Википедија

Медицина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 23:
У Индији, хирург [[Махариши Сушрута|Сусхрута]] је описао бројне операције, укључујући најраније форме [[пластична хирургија|пластичне хирургије]].<ref name = "Singh">{{cite journal |author= Singh, A. |author2= Sarangi, D. |year=2003|title=We need to think and act|journal=Indian Journal of Plastic Surgery|url=http://www.ijps.org/text.asp?2003/36/1/53/5785|volume= 36 |issue = 1|pages= 53–54}}</ref><ref name="Longfellow">{{cite journal | vauthors = Rana RE, Arora BS | title = History of Plastic Surgery in India | journal = Journal of Postgraduate Medicine | volume = 48 | issue = 1 |year=2002| pmid = 12082339 |pages=76–8}}</ref><ref>{{cite journal |last=Saraf|first=Sanjay |last2=Parihar|first2=Ravi S.|title=Sushruta: The first Plastic Surgeon in 600 B.C|journal=The Internet Journal of Plastic Surgery|year=2007|volume= 4|doi=10.5580/1456#sthash.mkTSe3sP.dpuf|url=http://www.ispub.com/journal/the-internet-journal-of-plastic-surgery/volume-4-number-2/sushruta-the-first-plastic-surgeon-in-600-b-c.html#sthash.mkTSe3sP.dpbs|accessdate=12. 11. 2012|issn=1528-8293}}</ref> Најранији записи о наменским болницама потичу из Михинтале у [[Шри Ланка|Шри Ланци]], где су нађени докази о објектима за медицински третман пацијената.<ref>Aluvihare, Arjuna (November 1993) "Rohal Kramaya Lovata Dhayadha Kale Sri Lankikayo" ''Vidhusara Science Magazine''.</ref><ref>''[http://www.hsph.harvard.edu/ihsg/publications/pdf/No-42.PDF Resource Mobilization in Sri Lanka's Health Sector]'' – Rannan-Eliya, Ravi P. & De Mel, Nishan, Harvard School of Public Health & Health Policy Programme, Institute of Policy Studies, February 1997, Page 19. Accessed 22 February 2008.</ref>
 
Грчки лекар [[Хипократ са Коса|Хипократ]] (око 460. п. н. е. - -{cca.}- 370. п. н.е.), се сматра оцем западне медицине.<ref name="pmid18392218"/><ref name="blackwellpublishing.com"/> Он је поставио темеље за рационалан приступ медицини. Хипократ је увео [[Хипократова заклетва|Хипократову заклетву]] за лекаре, који је још увек релевантна и данас у употреби и био је први који категоризује болести као акутне, хроничне, ендемичне и епидемијалне и користи термине као што су, "погоршање, рецидив, резолуције, криза, пароксизма, врхунац, и опоравак."<ref name=garrison97>{{citeCite book|last=Garrison| first = Fielding H. |year=1966| title = History of Medicine | publisher = W.B. Saunders Company | place = [[Philadelphia]] |pages=97}}</ref><ref name=mart90>{{Cite book | last = Martí-Ibáñez | first = Félix |year=1961| title = A Prelude to Medical History | publisher = MD Publications, Inc. | place = [[New York]] | id = Library of Congress ID: 61-11617 |pages=90}}</ref> Грчки лекар [[Гален]] је такође био један од највећих хирурга античког света и извео је многе озбиљне операције, укључујући и операције мозга и очију. Након пада Западног римског царства и почетка раног средњег века, грчка традиција медицине пропада у западној Европи, мада се и даље непрекидно развија у Источном Римском (Византијском) царству.
 
