'''Амигдалин''' (''витамин Б17'', леатрил) цијаногени је [[гликозиди|гликозид]] који се налази у [[семе]]нима [[бадем]]а и другог коштуњавог воћа. У организму човека и животиња се дејством ензима разлаже на [[глукоза|гликозу]], [[бензалдехид]] и веома [[отров]]ну [[цијановодонична киселина|цијановодоничну киселину]]. Она може да изазове тровање уколико се за кратко време поједе сувише семенки бадема. У медицинске сврхе амигдалин се користи од [[1830|1830.]] године када је откривен.<ref>Којић М, Јањић Васкрсија: Отровне биљке,'' [[Научна књига]]'', Београд, 1991.</ref><ref>Јанчић Р: Ботаника фармацеутика, ''Службени лист СЦГ'', Београд, 2004.</ref> [[Ернест Т. Кребс, Млађи]]. ([[1912]] – [[1996]]) је био [[Хемичар|хемичар]] који је први промовисао амигдалин као [[Лекови|лек]] против [[Канцер|рака]] почетком [[1950]]. године. Америчка Администрација за храну и лекове (Food and Drug Administration) назива амигдалин "високоотровним производом" и захтева високедугогодишње затворске казне за оне који га продају и рекламирају <ref name=usfda>US FDA (22 June 2004). [http://www.fda.gov/NewsEvents/Newsroom/PressAnnouncements/2004/ucm108314.htm Lengthy Jail Sentence for Vendor of Laetrile – A Quack Medication to Treat Cancer Patients.] ''FDA News''</ref> Амерички национални здравствени институти (U.S. National Institutes of Health) наводе да клинички тестови амигдалина показују да је овај неделотворан против рака. Клиничка испитивања клинике Мејо на 175 пацијената показала су да се после третмана амигдалином тумор повећао код 174 пацијента <ref>{{cite web|url=http://www.cancerhelp.org.uk/about-cancer/treatment/complementary-alternative/therapies/laetrile|title=Laetrile (amygdalin, vitamin B17)|work=cancerhelp.org.uk}}</ref>. Промовисање синтетичког амигдалина (лаетрила) као средства против рака наводи се у медицинској литератури као школски пример надрилекарства <ref>{{cite journal |doi=10.1002/1097-0142(19840201)53:3+<815::AID-CNCR2820531334>3.0.CO;2-U |author =Lerner IJ |title=The whys of cancer quackery |journal=Cancer |volume=53 |issue=3 Suppl |pages=815–9 |date=February 1984 |pmid=6362828 |url= http://dx.doi.org/10.1002%2F1097-0142%2819840201%2953%3A3%2B%3C815%3A%3AAID-CNCR2820531334%3E3.0.CO%3B2-U <!-- some readers have trouble with the link generated by the doi= field? --> }}</ref><ref>{{cite journal |author =Nightingale SL |title=Laetrile: the regulatory challenge of an unproven remedy |journal=Public Health Rep |volume=99 |issue=4 |pages=333–8 |year=1984 |pmid=6431478 |pmc=1424606 }}</ref>. Један од битнијих новијих заговорника лаетрила, Џејсон Вејл, који је тврдио да је себе излечио лаетрилом, ухапшен је и затворен, при чему је утврђено да је заправо препродавао лаетрил и зарадио не мање од 500.000 америчких долара <ref>{{cite web |url=http://www.medicalnewstoday.com/articles/9825.php |title=New York Man Sentenced to 63 Months for Selling Fake Cancer Cure |date=22 June 2004 |work= |publisher=Medical News Today |accessdate=8 July 2010}}</ref>.
== Распрострањеност ==
Ред 56:
</center>
== СтруктураОтровно молекуладејство амигдалина ==
[[Молекул|Молекул]] амигдалина садржи две јединице [[Глукоза|глукозе]] ([[Шећер|шећера]]), једну [[Бензалдехид|бензалдехида]] и једну [[Цијанид|цијанида]], све чврсто повезане унутар ње. Цијанид може бити врло [[Отров|отрован]] па чак и [[Смртоносна доза|смртоносан]] ако се узме у довољној количини. ИзложенУ хлороводоничнојчовековом киселинижелуцу амигдалин се разлаже у желуцуприсуству амигадалинензима бета-глукозидазе, емулзина и амигдалазе на гентиобиозу и манделонитрил, а овај се даље разлаже иу ослобађажелуцу високотровнина бензалдехид и цијановодоник,због<ref>{{cite чегаbook|last1=George суMann|first1=Frederick|last2=Charles бележенаSaunders|first2=Bernard|title=Practical смртоноснаOrganic тровањаChemistry|date=1975|publisher=Longman|location=London|isbn=9788125013808|pages=509–517|edition=4th|url=http://www.sciencemadness.org/talk/files.php?pid=385854&aid=36353|accessdate=1 нпрFebruary 2016}}</ref>. горкимСмртоносна орална дневна доза цијановодоника је око 1 милиграм по килограму. Амерички глумац Стив МекКвин (Steve McQueen) умро је у Мексику од последица третмана лаетрилом <ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2005/11/15/health/15essa.html?ex=1289710800&en=8059981c17deec5d&ei=5088|title=McQueen's Legacy of Laetrile|publisher=[[New York Times]]|date=15 November 2005 | first=Barron H. | last=Lerner | accessdate=23 April бадемом2010}}</ref>.
