Странка права — разлика између измена

Уз Старчевића, један од вођа Странке био је и [[Еуген Кватерник]] који се залагао за револуционарно рушење Аустро-Угарске по узору на многе сличне покрете у Европи [[19. век]]а. Старчевић и Кватерник су засновали праваштво као потпуну супротност [[Илирски покрет|илирцима]], који су се до 1848. ослањали на бечки двор против Мађара.{{sfn|Banac|1988|ppp=85}} Њих двојица су видели бечки централизам као повреду хрватских историјских права.{{sfn|Banac|1988|ppp=85}}

[[Хрватско државно право]] које је заговарала Странка права је [[национализам|националистичка]] политичка концепција, која је представљала једно од главних начела хрватске националне политике од средине [[19. век]]a (односно од ''[[Илиризам|Илирског покрета]]'') до средине [[20. век]]а. Концепт „хрватског државног права“ базиран је на идеји да [[Хрвати]] као народ имају наводно „неотуђиво историјско право“ (на основу наводне "''првостечености''") да успоставе своју националну државу на свим територијама које су (по уверењима хрватских историчара и политичара) привремено биле под влашћу [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске у раном средњем веку]], односно у време хрватских народних краљева (до [[1102]]. године). Концепција „хрватског државног права“ је употребљавана као изговор којим би се оправдало стварање [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]]. Најрадикалнија концепција „хрватског државног права“ је заступана од стране [[Анте Старчевић]]а (оснивача Странке права), а обухватала је све територије од [[Алпи|Алпа]] до [[Тимок]]а заједно са северном Албанијом.{{sfn|Banac|1988|ppp=87}}

Не обазирући се ни на историјске и политичке чињенице, Старчевић и његови праваши су тврдили да постоје само два јужнославенска народа, Бугари и Хрвати. По Старчевићу Хрватска је обухватала подручје од Алпа на северу, до Македоније и Бугарске на југу. Словенце је називао Алпским Хрватима, а Србе је прогласио Хрватима.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=3–4}} Праваши су као свој циљ поставили стварање Велике Хрватске и ослобођење Хрватске и Босне и Херцеговине од вишевековне аустријске и турске владавине.{{sfn|Баста|1986|ppp=19}}

Најопаснији политички противници хрватске државе су они који би Јужне Словене ујединили, а да их не сматрају Хрватима, тј „Славосрби“. Анте Старчевић је често Србе звао различитим погрдним именима, чиме је потпиривао мржњу Хрвата према Србима<ref name="Крестић1">[[Василије Крестић]], State and Historical Rights of Croatia at the Bottom of the Conflict with the Serbs, Бигз-Конгрес српског уједињења, 1997-98, ''Ante Starcevic called them: "dirty dogs", "loathsome flunky creatures", "brood ready for the axe", "Austrian dogs", "dogs off the chain", "thrash", etc.''</ref><ref name="Старчевић1">"Неколике успомене“, Дјела, Књига III. ppстр. 373., „Народ херватски неће терпити, да та сужањска пасмина оскверњује свету земљу Хервата."</ref>.

Поготово је у једном периоду свог рада инсистирао на мржњи и негацији српске нације, па су тако Срби „''реметилачки опструктивни фактор''“, они „''уопће нису Славени''“ него „''потичу од варварског племена Трибала''“<ref name="Дјела">''Дјела'' Анте Старчевића, књ. III, Загреб (1894). ppстр. 34, 64, 66, 73, 77, 146, 162, 205, 299, 342 и 373</ref>. Они не знају ни за какве цивилизацијске вредности, они лажу, краду, пљачкају куће, убијају и силују<ref name="Дјела"/>. Они су „''нижа пасмина''“ а Хрвати су „''виша, господујућа пасмина''“<ref name="Дјела"/>.