Грађански рат у Камбоџи — разлика између измена

м
prirpema za ažuriranje
м (http -> https)
м (prirpema za ažuriranje)
| рат =Камбоџански рат
| локација =[[Камбоџа]]/Кмерска Република
| време=[[11. март]] [[1967]]–-[[17. април]] [[1975]].
| резултат=Пад Кмерске републике; стварање Демократске Кампучије.<br />Начињен Камбоџански геноцид
| страна1=[[Датотека:Flag of the Khmer Republic.svg|22px]] [[Кмерска Република]]<br />[[Датотека:Flag of the United States.svg|22px]] [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]]<br />[[Датотека:Flag of South Vietnam.svg|22px]] Јужни Вијетнам
== Позадина ==
 
У периоду између раних и средњих шездесетих година принц Нородон Сиханук је љевичарском политиком заштитио свој народ од немира који су прогутали Лаос и Јужни Вијетнам.<ref>Isaacs, Hardy and Brown et al. стр. 54&ndash;-58.</ref> 3. маја 1965. Сиханук је прекино дипломатске односе са Сједињеним Државама, прекинуо доток америчке помоћи и окренуо се [[Кина|Народној Републици Кини]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] за економску и војну помоћ.<ref name="ihb83">Isaacs, Hardy and Brown. стр. 83.</ref>
 
Године 1966. склопљен је споразум између принца и Кинеза који омогућава присуство Народне армије Вијетнама (НАВ) и Фронта народног ослобођења (ФНО) у Камбоџи и кориштење логистичких база уз границу на истоку земље.<ref name="Lipsman and Doyle. стр. 127">Lipsman & Doyle. стр. 127.</ref> Такође је договорено да се дозволи кориштење луке Сихануквил комунистима који су достављали помоћ ФНО-у/НАВ-у у Вијатнаму.<ref>''Victory in Vietnam''. стр. 465, fn. 24.</ref> Ипак, Комбоџа је на Женевској конференцији 1954. згарантовала неутралност.
Током исте године он је дозволио свом проамеричком министру одбране, генералу Лону Нолу да се обруши на љевичарске активности, оптужујући чланове партије Панчијачон за субверзију и покорност Ханоју.<ref>Isaacs, Hardy and Brown. стр. 85.</ref> Истовремено, Сиханук је изгубио подршку камбоџанских конзервативаца, као резултат његовог неуспјеха да изађе на крај са погоршаном економском ситуацијом (погоршана смањеним извозом пиринча, од којег је већина отишла ФНО-у/НАВ-у) и растуће комунистичко војно присуство.
 
11. септембра Камбоџа је одржала прве отворене изборе. Кроз манипулацију и узнемиравање (и Сихануково изненађење) конзервативци су освојили 75% мандата у Народној скупштини.{{sfn|Chandler||pp=153&ndash;-156.}}{{sfn|Osborne||p=187}} Лон Нол је изабран за премијера, а његов замјеник, Сирик Матак, ултраконзервативни члан Сисоват огранка краљевског клана и дугогодишњи Сихануков непријатељ. Поред ових дешавања и сукоба интереса између политичке елите Пном Пена, социјалне тензије створиле су повољан амбијент за развој домаћих комунистичких побуна у руралним областима.{{sfn|Chandler||p=157}}
 
== Збацивање Сиханука (1970) ==
=== Лон Нолов пуч ===
 
Док је Сиханук био ван земље, у посјети Француској, антивијетнамски немири (полу-спонзорисани од стране владе) су одржани у [[Пном Пен]]у, за вријеме којих су амбасаде Сјеверног Вијетнама и Фронта Националног Ослобођења штрајковале.{{sfn|Shawcross||p=118}}{{sfn|Deac||pp=56&ndash;-57.}} У одсуству принца, Лон Нол није учинио ништа да заустави ове активности.<ref>Lipsman & Doyle. стр. 142.</ref> Дванаестог марта премијер је затворио луку Сихануквил за Сјеверни Вијетнам и издао им немогући ултиматум. Све сјеверновијетнамске/ФНО снаге да се повуку из Камбоџе у року од 72 сата (до 15. марта) или ће се суочити са војном акцијом.{{sfn|Sutsakhan||p=42}}
 
18. марта 1970. Лон Нол је затражио да се у Народној скупштини гласа о будућности принцовог вођства нацијом. Сиханук је свргнут са власти гласовима 92-0.<ref>Lipsman & Doyle. стр. 143.</ref> Хенг Ченг је постао предсједник Народне скупштине, док је премијер Лон Нол добио ванредна овлашћења. Сирик Матак је задржао функцију потпредсједника владе. Нова влада је нагласила да је пренос власти употпуности праван и уставан, а добила је и признање већине страних влада. Биле су, и наставиће се, оптужбе да је америчка влада играла улогу у обарању Сиханука, али јасни докази никада нису нађени.{{sfn|Shawcross||pp=112&ndash;-122.}}
 