После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима. Међу позназим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, [[Ибн Сина|Авицена]], који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“. Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету. Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос. Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини. Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.<ref>{{cite journal |last=J|first=Becka| title = The father of medicine, Avicenna, in our science and culture: Abu Ali ibn Sina (980–1037) (Czech title: Otec lékarů Avicenna v nasí vĕdĕ a kulture) | journal = Cas Lek Cesk | volume = 119 | issue = 1 |year=1980| pmid = 6989499 |pages=17–23}}</ref><ref>{{cite web|url= https://www.britannica.com/topic/The-Canon-of-Medicine |title="The Canon of Medicine" (work by Avicenna)|publisher=''[[Encyclopædia Britannica]]''|year=2008|accessdate=12. 3. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ahmad|first=Z. (St Thomas' Hospital)|title=Al-Zahrawi – The Father of Surgery|journal=ANZ Journal of Surgery|year=2007|volume=77|issue=Suppl. 1|doi=10.1111/j.1445-2197.2007.04130_8.x|pages=A83}}</ref><ref name=Rabie2006>{{cite journal | author = Abdel-Halim RE | title = Contributions of Muhadhdhab Al-Deen Al-Baghdadi to the progress of medicine and urology. A study and translations from his book Al-Mukhtar | journal = Saudi medical journal | volume = 27 | issue = 11 |year=2006| pmid = 17106533 |pages=1631–1641}}</ref><ref>{{cite journal |url= http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar |year=2004|title=Chairman's Reflections: Traditional Medicine Among Gulf Arabs, Part II: Blood-letting|journal=Heart Views|volume=5|issue=2|pages=74–85[80]}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = ((Martín-Araguz A)), Bustamante-Martínez C, ((Fernández-Armayor AV)), ((Moreno-Martínez JM)) | title = Neuroscience in al-Andalus and its influence on medieval scholastic medicine | journal = Revista de neurología | volume = 34 | issue = 9 | date = 1. 5. 2002| pmid = 12134355 |pages=877–892}}</ref><ref name=Tschanz>{{cite journal | author = Tschanz, David W. |year=2003| title = Arab(?) Roots of European Medicine | journal = Heart Views | volume = 4 | issue = 2 | url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm}} [http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html copy]</ref><ref>{{cite book|author= Pormann, Peter E. |author2= Smith, E. Savage |year=2007|title=Medieval Islamic medicine |publisher=Georgetown University |location=Washington DC |ol=12911905W|pages=10,43–45}}</ref><ref name="al islam">{{cite book|last= Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate= 18. 6. 2014}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Micheau|first=Françoise|title=The Scientific Institutions in the Medieval Near East|pages=991–2}}, in {{Harv|Morelon|Rashed|1996|pp=985–1007}}</ref><ref name=Barrett>{{cite book|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}</ref>
 
У модерно доба почињу у медицини да се појављују важни људи попут [[Габријеле Фалопио|Габријеле Фалопија]] и [[Вилијам Харви|Вилијама Харвија]]. [[Андреас Везалијус]] је био аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији. Француски хирург [[Амброаз Паре]] се сматра једним од опева хирургије. Бактерије и микроорганизми први пут је под микроскопом посматрао [[Антони ван Левенхук]] 1676. што је представљало важно достигнуће у области [[микробиологија|микробиологије]], енглески лекар Вилијам Харви описао [[крвни систем|крвоток]]. [[Херман Боерхев]] се понекад назива „оцем физиологије“ због примерне наставе у Лајдену и уџбеника -{„''Institutiones Medicae''“}- (1708). [[Pierre Fauchard|Пјер Фаухард]] је назван оцем модерне стоматологије.
Ред 31:
Модерном добу почиње са открићем [[Едвард Џенер|Едварда Џенера]] који је открио вакцину против великих богиња крајем 18. века, открићем [[Robert Koch|Роберта Коха]] о преносу болести путем бактерија и откривањем [[антибиотик]]а.
 
