Монтањари — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Монтањари''' (француски: Montagnards) су били припадници '''Монтање''' (француски…
 
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
'''Монтањари''' ([[Француски језик{{јез-фра|француски]]: Montagnards}}) су били припадници '''Монтање''' ({{јез-|}}; француски: La Montagne, планина), политичке групе током [[Француска револуција|Француске револуције]]. Названи су тако јер су седели на највишим клупама у [[Народна скупштина (Француска револуција)|Скупштини]]. Монтањари су били најрадикалнија група француских револуционара и супротстављали су се [[жирондинци|жирондинцима]]ма. Термин "Монтања" је у употребу ушао 1793. године. Врхунац су монтањари достигли током [[Јакобинска диктатура|јакобинске диктатуре]]. Њихов најзначајнији представник је [[Максимилијан Робеспјер]].
 
== Историја ==
Монтањари су чинили опозицију током владавине жирондинаца. Јединство монтање постигнуто је приликом суђења француском краљу [[Луј XVI|Лују XVI]] (децембар 1792) када су они гласали за краљево [[погубљење Луја XVI|погубљење]]. Успон монтањара поклапа се са слабљењем жирондинаца. Проналазак гвозденог ормара онемогућио је одлагање поступка француском краљу, мада жирондинци нису журили са његовим покретањем. Краљу је суђено због покушаја [[Лет до Варена|бега за Варен]] 1791. године. Јануара 1793. године краљ је погубљен на гиљотини од стране [[Шарл Анри Сансон|Шарла Анрија Сансона]]. Монтањари су нападали жирондинце оптуживши их за сарадњу са непријатељем. Уз подршку [[Санкилоти|санкилота]] организованих у [[Париска комуна (Француска револуција)|Париску комуну]], монтањари су 2. јуна 1793. године подигли устанак током кога су жирондинци избачени из [[Национални конвент|Националног конвента]]. Максимилијан Робеспјер је преузео власт на челу [[Комитет јавног спаса|Комитета јавног спаса]].
 
Опадање Монтање отпочело је након погубљења Максимилијана Робеспјера и његових присталица у [[Термидорска реакција|Термидорској реакцији]]. Робеспјерова смрт означила је пропаст јакобинске странке. Монтањари потпуно губе свој утицај у Конвенту.
 
== Фракције ==
Монтања је створена 1792. године спајањем два истакнута левичарска клуба: [[Јакобинци|јакобинаца]] и [[Кордиљери|кордиљера]]. У почетку су јакобинци били умерени републиканци, а кордиљери радикални популисти. Међутим, крајем 1792. године [[Жорж Дантон]], вођа кордиљера, жели да се измири са жирондинцима што је изазвало раскид са Робеспјером. Још један од вођа Монтање био је и [[Жак Ебер]], вођа "[[Ебертовци|Ебертоваца]]" који се залагао за прогон свих не-монтањара и дехристијанизацију Француске. Максимилијан Робеспјер је током јакобинске диктатуре елиминисао најпре Ебертовце (март 1794), а касније и кордиљере (април 1794). Јакобинци су остали једина странка Монтање све до Термидорске реакције. Монтања је дефинитивно уништена до 1795. године.
 
== Истакнути монтањари ==
<div style="float:left; width:48;">
'''Робеспјеровци:'''
* [[Максимилијан Робеспјер]]
* [[Луј Антоан де Сен-Жист]]
* [[Жорж Кутон]]
* [[Паул Барас]]
* [[Жозеф Фуше]]
* [[Августин Робеспјер]]
* [[Жак-Луј Давид]]
* [[Бертран Барер]]
* [[Шодерло де Лакло]]
* [[Жак Николас Биљо-Варен]]
* [[Жан-Ламбер Талијен]]
* [[Луј Мишел ле Пелетје]]
* [[Жан-Батист де Лавалет]]
* [[Антоан Симон]]
</div>
<div style="float:left; width:48;">
'''[[Ебертовци]]:'''
* [[Жак Ебер]]
* [[Пјер Гаспар Шамет]]
* [[Жан Пол Мара]]
* [[Жан-Батист Гобел]]
* [[Франсоа Шабот]]
* [[Антоан Франсоа Моморо]]
* [[Шарл-Филип Ронсин]]
* [[Жозеф ле Бон]]
</div>
<div style="float:right; width:48%;">
'''Умерени:'''
* [[Жорж Дантон]]
* [[Камил Десмулин]]
* [[Фабре Деглантин]]
* [[Џулијен од Тулуза]]
* [[Луј-Мариа Фрерон]]
* [[Пјер Филип]]
</div>
{{Clear}}
 
== Извори ==
* François Furet and Mona Ozouf. ''A Critical Dictionary of the French Revolution''. (Belknap Press, 1989).
* Jeremy D. Popkin, ''A Short History of the French Revolution'', 5th ed. (Pearson, 2009).