|
== Наслеђе ==
[[File:The Tramp Essanay.jpg|thumb|upright|left|Чаплин као „''[[the Tramp]]''“ 1915. године, биоскопслакинематографска „најунивезалнија икона“ {{sfn|Sarris|p=139}}]]
Године 1998, филмски критичар [[Andrew Sarris|Андру Сарис]] је рекао да је Чаплин „вероватно најважнији уметник којег је произвела кинематографија, свакако њен најизузетнији извођач и вероватно још увек њена најуниверзалнија икона“.{{sfn|Sarris|p=139}} ЊегаЧаплина је Британски филмски институт описао као „надвишујућу фигуру светске културе“,<ref name="BFIChaplinproject">{{cite web | url=http://chaplin.bfi.org.uk/ | title=Charlie Chaplin | publisher=British Film Institute | work=Charlie Chaplin | accessdate=7. 10. 2012}}</ref> и он је био укључен у ''[[Тајм (часопис)|Тајм]]'' часописов списак „[[Тајм 100: Најважнији људи века|100 Најважнијих људи 20. века]]“ због „смеха [који је он донео] милионима“ и због тога што је он „више или мање измислио глобалну препознатљивост и помогао претворарањупретварању индустрије у уметност“.<ref name="time 100">{{cite news|title=TIME 100: Charlie Chaplin|url= http://www.time.com/time/time100/artists/profile/chaplin.html|archiveurl= https://web.archive.org/web/20110523194732/http://www.time.com/time/time100/artists/profile/chaplin.html|archivedate=23. 5. 2011|publisher=Time Magazine|first=Joshua|last=Quittner|date=8. 6. 1998|accessdate=11. 11. 2013}}</ref>
{{рут}}
The image of the Tramp has become a part of cultural history;{{sfn|Hansmeyer|p=3}} according to Simon Louvish, the character is recognisable to people who have never seen a Chaplin film, and in places where his films are never shown.{{sfn|Louvish|p=xvii}} The critic [[Leonard Maltin]] has written of the "unique" and "indelible" nature of the Tramp, and argued that no other comedian matched his "worldwide impact".<ref>{{cite web | url=http://blogs.indiewire.com/leonardmaltin/chaplinfirst_last_and_always| title=Chaplin – First, Last, And Always | publisher=Indiewire | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref> Praising the character, [[Richard Schickel]] suggests that Chaplin's films with the Tramp contain the most "eloquent, richly comedic expressions of the human spirit" in movie history.{{sfn|Schickel|p=41}} Memorabilia connected to the character still fetches large sums in auctions: in 2006 a bowler hat and a bamboo cane that were part of the Tramp's costume were bought for $140,000 in a Los Angeles auction.<ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/5116474.stm | title=Record Price for Chaplin Hat Set | publisher=BBC | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref>
Слика Трампа је постала део културне историје;{{sfn|Hansmeyer|p=3}} према Симону Ловишу, тај лик је препознатљив и људима који никад нису видели Чаплион филм, и на местима где филмови никада нису приказани.{{sfn|Louvish|p=xvii}} Критичар [[Леонард Малтин]] је писао о „јединственој“ и „неизбрисивој“ природи Трампа, и тврдио да ни један други комичар није досегао његов „глобални утицај“.<ref>{{cite web | url=http://blogs.indiewire.com/leonardmaltin/chaplinfirst_last_and_always| title=Chaplin – First, Last, And Always | publisher=Indiewire | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref> Хвалећи карактер, [[Richard Schickel|Ричард Шикел]] сугерише да Чаплинови филмови са Трампом садрже „најелоквентније, богато комичне изразе људског духа“ у историји филма.