Туатаре — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke; козметичке измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 17:
* '''''Sphenodon punctatus'''''<br />
* '''''Sphenodon guntheri'''''<br />
* '''''Sphenodon diversum''''' †
| synonyms =
* ''Sphaenodon''
* ''Hatteria''
* ''Rhynchocephalus''
}}
'''Туатаре''' ({{јез-лат|Sphenodon}}) су [[Род (биологија)|род]] рептила из породице [[Sphenodontidae]] и реда [[Rhynchocephalia]]. Туатаре су [[Ендемизам|ендем]] [[Нови Зеланд|Новог Зеланда]].<ref name="TerraNature">{{cite web |publisher =TerraNature Trust |title=Tuatara |work =New Zealand Ecology: Living Fossils |year
== Врсте ==
У прошлости су постојале две признате живуће врсте туатаре, северна туатара (''Sphenodon punctatus'') и туатара брад`рс острва (''Sphenodon guntheri''), која је призната 1989. као посебна врста,<ref name="san diego"/> али је 2009 то признање повучено,<ref>{{
Постоји и једна изумрла врста туатаре, а то је врста ''Sphenodon diversum''.
== Опис ==
Глава туатаре је четвртаста, напред благо кљунасто издужена. Предње и задње ноге имају по пет прстију спојених пливаћим кожицама. Туатаре могу бити зелене, смеђе или сиве боје. Достижу тежину од 1,3 kg и дужину од око 80 cm од главе до врха репа.<ref name = "san diego">{{cite web |title=Reptiles:Tuatara |work=Animal Bytes |publisher=Zoological Society of San Diego |year=2007
Мозак и моторика туатаре је слична мозгу и моторици водоземаца, а срце туатаре је најпримитивније међу свим гмизавцима.<ref>Russell, Matt (August 1998). "Tuatara, Relics of a Lost Age". Cold Blooded News. Colorado Herpetological Society. Archived from the original on 19 April 2012.</ref> Плућа туатаре немају [[Бронхија|бронхије]].<ref>{{cite web |url=https://books.google.com/books?id=hhO4WAZcVLEC&pg=PA13&lpg=PA13&dq=&source=bl&ots=XejjN8u8nx&sig=KApCgANps4Kru6fVHrQisN-FI6g&hl=en&ei=li9QSqXsL4jz-QanjfT_Aw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1 |title=Infectious Diseases and Pathology of Reptiles |publisher=}}</ref>
Ред 40:
=== Северна туатара ===
Боја северне туатаре (''Sphenodon punctatus'') може бити маслинасто зелена, сива, тамно ружичаста или боје црвене опеке, али увек са белим тачкама.<ref name="karori"/><ref name=encyclo> Cree, Alison. 2002. Tuatara. In: Halliday, Tim and Adler, Kraig (eds.), The new encyclopedia of reptiles and amphibians, Oxford University Press
Северна туатара је значајно већа од туатаре брад`рс острва (''S. guntheri'').<ref name="NZRG">Gill, Brian & Whitaker, Tony. 1996. ''New Zealand Frogs and reptiles.'' David Bateman publishing
Северна туатара се дели на две подврсте: једна подврста је туатара куковог пролаза, која насељава острва у [[Куков пролаз|Куковом пролазу]] (сем северног брад`р острва) и острва у његовој околини, а друга подврста је северна туатара (''Sphenodon punctatus punctatus''), која насељава острва у [[Залив Пленти|заливу Пленти]] и острва северно од њега.<ref name="DoC"/>
Ред 52:
=== Изумрла врста туатаре ===
Вилијам Коленсо је у новембру 1885. открио примерак субфосила изумрле врсте туатаре, у руднику угља. Коленсо је новооткривену врсту назвао ''Sphenodon diversum''.<ref name="colenso1885">{{cite journal |author=Colenso, W. |year=1885
== Понашање ==
Одрасле туатаре су копнени и ноћни гмизавци, који се понекад у току дана могу видети како се сунчају да би се загрејали. Млади су за разлику од одраслих дневне животиње, вероватно зато што су одрасле туатаре канибали. Туатаре насељавају области са климом која је много хладнија од оне коју већина других гмизаваца може да поднесе. Активне су на температурама до 5 °C,<ref>{{cite web|url=http://www.odt.co.nz/your-town/dunedin/48665/new-arrivals-thrill-staff-sanctuary|title=New arrivals thrill staff at sanctuary|last=Schofield|first=Edith|date=24 March 2009|publisher=Otago Daily Times|accessdate=23 March 2009}}</ref> док су температуре преко 28 °C за њих по правилу смртоносне. Телесна температура туатара је нижа од телесне температуре свих других гмизаваца, а последица тога је и спорији метаболизам.
