Михаило Петровић (хирург) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 21:
|напомене = Ратни хирург на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]
}}
'''Михаило Петровић''' ([[Карловац]] [[1863]] — [[Београд]] [[1934]]) је био санитетски [[бригадни генерал]] [[југословенска војска|југословенске војске]], први [[срби|српски]] [[хирург (специјалност)|хирург]], професор универзитета, оснивач хируршког одељења [[Војна болница Ниш|Војне болнице у Нишу]], шеф хируршког одељења [[Прва пољска болница у Драгоманцима|Прве пољске болнице]] у [[Драгоманци]]ма на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] од [[1916]] — [[1918]], у којој се истако као ратни хирург и неуморни оператор. Писац бројних запажених научних радова из области хирургије, професор медицинског факултета, у два наврата председник [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]].<ref name="Ref1">, Сретен Миленковић, Милорад Димић, ''125 година Војне болнице у Нишу'', Ниш:Војна болница;Зрењанин Југоремедија; Бечеј:Пролетер, 2004 (Бечеј Пролетер).116 стр ISBN 978-86-84819-01-9</ref>
 
Колико је Петровић био посвећен хируршком раду говори чињеница да је после смрти његово срце уграђено у зид хируршке сале Главне војне болнице у Београду, у Пастеровој улици, познатијој као стара [[Војномедицинска академија]]. На његовој урни записано је:<ref>Đurić D. ''Book of memories. Belgrade: The Serbian Medical Society''; 1972. (Serbian)</ref>,<ref>Paunović S, Maksimović M. ''Monograph on 110th anniversary ofthe Military Hospital Niš''. Niš: the Military Hospital Niš; 1988.(Serbian)</ref><ref>Milanović M. ''Eminent Serbian physicians''. Belgrade: the Academy of Medical Sciences of the Serbian Medical Society; 2005.</ref>