{{sfn|Schickel|p=41}} Меморабилија везана за овај лик још увек доноди велике суме на аукцијама: 2006. године су полуцилиндар и бамбусни штап који су део Трамповог костима продати за $140,000 на аукцији у Лос Анђелесу.<ref>{{cite news | url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/entertainment/5116474.stm | title=Record Price for Chaplin Hat Set | publisher=BBC | work= | accessdate=7. 10. 2012}}</ref>
As a filmmaker, Chaplin is considered a pioneer and one of the most influential figures of the early twentieth century.{{sfnm|1a1=Cousins||1p=72|2a1=Kemp|2pp=8, 22|3a1=Gunning|3p=41|4a1=Sarris|4p=139|5a1=Hansmeyer|5p=3}} He is often credited as one of the medium's first artists.{{sfnm|1a1=Schickel|1pp=3–4|2a1=Cousins|2p=36|3a1=Robinson|3pp=209–211|4a1=Kamin|4p=xiv}} Film historian [[Mark Cousins (film critic)|Mark Cousins]] has written that Chaplin "changed not only the imagery of cinema, but also its sociology and grammar" and claims that Chaplin was as important to the development of comedy as a genre as [[D. W. Griffith|D.W. Griffith]] was to drama.{{sfn|Cousins|p=70}} He was the first to popularise feature-length comedy and to slow down the pace of action, adding pathos and subtlety to it.{{sfn|Schickel|pp=7, 13}}<ref name="silent clowns">{{Cite episode|title=Charlie Chaplin|series=Silent Clowns|credits=Presented by [[Paul Merton]], directed by Tom Cholmondeley|network=[[British Broadcasting Corporation]]|station=[[BBC Four]]|date=1. 6. 2006}}</ref> Although his work is mostly classified as slapstick, Chaplin's drama ''A Woman of Paris'' (1923) was a major influence on [[Ernst Lubitsch]]'s film ''[[The Marriage Circle]]'' (1924) and thus played a part in the development of "sophisticated comedy".{{sfnm|1a1=Thompson|1pp=398–399|2a1=Robinson|2p=321|3a1=Louvish|3p=185}} According to David Robinson, Chaplin's innovations were "rapidly assimilated to become part of the common practice of film craft."{{sfn|Robinson|p=321}} Filmmakers who cited Chaplin as an influence include [[Federico Fellini]] (who called Chaplin "a sort of [[Adam]], from whom we are all descended"),{{sfn|Robinson|p=632}} [[Jacques Tati]] ("Without him I would never have made a film"),{{sfn|Robinson|p=632}} René Clair ("He inspired practically every filmmaker"),{{sfn|Robinson|p=631}} [[Michael Powell]],{{sfn|Brownlow|p=77}} [[Billy Wilder]],<ref name="story of film">{{Cite episode|title=Episode 2|series=[[The Story of Film: An Odyssey]]|credits=[[Mark Cousins (film critic)|Mark Cousins]]|network=[[Channel 4]]|station=[[More4]]|date=10. 9. 2011|time=27:51–28:35}}</ref> [[Vittorio De Sica]],{{sfn|Cardullo|pp=16, 212}} and [[Richard Attenborough]].<ref>{{cite web|title=Attenborough Introduction|url=http://chaplin.bfi.org.uk/programme/attenborough.html|work=Charlie Chaplin|publisher=British Film Institute|accessdate=11. 2. 2013}}</ref> Russian filmmaker [[Andrei Tarkovsky]] praised Chaplin as "the only person to have gone down into cinematic history without any shadow of a doubt. The films he left behind can never grow old."<ref name="tarovsky">{{cite magazine | title= Tarkovsky's Choice| author= Lasica, Tom| magazine=[[Sight & Sound]]| date=1993|volume=3|issue=3| publisher=[[British Film Institute]]| url=http://people.ucalgary.ca/~tstronds/nostalghia.com/TheTopics/Tarkovsky-TopTen.html| accessdate= 1. 2. 2014}}</ref> ▼
