'''Иберија''' је име под којим су [[Старистари Грци]] од давнина знали [[територија|територију]] која се данас зове [[Пиринејско полуострво]]. Још је [[Античка Грчка|старогрчки]] [[историчар]] [[Херодот]] употребљавао овај топоним како би означио цело [[полуострво]].
== Увод ==
Термин '''Иберија''' је искључиво грчки термин, као што је термин '''[[Хиспанија]]''' искључиво латински термин. Заменити термине '''шпански''', '''иберијски''' или '''хиспански''' је грешка јер сваки од ова три термина носи са собом различитости епоха и амбијента у којима су настали. Порекло термина није са сигурношћу познато — могуће је да је настало од имена народа '''[[Ибери|Ибера]]''', међутим, исто тако је могуће да је народ добио име по територији коју је настањивао.
Упознавање Иберијског полуострва као географске целине је био веома спор процес. Удаљеност од културног центра [[Античко доба|античког доба]] је била веома велика, тако да није јасно какав су концепт могли да имају стари [[АнтичкаСтари ГрчкаГрци|стари Грци]] и [[Феникија|Феничани]] о географији полуострва. Оба народа су у оно време изражавала само економски интерес у односу на ову територију, што нас наводи на закључак да су можда познавали медитеранску обалу и понеки део у унутрашњости.
Историчари верују да су [[Феничани]] поседовали [[географија|географске]] податке који су за њих били важни и да су чак постојали текстови који су садржали доста информација. Зна се да је у [[1. век|I]] веку мудри и учени краљ Мавретаније Јуба II имао огромну библиотеку која је садржала феничанске текстове и [[књижевност]], и да је јеврејски географ Марино из [[Тир]]а имао доста материјала на основу кога је саставио мапу света, мапу која је послужила у великој мери научнику [[Клаудије Птолемеј|Клаудију Птолемеју]]. Међутим, ни [[Античка Грчка|Грци]] ни [[Антички Рим|Римљани]] нису много обраћали пажњу на ове списе тако да их нису ни сачували нити превели, што је један од разлога што су данас ти списи непознати.
