Логос — разлика између измена

Са старогрчким филозофом [[Хераклит]]ом (око 540-480. п. н. е.) логос постаје битан филозофски појам, који указује на поредак и умност у свету.<ref name="Оксфордски филозофски речник">Логос, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад,. {{page|year=1999. |id=ISBN 86-7047-303-8|pages=}}</ref> По Хераклиту, ток промене, који се у свету види на нивоу природних феномена, делује у складу са принципом који ограничава и задржава јављање [[хаос]]а. Хераклит овај принцип реда назива логосом.<ref name="Енциклопедија живих религија">Логос, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004.</ref> За Хераклита, логос означава говор природе<ref name="Филозофски речник"/> и општу закономерност догађања у [[свемир]]у.<ref name="Филозофски лексикон"/> Логос је иманенитан свему постојећем, свеприсутан, општи и заједнички.

* [[Исус]] [[Христос|Христос]], као друго лице [[света Тројица|свете Тројице]], у коме се [[оваплоћење|оваплотио]] божански логос („И Логос постаде тијело“<ref>Јован 1,14</ref>).