▲AsКао aфилмски filmmakerстаралац, ChaplinЧаплин isсе consideredсматра aпиониром pioneerи andједном oneод of the most influential figures ofнајутицајнијих theфигура earlyраног twentiethдвадесетог centuryвека.{{sfnm|1a1=Cousins||1p=72 |2a1=Kemp|2pp=8, 22|3a1=Gunning |3p=41|4a1=Sarris |4p=139|5a1=Hansmeyer|5p=3}} HeЊему isсе oftenчесто creditedприписује asзаслуга oneједног ofод theпрвих medium'sуметника firstовог artistsмедијума.{{sfnm |1a1=Schickel |1pp=3–4|2a1=Cousins |2p=36|3a1=Robinson|3pp=209–211|4a1=Kamin|4p=xiv}} FilmФилмски historianисторичар [[Mark Cousins ( filmфилмски criticкритичар)| MarkМарк CousinsКазинс]] hasје writtenнаписао thatда Chaplinје "changedЧаплин not„променио onlyне theсамо imageryслике of cinemaбиопскопа, butнего alsoи itsњегову sociologyсоциологију andи grammar"граматику“ andи claimsтврди thatда Chaplinје wasЧаплин asбио importantједнако toважан theза developmentразвој ofкомедије comedyкао asжанра, aкао genreшто asје [[ D.Дејвид WВ. Griffith|D.W. GriffithГрифит]] wasбио toза dramaдраму.{{sfn|Cousins|p=70}} HeОн wasје theбио firstпрви toкоји populariseје feature-lengthпопуларисао comedyдугометражну andкомедију toи slowкоји downје theуспорио pace ofтемпо actionакције, addingдајући pathosјој andозбиљност subtletyи to itсуптилност.{{sfn|Schickel|pp=7, 13}}<ref name="silent clowns">{{Cite episode|title=Charlie Chaplin|series=Silent Clowns|credits=Presented by [[Paul Merton]], directed by Tom Cholmondeley|network=[[British Broadcasting Corporation]]|station=[[BBC Four]]|date=1. 6. 2006}}</ref> AlthoughМада hisсе workњегов isрад mostlyуглавном classifiedкласификује asкао slapstickурнебесна комедија, Chaplin'sЧаплинова dramaдрама -{''A Woman of Paris'' }- (1923) wasје aимала majorвелики influenceутицај onна филм [[Ernst Lubitsch |Ернста Лубича]] 's film -{''[[The Marriage Circle]]'' }- (1924) andи thusстога playedје aиграла partулогу inу theразвоју development„софистициране of "sophisticated comedy"комедије“.{{sfnm|1a1=Thompson|1pp=398–399|2a1=Robinson|2p=321|3a1=Louvish|3p=185}} AccordingПреама toДејвиду David RobinsonРобинсону, Chaplin'sЧаплинови innovationsизуми wereсу "rapidly„брзо assimilatedасимилирани toи becomeпостали partдео ofуобичајене theпраксе commonфилмског practice of film craftзаната“. "{{sfn|Robinson|p=321}} FilmmakersФилмски whoставараоци citedкоји Chaplinнаводе asЧаплина anкао influenceутицај includeобухватају [[ FedericoФедерико FelliniФелини|Федерика Фелинија]] ( whoкоји calledназива ChaplinЧаплина "a„неком sort ofврстом [[ AdamАдам]] а, fromод whomкога weсмо areсви all descended"потекли“),{{sfn|Robinson|p=632}} [[Jacques Tati |Жака Татија]] ( "Without„Без himњега Iја wouldникад neverнебих haveнаправио made a film"филм“),{{sfn|Robinson|p=632}} RenéРене ClairКлера ( "He„Он је inspiredинспирисао practicallyпрактично everyсваког filmmaker"филмског ствараоца“),{{sfn|Robinson|p=631}} [[Michael Powell |Мајкла Пауела]],{{sfn|Brownlow|p=77}} [[ BillyБили WilderВајлдер]] а,<ref name="story of film">{{Cite episode|title=Episode 2|series=[[The Story of Film: An Odyssey]]|credits=[[Mark Cousins (film critic)|Mark Cousins]]|network=[[Channel 4]]|station=[[More4]]|date=10. 