја π и теорији релативности, била је, по свему судећи платонска, јер Морком највероватније није био хомосексуалац.<ref name=":0" /> Морком умире 1930. године од [[Туберкулоза|туберкулозе]].
У књизи ''Човек који је сувише знао'', аутор Дејвид ЛивидЛивит пише:<blockquote>Није изненађујуће што је губитак идеалног садруга утицао да се у Тјуринговој машти зачне идеал романтичне љубави, а то се збило пре него што је та идеална веза уопште могла да се распрши или прерасте у зрео однос. У роману Едгара М. Форстера, Морис(1914), љубав насловног лика према Клајву Дараму прво се развила у чврст и, по свој прилици, постојан однос (међутим, што је значајно, на Клајвово инсистирање међу њима није било сексуалних односа), потом се претворила у презир када је Клајв одлучио да се ожени. Насупрот томе, Тјуринг никада није имао прилику да продуби своју приврженост према Крису Моркому ма какав био исход.<ref>Ливит, Д. (2010) ''Човек који је сувише знао.'' Смедерево: Хеликс. Стр. 23. </ref></blockquote>У есеју ''Природа душе'' из 1931. године, посвећеном мајци Кристофера Моркома, наводи: „Када тело умре, механизам тела који држи душу престаје да функционише, те душа пре или касније, можда и у тренутку смрти, налази ново тело“.<ref>Ливит, Д. (2010) ''Човек који је сувише знао.'' Смедерево: Хеликс. Стр. 105. </ref><ref name=":0" /> Та мисао, о новом телу као дому бесмртне душе, биће надаље његова водиља у свим професионалним и интелектуалним стремљењима – центар његове визије биће машине као ентитети са свешћу, не слични, већ једнаки људима.<ref name=":0" />
Године 1941. Тјуринг ће запросити [[Џоан Кларк]] која је била део криптографске екипе у Блечли Кларку. Џоан ће пристати, али Тјуринг ће јој убрзо признати своју хомосексуалну оријентацију и рећи да ипак не може да допусти да се венчају.<ref name=":0" /> Кларкова, по сопственим речима, није била изненађена тим признањем и остаће његов близак пријатељ све до Тјурингове смрти.<ref name=":0" />
