Википедија

Светлост (оптика) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
додата слика 11, завршно уређивљње
мНема описа измене
Ред 337:
=== Дељење боја (таласних дужина) светлости ===
 
[[Датотека:ДИСПЕРЗИЈА СВЕТЛОСТИ.png|thumb|Слика 13: ДИСПЕРЗИЈА СВЕТЛОСТИ]] Дељење таласних дужина вишебојне светлости (енг. ''dispersion'') је непосредна последица промене индекса преламања са таласном дужином (слика 1112). У начелу, краћи таласи се преламају јаче од дужих таласа (слика десно).
 
Уобичајено мерило раздвојне моћи оптичке средине је ''Абеов број'', чији општи облик је:
Ред 853:
где је '''S''' чулна представа надражаја јачине '''I'''. По самом облику, Стивенсов закон је свеобухватнији од Вебер-Фечнеровог, јер бројни чинилац '''к''' није ограничен на целе бројеве, него може да има било коју вредност. Такође, промена вредности изложиоца '''а''' омогућава бољу прилагодљивост закона различитим облицима надражаја и услова под којима се догађају. Вредност изложиоца '''а''' представља нагиб линије графа у лог-лог координатама (за а=1, тј. нагиб линије графа једнакој 45°, на пример, Стивенсов закон се подудара са Вебер-Фечнеровим).
 
[[File:ОСЕТЉИВОСТ ОКА ПРИЛАГОЂЕНОСТ0.png|thumb|Слика 52: ОСЕТЉИВОСТ ОКА ЗА МАЛУ СВЕТЛУ ПОВРШИНУ]] Слика десно показује резултате мерења осетљивости ока за равномерно осветљен сигнал мале површине (по ''Brightness function: Effects of adaptation'', Stevens and Stevens, 1963). Позадински сјај, тј. осветљеност која одређује ниво прилагођености пријемних ћелија мрежњаче, дат је у [[Decibel|децибелима]] (dB), са 0 dB на 10<sup>-7</sup> mL, orили 0.31 μcd/m<sup>2</sup> (пошто је вредност у децибрлма дата са 10 log(I/I<sub>t</sub>), где је '''I''' променљива јачина, иста или већа од јачине прага осетљивости '''I<sub>t</sub>''', разлика од 10 dB представља десетоструку промену у јачини, тј. за разлику од '''x''' децибела, одговарајућа разлика у јачини је 10<sup>0,1x</sup>). Привидан сјај светлосног сигнала дат је у брилима (енг. ''bril'', јединица физиолошке скале сјаја уведена од стране Стивенса, дефинисана као привидан сјај беле површине од 5 на 40 dB - тј. 0.001mL, or 0.000314 cd/m<sup>2</sup> - виђене на кратко време од ока прилагођеног тами). Криве за сваки ниво прилагођености имају општи облик експоненцијалне функције B=k(I-I<sub>t</sub>)<sup>a</sup>, са чиниоцем '''k''' који се мења са нивоом осветљености (у начелу, смањује се са повећањем осветљености).
 
Очекивано, дати сјај површине изгледа сјајнији ка нижим нивоима прилагођености. Са сваким почетним нивоом прилагођености, привидан сјај расте са повећањем сјаја светле површине, али брже ка вишим нивоима осветљености. Нагиб криви за исту дужину две скале (ради јасноће, логаритамска скала је двдва пута дужа од децибелне) расте са порастом осветљености, од 0,33 за најнижи (2,3dB) и 0,44 за највиши ниво прилагођености (84dB). Сама промена привидног сјаја са променом нивоа прилагођености нема ни приближно облик експоненцијалне функције, али произилази из функције таквог облика за сваки поједини ниво.
 
Стивенс је на основу мерења и прилагођавања општег израза просечним вредностима одредио вредност изложиоца а за већи број надражаја и различита чула. За чуло вида, нашао је да је вредност 0,33 за равномерно осветљену површину пречника 5°, 0,5 за тачкаст извор светлости, као и за кратак бљесак површинског извора, и 1 за кратак бљесак тачкастог извора.
Ред 944:
===== Мезопски (вечерњи) вид =====
 
Мезопски вид је сложенији од фотопског и скотопског, због тога што су обе основне врсте пријемника, чепићи и штапићи, укључени, и утичу на стварање мождане слике. Услед тога, не постоји усаглашен и званично прихваћен модел. Уобичајено је да се представља једноставно као пондерисан збир фотопске и скотопске функције (тачкаста сива крива на слици 5660, за ниво осветљености на половини између пуне фотопске и пуне скотопске).
 
Међутим, испитивања указују да је крива мезопске делотворности сјаја - и непосредно повезане спектралне осетљивости - сложенија. Пример експерименталне криве (непрекидна сива крива, Varady et al. 2000) се битно разликује од простог пондерисаног збира. Крива осетљивости има двоструки врх, на око 515нм и 580нм, са сразмерним падом осетљивости између њих, док је осетљивост према дужим таласима (црвена светлост) повећана у односу на фотопску. Ово последње је у складу са чињеницом да осетљивост чепића на црвену светлост расте са снижењем нивоа осветљења (слика ).
Ред 998:
* ''A Model of Visual Adaptation for Realistic Image Synthesis'', Ferwerda, Pattanaik, Shirley, Greenberg 1996
* ''Mesopic vision, optimizrd illumination'', Várady, Fekete, Sik-Lányi, Schanda 2007
* ''Fundamentals of spatial vision'', J.A. Ferwerda 1997''
*'' Considering the Surround in Device-Independent Color Imaging, M.D. Fairchild 1995
* ''Colour'', H. Rossotti 1985
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Светлост_(оптика)”