Већина средње класе и образованих [[Кмери|Кмера]] је постала уморна од принца и поздравила је промјену власти.{{sfn|Shawcross||p=126}} Придружили су се војсци, за коју је повратак на америчку војну и финансијску помоћ био разлог за славље.<ref name="ld144">Lipsman & Doyle. стр. 144.</ref> Неколико дана након његовог свргавања, Сиханук, сада у Пекингу, апелује људима да се одупру узурпатору.<ref name="Isaacs, Hardy and Brown. стр. 90"/> Демонстрације и немири су се догодили (углавном у областима под контролом НАВ/ФНО) али је влада опстала.{{sfn|Deac||p=69}} У једном инциденту у Кампонг Чаму 29. марта у разјареној гужви је погинуо брат Лона Нола, Лон Нил, који је поцијепао своју [[Јетра|јетру]], скувао је и појео.<ref name="ld144"/> Процјењује се да је тада 40.000 сељака почело да маршира на пријестоницу тражећи да се Сиханук врати. Они су растјерани, уз много жртава, од контигента оружаних снага.
Принц је тада био у савезу са Црвеним Кмерима, Сјеверним Вијетнамом, Патет Лао (комунистички покрет у Лаосу) и Фронтом за национално ослобођење Јужног Вијетнама. Петог маја успостављени су ФУНК и Краљевска влаа националног уједињења Кампучије (ГРУНК - Gouvernement Royal d'Union Nationale du Kampuchea). Сиханук је преузео дужност шефа државе, именовао Пена Нута, једног од његових најоданијих сљедбеника, за премијера.<ref name="ld144"/>
 
Хију Самфан је одређен за замјеника премијера, министра одбране и врховног команданта оружаних снага ГРУНК (иако су стварне војне операције у Режији Пола Пота). Ху Ним је постао министар информисања, а Ху Јун преузео више одговорности као министар унутрашњих послова, комуналних реформи и задруге. ГРУНК је тврдио да то није влада у егзилу све док Хију Самфан и побуњеници нису остали у Камбоџи. Сиханук и његови лојалисти су остали у Кини, иако је принц посјетио «ослобођена подручја» у Камбоџи, укључујући и Ангкор Ват, у марту 1973. Ове посјете су се углавном користиле у предизборне сврхе и нису имале утицаја на политичка збивања.{{sfn|Chandler||pp=228&ndash;-229.}}
 
== Пад Пном Пена ==
Лон Нол је поднио оставку и напустио земљу 1. априла у нади да би споразумно рјешење и даље било могуће ако је он одсутан са политичке сцене. Вршилац дужности предсједника постао је Саукам Хој.
 
12. априла, уз констатацију да је све изгубљено (и без обавјештења Кмерске владе), САД су евакуисале особље своје амбасаде хеликоптером у операцији Eagle Pull. 276 евакуисаних, укључујући и амбасадора Џона Гантера Дина, друге америчке дипломате, в. д. предсједника Саукама Хоја, више владине званичнике Кмерске Републике и њихове породице, и чланове медија. Све у свему, 82 америчка, 159 камбоџанских и 35 осталих држављана су евакуисани.<ref>Републикански петогодишњу рат коштао је САД око милион долара дневно &ndash;-укупно $1,8 милијарду војне и економске помоћи. Операција ''Freedom Deal'' коштала је додатних $7 милијарди. Deac. стр. 221.</ref> Иако су позвани од стране амбасадора Дина да се прикључе евакуацији (и на изненађење многих Американаца), принц Сисоват Сирик Матак, Лонг Борет, Лон Нон (Лон Нолов брат), као и већина чланова кабинета Лона Нола су одбили понуду.<ref>Isaacs, Hardy and Brown. стр. 111.</ref> Сви су одлучили да дијеле судбину свог народа. Њихова имена нису објављена на листама мртвих и многи су вјеровали тврдњама Црвених Кмера да бивши државни званичници неће бити убијени, али ће бити добродошли да помажу у обнови Камбоџе. Касније, погубљени су од стране Црвених Кмера.
 
Након што су Американци (и Саукам Хој) отишли, седам чланова Врховног комитета, на челу са генералом Саком Суцаханом су преузели власт над Републиком која је била у колапсу. До 15. априла је и посљедња чпврста одбрана града је сломљена од стране комуниста. У раним јутарњим сатима 17. априла комитет је одлучио да пресели сједиште владе у провинцију Одар Минчај на сјеверозападу. Око 10 часова на радију се емитује глас начелника генералштаба ФУНК-а Меја Си Чана, наређујући свим снагама ФУНК-а да прекину паљбу јер су у току преговори за предају Пном Пена.{{sfn|Ponchaud||p=7}} Рат је завршен, али ужасни сан Црвених Кмера ће се остварити у новопроглашеној Демократској Кампучији. Трупе Црвених Кмера су одмах почеле насилно празнити град, возити становништво у села и убијајући хиљаде људи у тим процесима.
1.572.075

измена