Прве штампарије у Бањалуци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке |
||
Ред 7:
Послије [[1918]]. године Звонимир Јовић је отворио ''Штампарију Звонимира Јовића''. Штампала је листове: ''Гласник Бискупије бањалучке'', ''Наша правда'', ''Службени лист Врбаске области'', ''Штипавац'', ''Нова штампа'', ''Позоришни годишњак Народног позоришта Врбаске бановине'', ''Радничка стража'', ''Бубањ'', ''Врло важно'', ''Зора'', ''Развитак'', ''Освит и Шишмиш''. Штампарија је радила до Другог свјетског рата.
Политичко-просвјетно дионичарско друштво за издавање новина и књига под називом ''Глас Крајине'' је 1923. године почело са радом. Штампарију је након 1937. године од Радикалне странке купио књижар Милан Узелац, који јој је промијенио име у ''Штампарија М. Узелца''. Око 1928. године браћа Јакшић отворили су штампарију средњег капацитета , која је запошљавала пет радника. У Бањалуци су тридесетих година прошлог вијека радиле још три штампарије мањег капацитета: ''Врбас'', ''Графика Богдана Курузовића'' и ''Шапирографија Стојана Ковачевића''.<ref>Стојнић, Бојан, Штампа и штампарије у Бањалуци ( до 1941 ), Удружење архивских радника Републике Српске [и] Архив Републике српске, Баљалука 2006.,
== Референце ==
| |||