После модерног доба долази све више револуционарних истраживача из Европе. Из Немачке и Аустрије долазе [[Рудолф Вирхов]], [[Вилхелм Рендген]], [[Карл Ландстеинер]] и [[Otto Loewi|Ото Леви]]. Из Велике Британије долазе [[Alexander Fleming|Александар Флеминг]],<ref>{{cite journal |last=Cooper|first=Peter|title=Medicinal properties of body parts |journal= The Pharmaceutical Journal|year=2004|volume= 273|issue= 7330|url= |pages=900–902}} </ref> [[Џозеф Листер]], [[Франсис Крик]] и [[Florence Nightingale|Флоренс Најтингејл]]. Шпански доктор [[Santiago Ramón y Cajal|Сантијаго Рамон и Кахал]] сматра се оцем модерне [[неуронаука|неуронауке]]. Са Новог Зеланда и из Аустралије долазе [[Морис Вилкинс]], [[Howard Florey|Ховард Флореј]] и [[Frank Macfarlane Burnet|Франк Бурнет]]. Американци, [[William Williams Keen|Вилијам Вилијамс Кин]], [[Харви Вилијамс Кашинг]], [[William Coley|Вилијам Бредли Колеј]], [[Џејмс Вотсон]], италијан [[Salvador Luria|Салвадор Лурија]], швајцарац [[Alexandre Yersin|Александар Ијерзин]], јапанац [[Kitasato Shibasaburō|Китасато Шибасабуро]] и вранцузи [[Жан-Мартен Шарко]], [[Claude Bernard|Клод Бернар]] и [[Paul Broca|Пол Брока]] такође су учинили значајна дела. Такође су значајни и радови [[Nikolai Korotkov|Николаја Короткова]] и [[William Osler|Вилијама Ослера]].
 
Како су се наука и технологија развијале, медицина се све више ослањала на лекове.<ref name=Ezzo2001>{{cite journal | vauthors = Ezzo J, Bausell B, Moerman DE, Berman B, Hadhazy V | title = Reviewing the reviews. How strong is the evidence? How clear are the conclusions? | journal = Int J Technol Assess Health Care | volume = 17 | issue = 4 |year=2001| pmid = 11758290 |pages=457–466}}</ref> До краја 18. века нису се само биљке и животињски делови тела користили као лекови, већ и делови људског тела и течности. [[Фармација]] је и даље већину лекова изводила из биљака. Вакцине су открили [[Едвард Џенер]] и [[Louis Pasteur|Луј Пастер]].
 
Први [[антибиотик]] [[салварсан]]<ref name='ITOM'>{{Cite journal |last1=Gibaud|first1=Stéphane |last2=Jaouen|first2=Gérard |title=Arsenic - based drugs: from Fowler's solution to modern anticancer chemotherapy |url=http://link.springer.com/chapter/10.1007%2F978-3-642-13185-1_1 |journal= Topics in Organometallic Chemistry |year=2010|volume=32 |doi= 10.1007/978-3-642-13185-1_1 |series=Topics in Organometallic Chemistry |isbn=978-3-642-13184-4|pages=1–20}}</ref><ref name=acs>{{cite web |url=http://pubs.acs.org/cen/coverstory/83/8325/8325salvarsan.html |title=Salvarsan |accessdate = 011. 022. 2010 |quote= |publisher= Chemical & Engineering News }}</ref><ref>{{cite web |url=http://chestofbooks.com/health/materia-medica-drugs/American-Medical-Association/A-Handbook-of-Useful-Drugs/Salvarsan-Salvarsan-N-N-R.html |title=A Handbook of Useful Drugs |accessdate = 17. 088. 2010 |quote= |publisher= American Medical Association |year=1913}}</ref> открио је [[Paul Ehrlich|Паул Ерлих]].<ref name=nobel>[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1908/ehrlich-bio.html The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1908, Paul Erlich - Biography]</ref>
 
== Клиничка пракса ==
Ред 242:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Garrison| first = Fielding H. |year=1966| title = History of Medicine | publisher = W.B. Saunders Company | place = [[Philadelphia]] |pages=97}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Unschuld|first=Pual|title=Huang Di Nei Jing: Nature, Knowledge, Imagery in an Ancient Chinese Medical Text|url=http://books.google.com/books?id=N2ZdrPCbpNIC&pg=PR9|year=2003|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-92849-7|page=ix}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ackerknecht|first=Erwin|title=A Short History of Medicine|url=http://books.google.com/books?id=Btx3M5t6lDEC&pg=PA22|year=1982|publisher=JHU Press|isbn=978-0-8018-2726-6|pages=22}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Медицина”