9. 2011|time=27:51–28:35}}</ref> [[ VittorioВиторио Deде SicaСика|Виториа де Сике]],{{sfn|Cardullo|pp=16, 212}} andи [[ RichardРичард AttenboroughАтенборо|Ричарда Атенбора]].<ref>{{cite web|title=Attenborough Introduction|url=http://chaplin.bfi.org.uk/programme/attenborough.html|work=Charlie Chaplin|publisher=British Film Institute|accessdate=11. 2. 2013}}</ref> RussianРуски filmmakerфилмски стваралац [[ AndreiАндреј TarkovskyТарковски]] praisedје Chaplinвеличао asЧаплина "theкао only„једину personособу toкоја haveје goneушла downу intoкинематографску cinematicисторију historyбез withoutимало anyсумље. shadowФилмови ofкоје aје doubt.он Theоставио filmsза heсобом leftникад behindне canмогу never grow oldзастарети“. "<ref name="tarovsky">{{cite magazine | title= Tarkovsky's Choice| author= Lasica, Tom| magazine=[[Sight & Sound]]| date=1993|volume=3|issue=3| publisher=[[British Film Institute]]| url=http://people.ucalgary.ca/~tstronds/nostalghia.com/TheTopics/Tarkovsky-TopTen.html| accessdate= 1. 2. 2014}}</ref>
Chaplin also strongly influenced the work of later comedians. [[Marcel Marceau]] said he was inspired to become a mime artist after watching Chaplin,<ref name="silent clowns"/> while the actor [[Raj Kapoor]] based his screen persona on the Tramp.<ref name="story of film"/> Mark Cousins has also detected Chaplin's comedic style in the French character [[Monsieur Hulot]] and the Italian character [[Totò]].<ref name="story of film"/> In other fields, Chaplin helped inspire the cartoon characters [[Felix the Cat]]{{sfn|Canemaker|pp=38, 78}} and [[Mickey Mouse]],{{sfn|Jackson|pp=439–444}} and was an influence on the [[Dada]] art movement.{{sfn|Simmons|pp=8–11}} As one of the founding members of United Artists, Chaplin also had a role in the development of the film industry. Gerald Mast has written that although UA never became a major company like [[MGM]] or [[Paramount Pictures]], the idea that directors could produce their own films was "years ahead of its time".{{sfn|Mast|p=100}}
Чаплин је такође снажно утицао на рад каснијих комичара. [[Марсел Марсо]] је изјавио да је био инспирисан да постане мејм уметник након што је гледао Чаплина,<ref name="silent clowns"/> док је глумац [[Рај Капоор|Реј Капур]] базирао своју екранску персону на Трампу.<ref name="story of film"/> Марк Коусинс је такође детектовао Чаплинов стил комедије у франсуском карактеру [[Monsieur Hulot|Месје Хулот]] и италијанском карактеру [[Тото]].<ref name="story of film"/> У другим пољима, Чаплин је допринео инспирацији цртаних ликова [[Felix the Cat|мачак Феликс]]{{sfn|Canemaker|pp=38, 78}} и [[Мики Маус]],{{сфн|Јацксон|пп=439–444}} и утицао је на [[Дадаизам|датаистички]] уметнички покрет.{{sfn|Simmons|pp=8–11}} Као један од оснивача Уједињених уметника, Чаплин је такође имао улогу у развоју филмске индустрије. Гералд Маст је писао да иако УА никад није постала компанија са значајем попут фирми [[Метро-Голдвин-Мејер|МГМ]] или [[Парамаунт пикчерс]], идеја да режисери могу да произведу своје сопствене филмове је била „година испред свог времена“.{{sfn|Mast|p=100}}
