Лика — разлика између измена

* Према броју и разноврсности заштићених природних објеката и локалитета Личко-сењској жупанији припада једно од водећих, а по њиховој удели у укупној површини, апсолутно водеће место међу хрватским жупанијама (2.368 km² или 58% површине свих националних паркова и паркова природе у Хрватској). Међу њима средишње место заузимају Национални парк "Плитвичка језера", Национални парк "Пакленица" и Национални парк "Северни Велебит" те Парк природе и светски резерват биосфере "Велебит" .

* Планине које са запада надолазећу наоблаку коче и задржавају над личким пољем чине ову регију заштићеном од влажних ветрова с југа односно мора, но врло плодном, а у естетском смислу врло разноликом и занимљивом. Код подвелебитског приморја, се аеросол намеће као превладавајућа сила која обликује флору, а тиме и фауну па и рељеф обале жупаније. Наиме атмосфера обогаћена сољу поприлично је неподобна за развој већих шумских површина које уз јаке ветрове бивају лишене плодне подлоге за пуштање корена. Тиме су планине с једне стране лишене бујног растиња које с друге стране успевају осигурати додатном акумулацијом влаге и воде. Виши предели Велебита за разлику од котлине Лике имају већи број и удео облачних, али и ведрих дана. У вишим је планинским пределима (Велебит, Пљешивица) наоблака у најхладнијим месецима мања него у суседним завалама, а у топлом делу године је већа, где се стога проналази довољан број дана током изван сезонских рокова за активности попут пешачења, бициклизма (брдског), планинарења и сличних активности корисних за здравље људи. За класичне видове одмора у Хрватској, уобичајеним море и сунце одмором, резервисан је уски обални појас с плажама какве само планински обронци могу створити. Наиме осим у случају Балтичког штита такав је рељеф, где планински ланац изравно чини и прелази у обалу, изнимно редак, барем у Европи.

 

== Референце ==