Љубомир Стојановић — разлика између измена

После Првог светског рата Стојановић је био један је од оснивача [[Југословенска републиканска странка|Републиканске странке]] и први председник њеног Главног одбора. Од 1913 до 1923. године био је секретар Српске краљевске академије наука, будуће [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]]; врло активан на научном пољу. Стојановић је објавио издања великог броја старих рукописа, докумената, записа, натписа, родослова и писама: [[Мирослављево јеванђеље]], ''Стари српски натписи и записи'' (6 књ.), ''Стари српски родослови и летописи'', каталоге рукописа Српске краљевске академије, Народне библиотеке у Београду и друго. Стојановић је објављивао и критички приређена дела [[Вук Стефановић Караџић|Вукова]], укупно 17 томова, од којих је најзначајнија ''Вукова преписка''. Писао је и приређивао уџбенике граматике за средње школе, студије о старим српским [[штампарство|штампаријама]], српским црквама од 15. до 16. века, о архиепископу Данилу, а као најзначајније дело издваја се биографија ''Живот и рад Вука Стефановића Караџића''.

 

 

Објавио је монументално дело о средњовековним српским изворима „Стари српски записи и натписи“ у 6. томова: 1. књига 1902. на 480 страна; 2. 1903. године на 482 стране; 3. 1905. године на 487 страна; 4. 1923. године на 227 страна; 5. 1925. године на 334 стране; 6. 1926. године на 347 страна.