In the 21st century, several of Chaplin's films are still regarded as classics and among the greatest ever made. The 2012 ''[[Sight & Sound]]'' poll, which compiles "top ten" ballots from film critics and directors to determine each group's most acclaimed films,
sawУ 21. веку, неколико Чаплинових филмова се још увек сматра класицима и међу највећим филимовима икада направљеним. Године 2012. -{''[[Sight & Sound]]''}- истраживање, којим се компилира првих десет гласова филмских критичара и режисера да би се одредили најпризнатији филмови сваке групе, показало је да се -{''City Lights''}- rankрангира amongмеђу theкритичарима critics'у topпрвих 50, -{''Modern Times''}- insideу the topпрвих 100, andа -{''The Great Dictator''}- andи -{''The Gold Rush''}- placedсу inбили theу topпрвих 250.<ref>{{cite web|title=The Greatest Films Poll: Critics Top 250 Films|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/critics|work=Sight & Sound|publisher=British Film Institute|accessdate=31. 1. 2013}}</ref> The topПрвих 100 filmsфилмова asпо votedгласовима onрежисера byсу directors includedобухватали -{''Modern Times''}- atна numberпозицији 22, -{''City Lights''}- at numberкао 30-ти, andи -{''The Gold Rush''}- atна numberброју 91.<ref>{{cite web|title=Directors' Top 100 Films|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/directors|publisher=British Film Institute|accessdate=8. 2. 2013}}</ref> EveryСвако oneод ofЧаплинових Chaplin's featuresостварења receivedје aдобило voteглас.<ref>{{cite web|title=The Greatest Films Poll: All Films|work=Sight & Sound|url=http://www.bfi.org.uk/films-tv-people/sightandsoundpoll2012/films|publisher=British Film Institute|accessdate=31. 1. 2013}}</ref> InГодине 2007, the [[AmericanАмерички Filmфилмски Instituteинститут]] namedје именовао -{''City Lights''}- the 11thједанаестим [[AFI'sових 100 Yearsгодина...100 Moviesфилмова (10thизданје Anniversary10. Editionгодишњице)|greatestнајвећим Americanамеричким filmфилмом ofсвих all timeвремена]], whileдок су -{''The Gold Rush''}- andи -{''Modern Times''}- again rankedпоново inрангирани theу topпрвих 100.<ref>{{cite web|title=AFI's 100 Years ... 100 Movies – 10th Anniversary Edition|url=http://www.afi.com/100Years/movies10.aspx|publisher=American Film Institute|accessdate=8. 2. 2013}}</ref> BooksКњиге aboutо ChaplinЧаплину continueнастављају toда beсе publishedрегуларно regularlyобјављују, and he isи aон popularје subjectпопуларна forтема mediaмедијских scholarsнаучника andи filmфилмских archivistsархивиста.{{sfnm|1a1=Louvish|1p=xvi|2a1=Maland|2pp=xi, 359, 370}}<ref>{{cite web|title=DVDs, United States|url=http://www.charliechaplin.com/en/us/dvds|publisher=Charlie Chaplin|accessdate=23. 12. 2013}}{{cite web|title=DVDs, United Kingdom|url=http://www.charliechaplin.com/en/uk/dvds|publisher=Charlie Chaplin|accessdate=23. 12. 2013}}</ref>
[[File:Chaplin statues.jpg|center|thumb|825px|Бисте Чаплина широм света, лоциране у (с лева на десно) 1. [[Тренчинске Тјеплице]], [[Словачка]]; 2. [[Хелмжа]], [[Пољска]]; 3. [[Вотервил, Каунти Кери|Вотервил]], [[Ирска]]; 4. [[Лондон]], [[Уједињено Краљевство]]; 5. [[Хајдерабад (Индија)]]; 6. [[Аласио]], [[Италија]]; 7. [[Барцелона]], [[Шпанија]]; 8. [[Веве]], [[Швајцарска]]]]
== Филмографија ==
|
