Тест оралног оптерећења глукозом — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Тест оралног оптерећења глукозом''' или '''орално оптерећење глукозом''' или '''тест оралне подношљивости глукозе (ОГТТ)''', једна је од метода у ендокринологији којом се утврђује да ли се код болесника ради о [[Шећерна болест|шећерној болести]] (дијабетесу мелитусу) или је оштећена толеранција на глукозу.<ref>Reaven GM, Brand RJ, Chen YD, Mathur AK, Goldfine I: ''Insulin resistance and insulin secretion are determinants of oral glucose tolerance in normal individuals''. Diabetes 42:1324–1332, 1993</ref>
{{рут}}
'''Тест оралног оптерећења глукозом''' или '''орално оптерећење глукозом''' или '''тест оралне подношљивости глукозе (ОГТТ)''', једна је од метода у ендокринологији којом се утврђује да ли се код болесника ради о шећерној болести (дијабетесу мелитусу) или је оштећена толеранција на глукозу.
 
[[Светска баштина|СЗО]] препоручује извођење овог теста за постављање дијагнозе свих наведених поремећаја, док Америчко удружење дијабетичара (АДА) не препоручује употребу ове методе, осим у постављању дијагнозе гестацијске шећерне болести.
== Општа разматрања ==
Код јасне клиничке слике и високе концентрације глукозе у крви, дијагноза шећерне болести је једноставна. Међутим код особа са сумњом на шећерну болест треба следити смернице за дијагностику шећерне болести, на основу којих нас симптоми требају навести да посумњамо на шећерну болест, која се релативно лако можемо утврдити одређивањем концентрације глукозе у крви.<ref>De Fronzo RA: ''Glucose intolerance and aging.'' Diabetes Care 4:493–501, 1981</ref>
 
Као најважнији критеријум обично се узима концентрација глукозе у крви наташте - 7,0 mmol/L или више у два независна налаза. Ако је вредност нижа од 7,0 mmol/L, а има елемената за сумњу на шећерну болест треба урадити орални тест оптерећења глукозом (ОГТТ).