Црква Светог Марка у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Споменик културе
|
|
|Опис
|
|Општина= [[Градска општина Савски венац]]
|ДРЖ=СРБ
|Врста=
|Време=[[1940]].
|Тип=[[Споменик културе]]
|Степен=
|Власник=
|Установа=Завод за заштиту споменика културе
|Седиште=Београд
|Позивни=011
|Пошта=11000
|Адреса=Калемегдан 14
|Телефон=3287-557, 3287-420
|Факс=3287-411
|Веб=http://beogradskonasledje.rs/
|Емајл=office@belgradeheritage.com
|гширина =
|гдужина =
}}
'''Црква [[Марко Јеванђелиста|Светог Марка]]''' на [[Ташмајдан]]у грађена је од [[1931]]. до [[1940]]. године у непосредној близини старе цркве из [[1835]]. године, према плановима архитеката [[Браћа Крстић|Петра и Бранка Крстића]]. Обликована је у духу архитектуре [[Српско-византијски стил|српско-византијског стила]]. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и [[полихромија|полихромији]] фасада, овај храм је пројектован према великом узору, цркви манастира [[Манастир Грачаница|Грачаница]]. Опремање и украшавање храма још није завршено.▼
== Историја ==
▲'''Црква [[Марко Јеванђелиста|Светог Марка]]''' на [[Ташмајдан]]у грађена је од [[1931]]. до [[1940]]. године у непосредној близини старе цркве из [[1835]]. године, према плановима архитеката [[Браћа Крстић|Петра и Бранка Крстића]]. Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и [[полихромија|полихромији]] фасада, овај храм је пројектован према великом узору, цркви манастира [[Манастир Грачаница|Грачаница]]. Опремање и украшавање храма још није завршено.
Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду налази се на платоу уз северозападни крај парка Ташмајдан (стари каменолом). Данашња црква је у непосредној близини претходне мале гробљанске капеле Светог Марка из доба кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] изграђене [[1835]]. године на темељима још старије [[Палилула (Београд)|палилулске]] цркве, испред које је био прочитан хатишериф турског султана [[1830]]. године о независности и кнежевском устројству Србије.
Зидање цркве Светог Марка је започето за време владавине [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]], а грађење је трајало дуго и са одлагањима у периоду 1931-39. године. Уређење ентеријера је започето [[1940]]. године, прекинуто почетком [[II светски рат|II светског рата]]. Обликована је у [[Српско-византијски стил|српско-византијском стилу]], традицији у којој су подизане све цркве новијег доба у Србији, а који су очували особине српске црквене средњовековне архитектуре. Црква Светог Марка је основе развијеног двоструко уписаног крста, видљивог у сводовима, има припрату са галеријом и високим звоником, петострану олтарску апсиду и пет купола. Ово је био „први црквени објекат по узору на [[Византијско царство|византијску]] архитектуру изведен у армиранобетонској конструкцији“, са централним грејањем и електричним звонима, прави спој српско-византијског наслеђа и савремених техничких достигнућа.<ref>М.Ђурђевић, Архитекти Петар и Бранко Крстић, изд.Музеј науке и технике и Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1996.</ref>▼
Зидање цркве Светог Марка је започето за време владавине [[Александар I Карађорђевић|Александра I Карађорђевића]], а грађење је трајало дуго и са одлагањима у периоду 1931—39. године. Уређење ентеријера је започето [[1940]]. године, прекинуто почетком [[Други светски рат|Другог светског рата]].
