Беодра — разлика између измена

|гшир=45.719666

|гдуж=20.301833

Почетком [[XVIII векавек]]а, један број Срба граничара из бачког [[Потисје|Потисја]] је с породицама илегално населио ''Акачу''. Не може се са сигурношћу тврдити да је у историјско време пре досељавања Срба било неког другог сталног насеља у Беодранском атару. Насеље на Акачи се проширило и на ''Шимуђ'' и звало се Болдија. Имали су и цркву. У беодранском атару је постојало и насеље на ''Керектову''. Сва ова насеља су била разбијеног типа, једино је на Акачи постојао ред кућа ``као сокак“.

Године [[1722]]. је становништво Болдије, Керектова, ''Мортове'' (атар Падеја) и ''Пречке'' (атар Карлова) насељено у Беодру. Скоро све Српско становништво је дошло овамо из потиског дела [[Потиско-Поморишка граница|Потиско-поморишке границе]], нарочито из Пивница, Аде, Мола, и других оближњих места. Године 1758. у Беодру се из Пивница доселило 22 породице предвођене свештеником Димитријем. Најстарије српске матичне књиге су из половине XVIII века.

Предање памти да је са Србима на Акачи, Шимуђу и Керестову живео и мањи број Мађара, који су са Србима прешли у Беодру и живели помешано и они су се изгледа утопили у Србе, јер предање села памти да ``пре доласка није било Мађара у Беодри“. Прве Мађаре је довео спахија [[Богдан Карачоњи]], после 172. године. Међу Мађаре се асимиловао и један број Срба, који су били спахијски бирови (службеници), примивши римокатоличку веру да не би изгубили службу.

Поред Срба и Мађара, у Беодру су се досељавали и други, пре свега Јевреји, Немци (организовано, довео их је спахија Карачоњи 1795, 1797 и 1805. године) и Цигани. После комунистичке револуције у Русији је у Беодру дошло и нешто Руса. Јеврејско становништво је уништено у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а Немци су исељени после тог рата. Током XX века се број Рома веома увећао. Беодрански Цигани су углавном православне вере и највећим делом су се развили од фамилије Стојков.

Иако је римокатолика у селу било знатно раније, римокатоличка парохија је овде основана тек 1796. године, годину дана пошто је спахија ''Карачоњи'' населио прве Немце у Беодру. Прву цркву, посвећену Св. Марији Магдалини је подигао спахија Богдан Карачоњи од черпића. Његови потомци, ''Ласло'' и ''Лајош Карачоњи'' су 1838. године подигли темеље на којима је 1841. године изграђена велелепна римокатоличка црква. Освећена је 1842. године. Црква има два торња, према узору на сакралну архитектуру мађарске из доба [[Арпадовићи|Св. Краља Стефана I Арпадовића]], а беодрани су приписали ову необичност извесном архитектонском антагонизму својих спахија.

Нањељавање Беодре је вршено по основи пута Нови Бечеј – Кикинда, где је најпре формиран Велики сокак. Насељавањем Беодре је становништво напустило неколико насеља разбијеног типа и формирало ушорено насеље панонског типа, према прописима које је спроводио гроф [[Рајмунд Флоримунд Мерси]] у доба просвећеног апсолутизма ћесара Јосифа II хабзбуршког. Тада је установљена и грунтовна подела земље у атару.