Масленица (празник) — разлика између измена

нема резимеа измене
No edit summary
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
No edit summary
'''Масленица''' ({{јез-рус|Масленица, Масляница}}; {{јез-укр|Масниця}}, {{јез-блр|Масленiца, Масленка}}) је верски и традициони празник источних [[Словени|Словена]]. Слави се у седмој недељи пре православног [[Ускрс]]а. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западно-хришћанским [[покладе|покладама]].
 
С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Часни пост|Великог поста]]. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по "маслацу" - "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-ру|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по "маслацу" - "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-ру|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
 
Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.
Анониман корисник