Википедија

Диносауруси — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 178.149.105.131 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 24:
'''Диносауруси''' ({{јез-лат|Dinosauria}}) су разграната група животиња која се појавила током [[тријас]]а, прије скоро 250 милиона година. Иако тачно вријеме појаве диносауруса још увијек није директно одређено<ref name = "Nesbitt2012">{{Cite journal |last=Nesbitt|first = Sterling J. |last2=Barrett|first2 = Paul M. |last3=Werning|first3 = Sarah |last4=Sidor|first4 = Christian A. |last5=Charig|first5 = Alan J. |title = The oldest dinosaur? A Middle Triassic dinosauriform from Tanzania |journal = Biology Letters |date = 5. 12. 2012. |volume = 9 |issue = 1 |doi = 10.1098/rsbl.2012.0949 |url = http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/9/1/20120949 |pages=20120949}}</ref>, наука тренутно процјењује да су се појавили између 231 и 243 милиона година<ref name = "Alcobar2010"> {{cite journal |last=Alcobar|first = Oscar A. |last2=Martinez|first2 = Ricardo N. |title = A new herrerasaurid (Dinosauria, Saurischia) from the Upper Triassic Ischigualasto Formation of northwestern Argentina |journal = ZooKeys |date = 19. 10. 2010. |volume = 63 |doi = 10.3897/zookeys.63.550 |pmc = 3088398 |pmid = 21594020 |pages=55–81}}</ref>.
 
Све до краја [[20. век|20. вијека]] се вјеровало да су све групе диносауруса изумрле прије 65 милиона година; какогод, фосилни остаци диносауруса пронађени [[1990е|1990-их]] година су потврдиле пријашња мишљења да су се данашње птице убрајају у диносаурусе, и да су потекле од мали диносауруса месождера. Данас се зна да су се прве птице развиле у доба [[Јура|јуре]],<ref name = "SCI-20140731"> {{cite journal |author= Lee, MichaelS. Y. |last2=Cau|first2=Andrea|last3=Naish|first3=Darren|author4= Dyke, Gareth J. |title = Sustained miniaturization and anatomical innovation in the dinosaurian ancestors of birds |url = http://www.sciencemag.org/content/345/6196/562 |date = 1. 8. 2014. |journal = Science |volume = 345 |issue = 6196 |doi = 10.1126/science.1252243 |accessdate = 2. 8. 2014 |bibcode = 2014Sci...345..562L |pages=562–566}}</ref> да су једина група диносауруса која је преживјела велико изумирање крајем [[Креда (периода)|креде]],<ref name = "Holtz2007"> {{cite journal |author = Holtz, Thomas R. Jr. |title = dinosaurs: the most complete, up-to-date encyclopedia for dinosaur lovers of all ages. |year=2007|journal = Random House |idisbn=ISBN 978-0-375-82419-7}}</ref> да се за њих користи термин авијански или птичји диносауруси ({{јез-енгл|Avian dinosaurs}}).
 
Диносауруси су веома разнолика група животиња гледано из таксономских, морфолошких и еколошких ставова. Птице, на више од 10.000 живих врста<ref>{{cite web |url = http://www.iucnredlist.org/documents/summarystatistics/2012_1_RL_Stats_Table_1.pdf |title = Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2012) |year=2012|work = IUCN Red List |accessdate = 22. 6. 2013. }}</ref>, су најразнолика група кичмењака након риба<ref name = Alfaroetal2009/>. Користећи фосилне доказе, палеонтолози су идентификовали више од 500 посебни родова<ref name = Wang&Dodson/> и више од 1000 различитих врста не-птичји диносауруса<ref name = AmosBBC/>.
Ред 67:
=== Почеци ===
 
