Бањички логор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
не налази се данас већ само до 1944 |
||
Ред 16:
| long = 20.467594
}}
'''Логор на Бањици'''
Логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше [[Југословенска војска|Југословенске војске]].{{sfn|Глишић|1970|p=133}} Логор је имао две секције у којој је једна била у надлежности [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], док је други део био у надлежности [[Гестапо]]а. Први затвореници доведени су [[9. мај]]а 1941. и затвореници били су [[Јевреји]] и [[Роми]], а од 1941. када је Београд проглашен за [[Јуденфрај]] углавном противници [[Милан Недић|Недићевог]] режима, већином заробљени [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и српски комунисти. Бањица је био сабирни и егзекуцијски логор. Многи затвореници из Бањице били су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су [[Трећи рајх|Немци]] држали под својом контролом у окупираној Европи. Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи{{sfn|Глишић|1970|p=136}}
== Оснивање логора ==
Прва идеја о стварању концентрационог логора на Бањици јавила се маја 1941. године. Било је потребно створити један велики затворски простор где би били довођени убеђени противници [[Трећи рајх|Немачког Рајха]] као и сви они који нису подржавали [[Комесарска управа Милана Аћимовића|Комесарску управу]] [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]]. Немачке окупаторске власти наредиле су, у јуну 1941., српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор у Београду. За смештај логора било је потребно одабрати одговарајући објекат, па је комисија, у саставу од једног гестаповца, Миодрага-Мике Ђорђевића, помоћника управника града Београда и инж. Милана Јањушевића, директора Техничке документације Управе града – одлучила да за логор највише одговара касарна 18. пешадијског пука, на Бањици у данашњој Улици Вељка Лукића Курјака бр. 33.
По уласку [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] у рат на страни антифашистичке коалиције и почетка првих диверзантских акција партизана у [[Србија|Србији]], стварање концентрационог простора у окупираном Београду било је само питање дана. Званично, Бањички логор је оформљен 5. јула [[1941]]. Формалну одлуку о стварању логора донели су немачки командант града Београда и заповедник [[Гестапо]]а у окупираној Србији, а спровео ју је у дело тадашњи помоћник министра унутрашњих послова [[Драгомир Јовановић]].{{sfn|Глишић|1970|p=133}} За логорашки простор Немци су одабрали бивши војну зграду 18. пешадијског пука „Краљица Марија“ на [[Бањица|Бањици]]. Први заточеници из унутрашњости Србије приспели су у логор 9. јула 1941.{{sfn|Глишић|1970|p=133}}
Линија 155 ⟶ 154:
* Д.Азањац, Само на пролазу, Београд 1952.
* С-С, Милинчевић, Хроника мога времена, 1953.
{{refend}}
|