Отворите главни мени

Промене

Без промене величине ,  пре 2 године
Његов први рад објављен је 1845. (у [[Подунавка|Подунавци]]) у заштиту Вука. Научно обарање теорије Вукових противника, Даничић је изнео у расправи ''Рат за српски језик и правопис'' (1847), којом је допринео брзој победи Вукових идеја. Затим је дао ''Малу српску граматику'' (1850), у којој је српски књижевни језик први пут научно окарактерисан. Касније (од 1863) то је мало дело излазило у више издања (1—7), под називом ''Облици српског језика''. Дела Даничића, у којима је обрађивао различите стране српског језика, јесу: ''Српска синтакса'' (1858), само са одељком о [[падеж]]има са и без [[предлози|предлога]], заснована на тадашњој локалистичкој теорији о падежима, ''Основе'' (1876), класификација, сасвим механичка, наставака за образовање речи, ''Коријени'' (1877), без велике теоријске вриједности, ''Историја облика'' (1874), најзад славне акценатске студије (-{Slav. Bibi., Miklošić, I, Glasnik}-, 8—9. -{Rad}-, 6, 14, 20), које су образовале основу проучавања словенског акцента.
 
Даничићева већа издања српских старих споменика, већином још незамењена, јесу: ''Житије Св. Саве'' (Теодосијево, 1860, у издању приписано Доментијану), ''Житија Св. Симеона и Св. Саве'' од Доментијана (1865), [[Никољско јеванђеље]] (босанске редакције, 1864), ''Животи краљева и архиепископа српских'' (Данила и других, 1866), и многа друга мања дела, разбијенаразвијена по научним издањима.
 
Превео је [[Стари завет]] (Вук је превео Нови).
Анониман корисник