Многи научници су дуго времена сматрали да су диносауруси били полифилетична група и да су се састојали од међусобно мало повезаних архосаура<ref>{{Citation |author= H. G. Seeley |year=1887|title = On the classification of the fossil animals commonly named dinosauria |publisher= Royal Society |issue = 43 |pages=165–171}}</ref><ref>{{Citation |author=A. S. Romer |year=1956|title= Osteology of the Reptiles |publisher=University of Chicago }}</ref><ref name = "B012">{{Cite journal |last1=Brusatte|first1 = Stephen L. |title = dinosaur Paleobiology (1. ed.) |volume = 21 |issue = 2 |year=2012|isbn=978-0-470-65658-7|pages=9–20}}</ref> – данас се на диносауре гледа као на засебну групу.<ref name=MJB04>{{Cite bookharvnb|last=Benton|first=Michael J. |editor= Weishampel, David B. |editor2=Dodson, Peter |editor3 = Osmólska, Halszka |title=The Dinosauria |edition=2nd |year=2004|publisher= University of California Press |place=Berkeley |id=ISBN 978-0-520-24209-8 |chapter=Origin and relationships of Dinosauria |pagespp=7–19}}</ref><ref>{{Citation |author= R. T. Bakker |author2= P. Galton |year=1974|title=dinosaur monophyly and a new class of vertebrates|doi = 10.1038/248168a0 |url = http://www.nature.com/nature/journal/v248/n5444/abs/248168a0.html |pages=168–172}}</ref>
 
[[Датотека:Herrerasaurusskeleton.jpg|thumb|upright=1.25|Рани диносауруси: -{''[[Herrerasaurus]]''}- (велики), -{''[[Eoraptor]]''}- (мањи) и лубања -{''[[Plateosaur]]usa''}-.]]
Ред 122:
=== Еволуција, палеобиогеографија и палеоекологија ===
[[Датотека:Egg Mountain.jpg|thumb|лево|240px|Реконструирано станиште "Планине јаја" у [[монтана|Монтани]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]].]]
Еволуција диносауруса после [[тријас]]а била је под утицајем вегетације и распореда континената. У касном тријасу и раној [[Јура (период)|јури]] сви су континенти били скупљени у једну велику копнену масу која се назива -{''[[Pangaea]]'}-'; настањивали су је [[целофисоиди]] (месоједи) и [[просауроподи]] (биљоједи).<ref name=HCL04>{{Citation |author=Thomas R., Jr. Holtz |last2=Chapman|first2=Ralph E. |last3=Lamanna|first3=Matthew C. |title=The dinosauria |year=2004|publisher= University of California Press |idisbn=ISBN 978-0-520-24209-8 |pages=627–642}}</ref> [[Голосемењаче]], а највише четинари, проширили су се тоеком касног тријаса и веројатно су били храна биљоједима. Просауроподи нису могли обрађивати биљке у устима и били су зависни од других начина обраде хране.<ref name=FS04>{{Citation|last=Fastovsky|first=David E. |last2=Smith|first2=Joshua B. |last3=Weishampel|first3=David B. |last4=Dodson|first4=Peter|title=The Dinosauria |year=2004|publisher= University of California Press |idisbn=ISBN 978-0-520-24209-8 |pages= 614–626}}</ref> Хомогеност диносаурусне фауне наставила се до средње и касне јуре: од [[тероподи|теропода]] су доминирали [[цератосаури]], [[спиносауроиди]] и [[карносаури]]; од биљождера [[стегосаури]], остали припадници -{''[[Ornithischia]]''}- и [[сауроподи]]. Важне и познате фауне касне јуре завршавају у формацији Морисон у [[Северна Америка|Северној Америци]] и у налазишту Тендагуру у [[Танзанија|Танзанији]]. Фауне [[Народна Република Кина|Кине]] показују већу разноликост као што су специјализирани синорапториди и необични, дуговрати сауроподи попут -{''[[Mamenchisaurus]]a''}-.<ref name=HCL04/> [[Анкилосаури]] и [[орнитоподи]] су се још више проширили, а просауроподи изумиру. Четинари и остале биљне групе као што су [[папрати]] и [[преслице]] доминирају крајоликом. За разлику од просауропода и сауропода, припадници Орнитхисцхиа су развили механизам жвакања који је омогућавао обраду хране у устима.<ref name=FS04/>
 