Туатаре се хране бескичмењацима, као што су бубе, зрикавци и паукови, али хране се и жабама, гуштерима и птичјим јајима и птићима.<ref name=encyclo /> Туатере оба пола бране своју територију, при чему покушавају да застраше уљеза, а у крајњем случају га и уједају. Њихов угриз може да изазове озбиљне повреде.<ref>Daugherty, Charles and Keall, Susan. [http://www.teara.govt.nz/TheBush/FishFrogsAndReptiles/Tuatara/1/en Tuatara: Life History] In: ''Te Ara: The Encyclopedia of New Zealand''.</ref> Туатара када уједе не пушта лако.<ref name=lutz24>{{Harvnb|Lutz|2005|p=24}}
== Размножавање ==
[[Датотека:Henry at Invercargill.jpg|мини|усправно|лево|Хенри, мужјак туатаре стар 111 година, који је и даље репродуктивно активан.<ref>[http://blogs.discovermagazine.com/discoblog/2009/01/26/111-year-old-reptile-becomes-a-dad-after-tumor-surgery/ 111-Year-Old Reptile Becomes a Dad After Tumor Surgery] Discover Magazine, 26 January 2009.</ref>]]
Туатарама је потребно 10 до 20 година да достигну полну зрелост.<ref>{{cite web |date = 22 11 2010 |url = https://www.nytimes.com/2010/11/23/science/23angier.html?pagewanted=1&_r=2&hpw |title = Reptile’s Pet-Store Looks Belie Its Triassic Appeal |work = New York Times}}</ref> До парења долази средином лета, а женке се паре и полажу јаја једном у 4 године.<ref>{{cite journal |author = Cree |last2
Пол младунаца зависи од температуре јаја, из топлијих јаја се углавном излежу мужјаци, а из хладнијих женке. Из јаја која се инкубирају на температури од 21 °C постоји једнака могућност да ће се излећи мужјаци и женке. На температури од 22 °C, 80% младих су мужјаци, а на температури од 20 °C, 80% су женке, а на температури од 18 °C сви младунци ће бити женке.<ref name="KCC"/> Према неким подацима одређивање пола туатара зависи и од генетских фактора и од фактора из окружења.<ref>{{cite journal |author1=Cree A. |
Туатаре расту све до своје 35 године.<ref name="KCC"/> Просечан животни век туатара је око 60 година, али могу живети и дуже од 100 година.<ref name="KCC"/> Неки стручњаци верују да туатаре у заробљеништву могу да живе и 200 година.<ref name="CNNDad">{{cite news |url=http://www.cnn.com/2009/TECH/science/01/29/lizard.reproduces/index.html |title=110-year-old 'living fossil' becomes a dad | publisher = CNN |date=30 January 2009}}</ref>
Ред 74:
== Угроженост ==
[[Датотека:North Island Map tuatara.PNG|мини|лево|Тренутна распрострањеност туатаре је претстављена црном бојом:<ref>{{cite journal |
Северна туатара (''Sphenodon punctatus'') је законом заштићена од 1895.<ref>{{Harvnb|Newman|1987}}</ref><ref>{{cite book
=== Туатара брад`рс острва ===
Ред 95:
== Литература ==
* {{Cite book |last=Cree|first = Alison |title = Tuatara : biology and conservation of a venerable survivor |publisher = Canterbury University Press |year=2014|isbn=9781927145449|location = |pages =}}
== Спољашње везе ==
|