Архитекте [[Браћа Крстић|браћа Крстићи]] постигли су инспирацију [[Манастир Грачаница|Грачаницом]], али грандиозним димензијама и пропорцијама, у складу са идејом о намени ове цркве као нове престоне цркве главног града [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], која би могла да прими велики број људи приликом приређивања свечаности поводом државних празника. Црква Светог Марка је, после [[Храм Светог Саве у Београду|храма Светог Саве]], најмонументалнија и последња успела грађевина позног периода националног стила у српској архитектури.<ref>А.Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури, Грађевинска књига, Београд 2007.</ref> ▼
<gallery mode="packed" heights="170">
Crkva svetog Marka, Beograd 05.jpg
Због посебних архитектонских и урбанистичких квалитета, црква Светог Марка у Београду утврђена је за споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1509/1 од 20.10.1975. године.<ref>Х.Туцић, Црква Светог Марка, Завод за заштиту споменика културе града Београда 2015.</ref>▼
HramSvetogMarka.jpg
St.Markuskyrkan.Belgrad.jpg
Church of Saint Mark in Belgrade.jpg</gallery>
== Архитектура и унутрашњост ==
▲
▲Архитекте [[Браћа Крстић|браћа Крстићи]] постигли су инспирацију [[Манастир Грачаница|Грачаницом]], али грандиозним димензијама и пропорцијама, у складу са идејом о намени ове цркве као нове престоне цркве главног града [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], која би могла да прими велики број људи приликом приређивања свечаности поводом државних празника. Црква Светог Марка је, после [[Храм Светог Саве у Београду|храма Светог Саве]], најмонументалнија и последња успела грађевина позног периода националног стила у српској архитектури.<ref>А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури, Грађевинска књига, Београд 2007.</ref> У унутрашњости, испред олтара са јужне стране постављени су тронови за патријарха и краља. Мозаик са представом патрона цркве Светог апостола Марка над главним улазом извео је сликар [[Вељко Станојевић]] [[1962]], а мермерни иконостас је пројекат архитекте Зорана Петровића из 1991/92. године, на који су четири године касније постављене мозаичке иконе, дело сликара Ђуре Радуловића.
▲Због посебних архитектонских и урбанистичких квалитета, црква Светог Марка у Београду утврђена је за споменик културе Решењем Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1509/1 од 20.10.1975. године.<ref>Х. Туцић, Црква Светог Марка, Завод за заштиту споменика културе града Београда 2015.</ref>
У јужном делу [[наос]]а налази се [[саркофаг]] са костима [[Стефан Душан|цара Душана]], које су заслугом теолога и историчара [[Радослав Грујић|Радослава Грујића]] 1927. пренесене из царске задужбине манастира [[манастир Светих архангела (Призрен)|св. Арханђела]] код [[Призрен]]а прво у Патријаршију, а потом 1968. у цркву Светог Марка.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:421097-Strah-od-Dusana-silnog Страх од Душана силног („Вечерње новости“, 22. фебруар 2013)], Приступљено 30. 4. 2013.</ref> На северној страни је гробница од белог мермера у којој су сахрањени земни остаци [[патријарх српски Герман|патријарха Германа Ђорића]]. Последњи краљ из династије Обреновића краљ [[Александар Обреновић]] и његова жена [[Драга Обреновић|Драга Машин]] су сахрањени у [[крипта|крипти]] цркве, у којој се осим њих налази још неколико [[епископ|владика]] и чланова [[династија|династије]] Обреновић<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Duhovna-riznica-istorije.sr.html Духовна ризница историје („Политика“, 21. јун 2011)], Приступљено 30. 4. 2013.</ref> епископи нишки Виктор, шабачки Гаврило, тимочки Мојсије и митрополит Теодосије, као и први ктитор мале цркве, трговац Лазар Панча. Осим краљевског пара, у крипти су гробнице и кнеза Милана М. Обреновића, Ане Ј. Обреновић и кнежевића Сергија М. Обреновића.
Линија 25 ⟶ 50:
== Галерија ==
<gallery mode="packed" heights="170">
Ikonostasis Sv Marko Belgrad.JPG|Иконостас
Слика:Sarcophage de Stefan Dušan, église Saint-Marc, Belgrade.jpg|Саркофаг [[Стефан Душан|Душана Силног]]
Crkva svetog Marka, Beograd 24.jpg|Улаз у цркву
▲Слика:Sarcophage de Stefan Dušan, église Saint-Marc, Belgrade.jpg|Саркофаг [[Стефан Душан|Душана Силног]].
St Mark Church Belgrade details.JPG|Детаљ
</gallery>
Линија 38 ⟶ 61:
== Спољашње везе ==
{{Портал|Србија|Београд|Православље}}▼
{{Commonscat|Saint Mark church, Belgrade|Црква Светог Марка у Београду}}
* [http://www.crkvasvetogmarka.rs/ Званична презентација Цркве Светог Марка]
Линија 45 ⟶ 67:
* [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/list.php Листа споменика]
▲{{Портал бар|Србија|Београд|Православље}}
{{НКДС-нав}}
{{Београд}}
| |||