Тоеком ране креде Пангеа се поделила на више конитинената, па су и диносауруси постали разноликији. Анкилосаури, [[игуанодонти]] и [[брахиосауриди]] су се проширили по [[Европа|Еуропи]], Северној Америци и северној [[Африка|Африци]]. После су се, посебно у Африци, појавили тероподи као што су спиносауриди и каркародонтосауриди; од сауропода, значајније су постале групе [[Rebbachisauridae|ребахисаурида]] и титаносаура. У Азији су манираптори попут [[дромеосауриди|дромеосаурида]], [[трудонтиди|трудонтида]] и [[овираптосаури|овираптосаура]] постали чести, а важни биљоједи били су анкилосаури и рани [[цератопси]] попут -{''[[Psittacosaurus]]a''}-. За то време су се у [[аустралија|Аустралији]] појавили примитивни анкилосауриди, [[хипсилофодонти]] и игуанодонти.<ref name=HCL04/> Стегосаури изумиру у касној доњој [[Креда (период)|креди]] или раној горњој креди. Једна велика промена у доњој креди била је појава [[скривеносеменице|скривеносеменица]]. У исто време разне групе биљоједа развијају збијене зубе који се замењују токм целог живота. Код цератопса се појављују кљунови, а код [[хадросауриди|хадросаурида]] су они изразито развијени.<ref name=FS04/> И неки сауроподи су развили збијене зубе, као нпр. -{''[[Nigersaurus]]''}-.<ref name=serenoetal07>{{Citation |author=P. C. Sereno |author2= J. A. Wilson |author3= L. M. Witmer |author4= J. A. Whitlock |author5= A. Maga |author6= O. Ide |author7= T. A. Rowe |year=2007|title=Structural extremes in a Cretaceous dinosaur |pages= e1230 |url = http://www.plosone.org/article/fetchArticle.action?articleURI=info:doi/10.1371/journal.pone.0001230 |doi = 10.1371/journal.pone.0001230 }}</ref>
Ред 129:
 
=== Пернати диносауруси и појава птица ===
Прве праве птице појавиле су се у периоду јуре и развиле су се од манираптора,<ref name=KP04>{{Citation |author=K. Padian|year=2004| title=Basal Avialae |publisher= University of California Press |idisbn=ISBN 978-0-520-24209-8|pages=210–231}}</ref> групе теропода врло сличних птицама. Године 1861. пронађена је позната праптица {{''[[Archaeopteryx]]''}}. Та рана птица имала је цели мозаик птичјих и тероподских особина, али је толико личила на тероподе да је један примерак који није пронађен са перјем био сврстан као -{''[[Compsognathus]]''}-. Теорија да су птице еволуирале од диносауруса појавила се [[1970е|1970—их]] година када ју је предложио [[Џон Остром]].<ref name=ostrom1973>{{Citation |last=Ostrom|first=John H. |year=1973|title=The ancestry of birds |doi=10.1038/242136a0 |pages=136}}</ref> До данас је откривено преко 100 анатомских особина између тероподних диносауруса и птица<ref>{{Citation |author=G. Mayr |author2= B. Pohl |author3= D. S. Peters |year=2005| title=A Well-Preserved Archaeopteryx Specimen with Theropod Features| doi=10.1126/science.1120331 |pages=1483–1486}}</ref> – нарочито што се тиче врата, стидне кости, ручног зглоба, рамена, ноге и прсне кости.
 
