Петар Добрњац — разлика између измена

| презиме = ТодоровићТеодоровић

'''Петар Тодоровић Добрњац''' је био устанички заповедниквојвода у [[Први српски устанак|Првом српском устанку]]. Син трговца ТодораТеодора Влаховића. Имао је и два брата, кнеза Стевана ТодоровићаТеодоровића Добрњца и трговца Николу ТодоровићаТеодоровића Добрњца. Влаховићи су пореклом из Црне Горе. Дошли су на територију Србије са простора града Колашин за време Велике сеобе Срба у XVII веку.

Родио се 1771. године у [[Пожаревац|пожаревачкој]] нахији, у селу [[Добрње|Добрњу]] код [[Петровац на Млави|Петровца на Млави]]. У младости је био [[хајдуци|хајдук]] неко време, а потом је одржавао имање и трговао углавном живом стоком. Карађорђе је од раније знао за Петра. Позвао га је да се прикључи у борби против Турака. Године [[1804]]. био је буљубаша (заповедник чете) под [[Миленко Стојковић|Миленком Стојковићем]]. [[1805]]. године учествовао је у боју на [[Иванковац|Иванковцу]] против Хафиз-паше, после које га је [[Правитељствујушчи совјет сербски|Совјет]] прогласио [[бимбаша|бимбашом]] (заповедник над 1000 људи) и [[војвода|војводом]]. На његову инициајтиву су се Срби на Иванковцу прегруписали и ушанчили. После битке код [[Делиград]]а ([[1806]]), против скадарског Ибрахим-паше, долази у ред првих старешина у земљи. Када је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] [[1809]]. године поделио војску на четири дела, јужни део, који је био усмерен ка [[Ниш]]у водио је [[Милоје Петровић]]. Због свађе између Добрњца и Милоја Петровића Трнавца изостала је помоћ војводи [[Стеван Синђелић|Стевану Синђелићу]], у [[битка на Чегру|боју на Чегру]] (1809), што је довело до [[Србија|српског]] пораза. Милоје се уплашио да ако Петар и Стеван нападну заједно имају много веће шансе да освоје град Ниш и тиме би стекли велико богатство. Због тога је зауставио Петра и довео до великог пораза, мада је Стеван Синђелић показао велику храброст и одлучност. Нико није могао да му стане на пут да са својих 2000 Ресаваца у Ниш уђе први. Петар Добрњац и Стеван Синђелић су били кумови. После пада Делиграда (1809) напустио је Србију због неслагања са Карађорђем. 1810. се вратио у земљу на интервенцију Русије, али је 1811. поново протеран. По слому [[Први српски устанак|I српског устанка]] ([[1813]]. године), Петар је покушао да учини нешто за [[Срби|Србе]] и Србију, али му се није дало. Ишао је чак до [[Париз]]а и [[Санкт Петербург|Петербурга]] код Родофиникина, али безуспешно.