Ранијеро Дандоло — разлика између измена

Ранијеро је био син 41. дужда Млетачке републике, чувеног [[Енрик Дандоло|Енрика Дандола]] (1192-1205). Мајка му је била Фелицита Бембо. Служио је као вицедужд Венеције током очевог одсуства. У политичком животу Републике појављује се од 1202. године. Након што се његов отац Енрико придружио [[Четврти крсташки рат|крсташима]] који су нападали [[Опсада Задра|Задар]], Ранијеро је преузео команду над Венецијом као вицедужд. У периоду своје владавине (1202-1204), Ранијеро је завршио прву познату кодификацију Млетачког грађанског права (Usus Venetorum). Јуна 1205. године Ранијеров отац умро је у [[Цариград]]у, [[Пад Цариграда (1204)|освојеном]] годину дана раније. Ранијеро се одрекао кандидатуре на место дужда и повукао се у приватан живот. Енрика је наследио [[Пјетро Зјани]] (1205-1229). Крајем лета 1207. године, Дандоло је проглашен једним од капетана млетачке флоте која је требала ослободити Крит (Кандију) [[Ђеновљанска република|ђеновљанске]] окупације. Енрико је купио острво од [[Бонифације од Монферата|Бонифација од Монферата]] 1204. године, али није стигао да успостави млетачку власт на острву<ref>Flaminio Cornaro, Creta Sacra, vol. 2 (Venedig, 1755), Sстр. 222–224 und Freddy Thiriet, La Romanie Vénitienne au Moyen Age, Paris 1959, Sстр. 75–76; Bonifatius von Montferrat hatte Kreta einst von Kaiser Alexios IV. als Lehen erhalten. Enrico Dandolo kaufte ihm am 17. August 1204 die Besitzrechte für 1.000 Mark Silber ab.</ref>. Ранијеро је на путу за Крит освојио градове [[Модон]] и [[Корон]]. Освојио је и острва [[Китера|Китеру]] и [[Антикитера|Антикитеру]]. У борби са ђеновљанским адмиралом [[Енрике од Малте|Енриком од Малте]], Ранијеро је рањен стрелом (1208) и заробљен. Највероватније је умро у заробљеништву<ref>Flaminio Cornaro, Creta Sacra, vol. 2 (Venedig, 1755), Sстр. 249–250 und Freddy Thiriet, La Romanie Vénitienne au Moyen Age (Paris, 1959), Sстр. 95–96</ref>.

Име Ранијерове супруге није познато. Имао је ћерку, [[Ана Дандоло|Ану Дандоло]], која се 1217. године удала за српског великог жупана, касније и [[Краљевина Србија у средњем вијеку|краља]], [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]]. Ана Дандоло је умрла између 1263. и 1268. године<ref>{{harvnb|Коматина (|2014), |pp. =21-22}}</ref>.