Краставац — разлика између измена

18 бајтова додато ,  пре 3 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
м (Разне исправке; козметичке измене)
 
== Порекло ==
Краставац је пореклом из [[Индија|Индије]]. Пре 5.000 година су га користили древни народи са падина [[Хималаји|Хималаја]]. Стари Египћани и Индијанци почели су га гајити пре 4.000 година, Грци око 600. године п. н. е а Римљани нешто касније.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Побртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
 
== Морфолошке особине ==
[[Цвет]]ови су жуте боје, по правилу једнополни. Мушки цветови се образују у пазуху листова, више њих заједно са маљавим дршкама. Женски цветови по један или више њих такође у пазуху листа, са израженим плодником. И мушки и женски листови имају [[круница|круницу]] од 5 листића која је код женских цветова крупнија.
 
[[Плод]] је велика сочна [[бобица]] која садржи вискок проценат [[вода|воде]], а мало [[угљени хидрат|угљених хидрата]], беланчевина, минералних материја. Од минералних материја најзастуљенији је [[калијум]], а у мањим количинама има [[фосфор|фософора]], [[натријум]]а, [[манган]]а, [[калцијум]]а. Плод има највише [[витамин Ц|Ц витамина]] и све витамине из групе [[витамин Б|Б]] али у мањим количинама. Облик плода може бити: јајаст, вретенаст, округласт, издужен, цилиндричан. Величина плода је различита а тежина се креће од неколико грама до 1 килограм. Површина плодова је глатка или покривена брадавицама са белим или црним бодљастим израштајима.Покожица плода је зелене боје.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максимовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
 
[[Семе]] је бледожуте боје, издужено, пљоснато, благо испупчено. Има добру клијавост која траје до 8 година.
 
== Услови успевања ==
За нормалан раст и развиће потребан је интензитет [[светлост]]и од 8.000-9.000 [[лукс]]а, а дужина дана од 10-12 сати. Оптимална темепература је од 28-32&nbsp;°C. Изнад 36° престаје асимилација, на 42° престаје растење, испод 14° образовање орагана, испод 7° пораст органа, а испод 0,5° долази до угинућа биљке.<ref name="automatski generisano1">{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|first=Мирослав|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=146}}</ref> Краставцу је потребно доста влаге и то: влажност ваздуха од 70-90% а влажност земљишта од 65-75%. Најбоље резултате даје на дубоким, плодним и структурним земљиштима. Нису погодни терени који су изложени јаким ветровима.
 
== Сорте краставца ==
=== Сорте кратких плодова: корнишони ===
* ''Париски корнишон''
::Париски корнишон је најраспрострањенија сорта ко нас. Биљке имају дугачке рашљике. Плодови су цилиндрични са крупним брадавицама и црним бодљама, при основи тамно зелени а на врху светлији. Погодни су за конзервирање.<ref name="automatski generisano3">{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|first=Мирослав|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=143}}</ref>
 
* ''Парифин''
::[[Хибрид]] (F1) где доминирају женски цветови. Плод има крупне брадавице и црне бодље, чврст је и укусан. Сорта је родна и отпорна на мозаик и краставост.<ref name="automatski generisano3" />
 
* ''Наис F1''
::Је сорта која има само женске цвeтовецветове. Отпорна је на неповољне климатске услове и мозаик краставца. Рађа у великим количинама. Плод је вретенасто-цилиндричан, тамнозелене боје. Брадавице су средње величине са црним бодљама.<ref name="automatski generisano3" />
 
=== Салатне сорте ===
* ''Деликатес''
::Рана и родна сорта. Плодови су ваљкасти, средње дужине са ситним и густо распоређеним брадавицама, а бодље су нежне и беле боје. Имају тамнозелену боју са зракастим шарама на врху.Прилагођен је нашој клими и погодан је за прераду.<ref>{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|first=Мирослав|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=144}}</ref>
 
* ''Ева''
::Личи на Деликатес али има дуже и тање плодове.<ref name="automatski generisano2">{{cite book|first=Мирослав|last=Поповић|first=Мирослав|title=Повртарство|year=1981.|publisher=Нолит|location=Београд|pages=145}}</ref>
 
* ''Цариградска ланга''
::Код нас је распрострањена у јужној [[Србија|Србији]]. Биљка има мало рашљика, крупне листове и осетљива је на мозаик. Плодови су цилиндрични и глатки, дугачки до 30 центиметара, без бодља са израженим вратом, зелене и светлозелене боје.<ref name="automatski generisano2" />
 
* ''Сунчани поток''
::Плодови су вретенасто-цилиндрични, дужине до 18 центиметара, тамнозелене боје са крупним брадавицаама и белим бодљама.<ref name="automatski generisano1" />
 
* ''Маркетер''
::Америчка сорта са вретенасто-цилиндричним плодом, дужине до 22 центиметара. Има крупне брадавице, беле бодље и тамнозелену боју.<ref name="automatski generisano1" />
 
* ''Супермаркетер''
::Сорта са тамнозеленим плодовима, отпорна на мозаик, краставост и племењачу.<ref name="automatski generisano1" />
 
* ''Гемини F1''
::Женски тип отпоран на антракнозу, мозаик, краставост. Даје високе приносе. Плод је тамнозелен у облику цилиндра са ретким и крупним брадавицама.<ref name="automatski generisano1" />
 
* ''Белер F1''
::Хибрид женcког типа. Плод је цилиндричан, тамнозелене боје.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Болести и штеточине краставца ==
 
== Лековито дејство ==
Краставац је ефикасан код лечења камена у бубрегу и бешици јер раствара мокраћну киселину и подстиче излучивање воде и отровних материја из организма. Снижава крвни притисак и лечи реуму. Регулише рад црева.<ref>{{cite book|first=Петар С.|last=Максмовић|title=Повртарство|year=1991.|publisher=Агрономски факултет|location=Чачак|pages=170}}</ref>
 
== Референце ==
1.572.075

измена