Ранијеро Дандоло — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Инфокутија владар | име = Ранијеро Дандоло | слика = Dandolo.png | опис_слике = грб породице Дандоло…
 
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 26:
'''Ранијеро Дандоло''' (умро после 1209.) је био [[Млетачка република|млетачки]] адмирал и државник, Прокуратор Светог Марка и [[Дужд|вицедужд]] Венеције.
 
== Биографија ==
Ранијеро је био син 41. дужда Млетачке републике, чувеног [[Енрик Дандоло|Енрика Дандола]] (1192-1205). Мајка му је била Фелицита Бембо. Служио је као вицедужд Венеције током очевог одсуства. У политичком животу Републике појављује се од 1202. године. Након што се његов отац Енрико придружио [[Четврти крсташки рат|крсташима]] који су нападали [[Опсада Задра|Задар]], Ранијеро је преузео команду над Венецијом као вицедужд. У периоду своје владавине (1202-1204), Ранијеро је завршио прву познату кодификацију Млетачког грађанског права (Usus Venetorum). Јуна 1205. године Ранијеров отац умро је у [[Цариград|Цариграду]]у, [[Пад Цариграда (1204)|освојеном]] годину дана раније. Ранијеро се одрекао кандидатуре на место дужда и повукао се у приватан живот. Енрика је наследио [[Пјетро Зјани]] (1205-1229). Крајем лета 1207. године, Дандоло је проглашен једним од капетана млетачке флоте која је требала ослободити Крит (Кандију) [[Ђеновљанска република|ђеновљанске]] окупације. Енрико је купио острво од [[Бонифације од Монферата|Бонифација од Монферата]] 1204. године, али није стигао да успостави млетачку власт на острву<ref>Flaminio Cornaro, Creta Sacra, vol. 2 (Venedig, 1755), S. 222–224 und Freddy Thiriet, La Romanie Vénitienne au Moyen Age, Paris 1959, S. 75–76; Bonifatius von Montferrat hatte Kreta einst von Kaiser Alexios IV. als Lehen erhalten. Enrico Dandolo kaufte ihm am 17. August 1204 die Besitzrechte für 1.000 Mark Silber ab.</ref>. Ранијеро је на путу за Крит освојио градове [[Модон]] и [[Корон]]. Освојио је и острва [[Китера|Китеру]] и [[Антикитера|Антикитеру]]. У борби са ђеновљанским адмиралом [[Енрике од Малте|Енриком од Малте]], Ранијеро је рањен стрелом (1208) и заробљен. Највероватније је умро у заробљеништву<ref>Flaminio Cornaro, Creta Sacra, vol. 2 (Venedig, 1755), S. 249–250 und Freddy Thiriet, La Romanie Vénitienne au Moyen Age (Paris, 1959), S. 95–96</ref>.
 
== Потомство ==
Име Ранијерове супруге није познато. Имао је ћерку, [[Ана Дандоло|Ану Дандоло]], која се 1217. године удала за српског великог жупана, касније и [[Краљевина Србија у средњем вијеку|краља]], [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]. Ана Дандоло је умрла између 1263. и 1268. године<ref>Коматина (2014), стрpp. 21-22</ref>.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Извори ==
* Gottlieb Lukas Friedrich Tafel und Georg Martin Thomas: Urkunden zu älteren Handels- und Staatsgeschichte der Republik Venedig. Mit besonderer Beziehung auf Byzanz und die Levante, vom 9. bis zum Ausgang des 15. Jahrhunderts (Fontes Rerum Austriacarum). Hakkert, Amsterdam 1964 (Nachdr. d. dreibändigen Ausg. Wien 1856/57).
* Thomas F. Madden: Enrico Dandolo & the rise of Venice. University Press, Baltimore, Md. {{page|year=2003, |id=ISBN 0-8018-7317-7.|pages=}}
* Ивана Коматина; Ана Дандоло – прва српска краљица?, Зборник Матице српске за историју 89, Нови Сад (2014), 7-22