Краставац — разлика између измена

Краставац је пореклом из [[Индија|Индије]]. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина [[Хималаји|Хималаја]]. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п. н. е а Римљани нешто касније.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Побртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>

[[Плод]] је велика сочна [[бобица]] која садржи вискок проценат [[вода|воде]], а мало [[угљени хидрат|угљених хидрата]], беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је [[калијум]], а у мањим количинама има [[фосфор|фософора]], [[натријум]]а, [[манган]]а, [[калцијум]]а. Плод има највише [[витамин Ц|Ц витамина]] и све витамине из групе [[витамин Б|Б]] али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>

За нормалан раст и развиће потребан је интензитет [[светлост]]и од 8.000-9.000 [[лукс]]а, а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32&nbsp;°C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.<ref name="automatski generisano1">{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|first=Мирослав|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.

::Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.<ref name="automatski generisano3">{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|first=Мирослав|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref>

::[[Хибрид]] (F1) где доминирају женски цветови. Плод има крупне брадавице и црне бодље, чврст је и укусан. Сорта је родна и отпорна на мозаик и краставост.<ref name="automatski generisano3" />

::Је сорта која има само женске цвeтовецветове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.<ref name="automatski generisano3" />

::Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|first=Мирослав|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=144}}</ref>

::Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.<ref name="automatski generisano2">{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|first=Мирослав|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref>

::Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.<ref name="automatski generisano2" />

::Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.<ref name="automatski generisano1" />

::Америчка сорта са вретенасто-цилиндричним плодом, дужине до 22 центиметара. Има крупне брадавице, беле бодље и тамнозелену боју.<ref name="automatski generisano1" />

::Сорта са тамнозеленим плодовима, отпорна на мозаик, краставост и племењачу.<ref name="automatski generisano1" />

::Женски тип отпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицама.<ref name="automatski generisano1" />

::Хибрид женcког типа. Плод је цилиндричан, тамнозелене боје.<ref name="automatski generisano1" />

Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из организма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максмовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>