Беодра — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
.
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{сређивање|||||Географија}}
{{спајање|Ново Милошево}}
{{Насељено место у Србији
|место=Беодра
Линија 17 ⟶ 15:
|позивни број=023
|регистарска ознака=ЗР
|гшир=45.719666
|гдуж=20.301833
}}
'''Беодра''' је некадашње [[село]], данас у саставу [[Ново Милошево|Новог Милошева]] у [[општина Нови Бечеј|општини Нови Бечеј]], [[Средњобанатски округ]], [[Војводина]], [[Србија]].
Линија 26 ⟶ 24:
 
==Становништво и насеља==
Почетком [[XVIII векавек]]а, један број Срба граничара из бачког [[Потисје|Потисја]] је с породицама илегално населио ''Акачу''. Не може се са сигурношћу тврдити да је у историјско време пре досељавања Срба било неког другог сталног насеља у Беодранском атару. Насеље на Акачи се проширило и на ''Шимуђ'' и звало се Болдија. Имали су и цркву. У беодранском атару је постојало и насеље на ''Керектову''. Сва ова насеља су била разбијеног типа, једино је на Акачи постојао ред кућа ``као сокак“.
Године [[1722]]. је становништво Болдије, Керектова, ''Мортове'' (атар Падеја) и ''Пречке'' (атар Карлова) насељено у Беодру. Скоро све Српско становништво је дошло овамо из потиског дела [[Потиско-Поморишка граница|Потиско-поморишке границе]], нарочито из Пивница, Аде, Мола, и других оближњих места. Године 1758. у Беодру се из Пивница доселило 22 породице предвођене свештеником Димитријем. Најстарије српске матичне књиге су из половине XVIII века.
 
Предање памти да је са Србима на Акачи, Шимуђу и Керестову живео и мањи број Мађара, који су са Србима прешли у Беодру и живели помешано и они су се изгледа утопили у Србе, јер предање села памти да ``пре доласка није било Мађара у Беодри“. Прве Мађаре је довео спахија [[Богдан Карачоњи]], после 172. године. Међу Мађаре се асимиловао и један број Срба, који су били спахијски бирови (службеници), примивши римокатоличку веру да не би изгубили службу.
 
Беодрани нису пресељени с Акаче и Керектова добровољно. Насељавање Беодре је почело најпре око главног друма, на паравцу Нови Бечеј – Кикинда, где се формирао ``велики сокак“. Најпре је Беодра била мало насеље на данашњем њеном југозападном делу.
Пре насељавања Беодре, становници Болдије и Керектова су се сахрањивали на акачком гробљу, на Чоту. Ново гробље је одређено на северној граници села (данашњи центар села), а касније је и треће. Сва та гробља данас више не постоје, последња два су измештена 1876 - 1878. године на источну страну Беодре, јер се насеље ширило према северу.
 
Поред Срба и Мађара, у Беодру су се досељавали и други, пре свега Јевреји, Немци (организовано, довео их је спахија Карачоњи 1795, 1797 и 1805. године) и Цигани. После комунистичке револуције у Русији је у Беодру дошло и нешто Руса. Јеврејско становништво је уништено у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а Немци су исељени после тог рата. Током XX века се број Рома веома увећао. Беодрански Цигани су углавном православне вере и највећим делом су се развили од фамилије Стојков.
 
==Историја==
Линија 47 ⟶ 45:
 
====Римокатоличка црква====
Иако је римокатолика у селу било знатно раније, римокатоличка парохија је овде основана тек 1796. године, годину дана пошто је спахија ''Карачоњи'' населио прве Немце у Беодру. Прву цркву, посвећену Св. Марији Магдалини је подигао спахија Богдан Карачоњи од черпића. Његови потомци, ''Ласло'' и ''Лајош Карачоњи'' су 1838. године подигли темеље на којима је 1841. године изграђена велелепна римокатоличка црква. Освећена је 1842. године. Црква има два торња, према узору на сакралну архитектуру мађарске из доба [[Арпадовићи|Св. Краља Стефана I Арпадовића]], а беодрани су приписали ову необичност извесном архитектонском антагонизму својих спахија.
 
Главни олтар Цркве је израдио бечки мајстор ''Рајсингер'', а уметничку столарију ''Фогароши Јанош''. Све радове на црккви, унутра и око ње је обавила фамилија Карачоњи. Чак је грофица ''Ирма Карачоњи'' својеручно везла гоблен богородице с Исусом 1892. године. Прве оргуље су 1859. године замењене оргуљама које је израдио мајстор ''Фазекаш Јанош''.
Линија 57 ⟶ 55:
 
==Архитектура==
Нањељавање Беодре је вршено по основи пута Нови Бечеј – Кикинда, где је најпре формиран Велики сокак. Насељавањем Беодре је становништво напустило неколико насеља разбијеног типа и формирало ушорено насеље панонског типа, према прописима које је спроводио гроф [[Рајмунд Флоримунд Мерси]] у доба просвећеног апсолутизма ћесара Јосифа II хабзбуршког. Тада је установљена и грунтовна подела земље у атару.
 
Куће су најпре подизане од набоја ``на дуж“ и у Беодри је било веома мало кућа ``на лакат“. Грађевинска страст грофовске фамилије Карачоњи је утицала на то да локална особеност постане употреба декоративне пластике. На улазу у оба спахијска дворца, римокатоличку и православну цркву у Беодри, као и у Карловачкој цркви, током XIX века су се налазили коринтски капители, који су се до данас одржали само на Карловачкој цркви. Декоративна употреба фигуралног мотива девојачке главе на фасадама кућа у Беодри (народ их зове ``мађарице“) је друга локална специфичност беодранске архитектуре.
 
== Спољашње везе ==
== Везе ==
* [http://novomilosevo.devbin.org Прва презентација Новог Милошева]
* [http://www.dvorci.info/dvorci/milosevo/infoc.htm Дворац у Новом Милошеву]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Беодра