Анри III Валоа — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 34:
Дана 11. маја 1573. изабран је за краља Пољске (полонизовано име: -{''Henryk Walezy''}-). Да би постао краљ, морао се обавезати на верску толернацију према протестантима. Владао је Пољском од 24. јануара до 18. јуна 1574. Његов брат, [[Шарл IX Валоа|Шарл IX]], умро је 30. маја 1574, тако да се Анри потајно вратио из Пољске преко Беча и Италије да би заузео француски престо. Крунисан је у катедрали у Ремсу 13. фебруара [[1575]]. Сутрадан се оженио Лујзом од Лорене са којом није имао деце. Анегдоте говоре да је Анри од детињства уживао у накиту и раскошном облачењу, тако да га је пратила репутација [[трансвестизам|трансвестита]].
 
Ступајући на француски престо, Анри је преузео нејединствену краљевину у којој није успео да наметне свој ауторитет, а сву власт је уствари држала његова мајка. За време његове владавине избила су четири верска рата, а многи политички и економски проблеми су остали нерешени, а Анр је морао да чини уступке својим непријатељима. Стога најодлучнији католици реше да сами воде борбу с хугенотима и оснују међу собом ''лигу'', којој поста вођа [[Анри од Гиза|Анри Гиз]]. Сва је моћ ове лиге била у северним градовима француским и у париском становништву, а добивала је помоћ и од шпанског краља Филипа II. Незадовољан овако независним радом католичке лиге, Анри се мораде спасавати бегством. Не нашав ниодкуд помоћи, он се реши да убије Анрија Гиза и позове га к себи под изговором да се измире, али смрт Гизова још више распали страсти. Затуцани чланови католичке лиге почну јавно говорити и писати да краља, који се не жели сасвим потчинити цркви, очекује смрт.
 
То је изазвало побуну у Паризу. Када се 1. августа 1589. спремао да са војском нападне побуњени град, фанатични [[Доминикански ред|доминикански]] фратар Жак Клемен га је ранио ножем. Краљ је преминуо сутрадан.