Википедија

Франсоа Келерман — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Војно лице | име = Франсоа Кристоф Келерман, први војвода од Валмија |слика…
 
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum; козметичке измене
Ред 6:
|место_рођења = [[Стразбур]]
|држава_рођења = [[Краљевство Француска|Краљевина Француска]]
| датум_смрти = 13. септембар{{Датум смрти|1820.|9|13|1735||}}
|место_смрти = [[Париз]]
|држава_смрти =[[Бурбонска рестаурација|Краљевство Француска]]
Ред 23:
'''Франсоа Кристоф Келерман, први војвода од Валмија''' (28. мај 1735. - 23. септембар 1820.) је био [[Француска|француски]] војсковођа, чувен по победи коју је над пруском војском извојевао [[Битка код Валмија|код Валмија]] 20. септембра [[Француски револуционарни ратови: Кампања 1792.|1792]]. године.
 
== Биографија ==
Келерман је рођен 1735. године у саксонској породици у [[Стразбур|Стразбуру]]у. Био је једини син ове породице из покрајине Алзас. У француску војску ступио је као добровољац хусарског пука. Унапређен је у чин капетана 1758. године током [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]]. Године 1771. службовао је у Пољској где је постао витез реда Светог Луја. Постао је бригадни генерал 1784. године, а наредне године маршал. Келерман је 1789. године одушевљено прихватио [[Француска револуција|револуционарне]] идеје. Две године касније постао је генерал француске револуционарне војске у Алзасу. Априла 1792. године постао је генерал-пуковник. Исте године однео је своју најзначајнију победу, победу над Прусима у [[Битка код Валмија|бици код Валмија]]. Њоме је зауставио продор непријатеља и тиме спасао Француску револуцију. По речима [[Јохан Гете|Гетеа]], код Валмија је "почела нова ера у историји света".
 
Келерман је постављен на чело мозелске армије. Оптужен је од стране генерала [[Адам Кустин|Адама Кустина]] да лоше води операције на Рајни. Ослобођен је оптужби. Постављен је на чело војске намењене за [[Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова|рат у Италији]]. Оптужен је за заверу против [[Национални конвент|Конвента]] због чега је тринаест месеци провео у затвору у Паризу. Након ослобађања, поверена му је команда над војском која је бранила југоисточну границу од Аустријанаца. По [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоновом]] доласку на власт, Келерман је био један од чланова Сената (1800), а следеће године постављен је за председника Сената. Од 1804. године је почасни маршал Француске, а 1808. године стекао је титулу војводе од Валмија. Његова дуга каријера и богато искуство учинили су га једним од Наполеонових највреднијих помоћника. Келерман је 1814. године гласао за уклањање краља. Умро је у Паризу 1820. године. Сахрањен је на гробљу [[Пер Лашез]].
Ред 30:
Келерман је имао сина, [[Франсоа Етјен Келерман|Франсоа Етјена Келермана]], истакнутог генерала Наполеонових ратова.
 
== Извори ==
* Brown, Frederick (1973). Père Lachaise: elysium as real estate. New York: Viking Press. p. 61. ISBN 0-670-54804-9. OCLC 698450.
* Kielland, Alexander Lange (1908). Napoleon's men and methods. New York: Brentano's. p. 45. OCLC 3636503.
* Chisholm, Hugh, ed. (1911). "Kellermann, François Christophe de". Encyclopædia Britannica. 15 (11th ed.). Cambridge University Press. pp. 718–719.
 
[[Категорија:Рођени 1735.]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Франсоа_Келерман”