Бањички логор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
}}
'''Логор на Бањици'''налази се у ул. Вељка Лукића – Курјака бр. 33. Bио је највећи концентрациони логор на подручју [[србија под немачком окупацијом|окупиране Србије]] (1941—1944). Утврђен је за споменик културе [[1984]]. године.<ref>{{cite web|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/vozdovac/banjicki_logor.html |title=Завод за заштиту споменика културе града Београда |publisher=Beogradskonasledje.rs |date= |accessdate = 13. 4. 2015.}}</ref> <br />
Немачке окупаторске власти наредиле су, у јуну 1941., српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор у Београду. За смештај логора било је потребно одабрати одговарајући објекат, па је комисија, у саставу од једног гестаповца, Миодрага-Мике Ђорђевића, помоћника управника града Београда и инж. Милана Јањушевића, директора Техничке документације Управе града – одлучила да за логор највише одговара касарна 18. Пешадијског пука, на Бањици.<ref>М. Радуловић, од Бањице до Солуна/записи једног логораша/, Осијек 1946.</ref>
 
Логор је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у касарни бивше [[Југословенска војска|Југословенске војске]].{{sfn|Глишић|1970|p=133}} Логор је имао две секције у којој је једна била у надлежности [[Специјална полиција|Специјалне полиције]], док је други део био у надлежности [[Гестапо]]а. Први затвореници доведени су [[9. мај]]а 1941. и затвореници били су [[Јевреји]] и [[Роми]], а од 1941. када је Београд проглашен за [[Јуденфрај]] углавном противници [[Милан Недић|Недићевог]] режима, већином заробљени [[народноослободилачка војска Југославије|партизани]] и српски комунисти<ref>Демократска федеративна Југославија, Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Саопштења бр. 34-53, Београд 1945</ref>. Бањица је био сабирни и егзекуцијски логор. Многи затвореници из Бањице били су пребачени у друге концентрационе и радне логоре које су [[Трећи рајх|Немци]] држали под својом контролом у окупираној Европи. Кроз овај логор за време читаве окупације прошло је најмање 23.697 људи{{sfn|Глишић|1970|p=136}}<ref>Досије споменика културе Бањички логор, Документација завода за заштиту споемника културе града Београда </ref>, а од тог броја пар хиљада је стрељано на [[Стрелиште у Јајинцима|стратишту у Јајинцима]]. Тачан број жртава никада неће бити познат због тога што је много документације било уништено 1943., а и многа тела која су била покопана на подручју логора била су пребачена на друга места или су била уништена приликом повлачења.{{sfn|Глишић|1970|p=142}}
 
== Оснивање логора ==