Логос — разлика између измена

У старогрчком језику логос има многобројна значења повезана са [[говор]]ом. Још у [[Хомер]]овим еповима појам логоса је употребљаван у следећим значењима: реч, говор, исказ, својство, истина, ред, воља, разум, ум, учење, законитост, аксиом, божји ум, клица постајања<ref name="Filozofijski rečnik">Logos, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>. Реч логос је изведена из глагола „легеин“ који је у префилозофској употреби имао два основна значења: „сабрати или скупити“ и „казати или именовати“.<ref>[http://www.nin.co.yu/2000-08/10/13966.html Михаило Ђурић, Сумрак грчког чуда], Приступљено 11. 4{{чињеница|date=04. 20132017.</ref>}} Временом је у речи логос сабрано и изражено грчко разумевање суштине језика као мишљења и казивања истине бића. Према општем веровању старих Грка, све што је било, све што јесте и све што ће бити има свој тајанствени логос (говор). Тај логос неки разумеју боље од других, а то су често [[песник|песници]] који у стању [[надахнуће|надахнућа]] изражавају логос онога што је било, онога што јест и што ће бити, људским говором.<ref name="Филозофски речник">Бранко Павловић, Филозофски речник (одредница логос), Плато, Београд, 1997.</ref> Такође се веровало да дар изражавања логоса који саопштава ток будућих догађаја имају пророци, односно пророчице, у аполонским пророчиштима (види [[Делфи]]).