Рамиз Садику — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
Године [[1938]]. косовским студентима, скојевцима и комунистима Окружни комитет КПЈ за Косово и Метохију је наложио да штампају Проглас - захтев за националну равноправност [[Албанци|Албанаца]]. У овом Прогласу властима [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] упућен је оштар захтев да престане са исељевањем Албанаца и одузимањем њиховог земљишта. Овај Проглас, у чијем је састављању учествовао и Рамиз, и потписао га са још 68 другова, наишао је на велики одјек у масама. Проглас је упућен и [[Друштво народа|Друштву народа]] у [[Женева|Женеви]].
[[Италија]]нској окупацији [[Албанија|Албаније]] [[1939]]. године жестоко су се супротставили сви [[Албанци]]. Окружни комитет КПЈ за Косово и Метохију организовао је скупове на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]] и политички осветљавао [[Фашизам|фашистички]] упад у Албанију. Били су и штампани су леци на [[Албански језик|албанском језику]]. Полиција у Пећи, која је имала у рукама десетак ових летака, организовала је хапшења, а међу затворенима био је и Рамиз Садику. Два месеца је био затворен у злогласној Шеремет-кули у Пећи, а
[[Априлски рат]], [[1941]]. године, га је затекао на одслужењу војног рока у 42. пешадијском пуку у [[Бјеловар]]у. После жестоких борби, које је његов батаљон водио код [[Дарувар]]а с [[Трећи рајх|Немцима]], био је заробљен и одведен у сабирни градски логор. Уз помоћ, бјеловарске партијске организације, успео је да побегне из заробљеништва и врати се у Пећ. По доласку у родно место, морао је да живи илегално, због страха да га као познатог комунисту неухапси италијанска полиција. Иако у илегалности, активно је радио у Бироу Окружног комитета КПЈ за Косово и Метохију. На почетку окупације, морао је готово сам да руководи Окружним комитетом, јер су многи руководиоци били прешли у [[Црна Гора|Црну Гору]].
|