Од [[1990е|1990—их]] година до данас пронађен је велики број теропода са перјем, који су још јасније одредили сродство између птица и диносауруса. Већина тих фосила пронађена је из формације -{''Yixian''}- (североисточна Кина), која је позната по одлично очуваним фосилима. Остаци пернатих диносауруса су ретки, зато што се кожа и перје врло ретко очува, па недостају код већине фосила; према томе, многи други тероподи могли су такође имати перје. Оно је и пронађено код компсогнатида -{''[[Sinosauropteryx]]a''}-, тираносауроида -{''[[Dilong]]a''}-, -{''[[Beipiaosaurus]]a''}-, до данас највећег пернатог диносауруса,<ref>{{Citation |author= Xu X. |author2= M.A. Norell |author3= Kuang X. |author4= Wang X. |author5= Zhao Q. |author6= Jia C.|title=Basal tyrannosauroids from China and evidence for protofeathers in tyrannosauroids |publisher= Nature|year=2004|pmid= 15470426|pages=680–684}}</ref> а од манираптора пронађени су код овираптосаура, трудонтида и дромеосаурида.<ref name=KP04/><ref name=GC06>{{Citation |author=U. B. Göhlich |author2= L. M. Chiappe |year=2006|title=A new carnivorous dinosaur from the Late Jurassic Solnhofen archipelago |pages=329–332}}</ref> Перје се развило ради задржавања топлоте или ради удварања; функција лета се појавила касније у еволуцији.<ref>{{citation| author= P. Burgers |author2= L. M. Chiappe |year=1999|title=The wing of Archaeopteryx as a primary thrust generator |url= http://www.stephenjaygould.org/ctrl/news/file013.html |pages=60–62}}</ref><ref name="CowenHistLife">{{citation |author= R. Cowen |title=History of Life |publisher=Blackwell Science}}</ref> Код врсте -{''[[Microraptor|Microraptor gui]]''}- из формације -{''Yixian''}- пронађено је летно перје и на рукама и на ногама, па је веројатно једрио од дрвета до дрвета.<ref name="chatterjee2007">{{citation |author=S. Chatterjee |author2= R. J. Templin |year=2007|title=Biplane wing planform and flight performance of the feathered dinosaur Microraptor gui |url = http://www.pnas.org/cgi/reprint/0609975104v1.pdf |pages=1576–1580}}</ref> Још увек није познато како се развио прави лет.
Ред 168:
<ref name=MacLeod>{{cite journal|vauthors=MacLeod N, Rawson PF, Forey PL, Banner FT, ((Boudagher-Fadel MK)), Bown PR, Burnett JA, Chambers P, Culver S, Evans SE, Jeffery C, Kaminski MA, Lord AR, Milner AC, Milner AR, Morris N, Owen E, Rosen BR, Smith AB, Taylor PD, Urquhart E, Young JR|title=The Cretaceous–Tertiary biotic transition|year=1997|journal=Journal of the Geological Society|volume=154|issue=2|doi=10.1144/gsjgs.154.2.0265|pages=265–292}}</ref>
 
<ref name=KC06>{{citeCite book|last=Carpenter|first=Kenneth |authorlink=Kenneth Carpenter |year=2006|chapter=Biggest of the big: a critical re-evaluation of the mega-sauropod ''Amphicoelias fragillimus'' |editor=Foster, John R. |editor2= Lucas, Spencer G. |title=Paleontology and Geology of the Upper Jurassic Morrison Formation |publisher=New Mexico Museum of Natural History and Science |place=Albuquerque |series=New Mexico Museum of Natural History and Science Bulletin '''36''' |pages=131–138}}</ref>
 
<ref name=Owen1842>{{cite book|last=Owen|first=R|year=1842|url=https://books.google.com/?id=dy5LAAAAYAAJ&pg=PA60|title=Report on British Fossil Reptiles. ''Part II.'' Report of the Eleventh Meeting of the British Association for the Advancement of Science; Held at Plymouth in July 1841|place= London|publisher=John Murray|pages=60–204}}</ref>
Ред 174:
<ref name=LSJ>{{cite web|url=http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/lexindex?lookup=deino/s&lang=greek&doc=Perseus:text:1999.01.0169&formentry=0|title=Liddell–Scott–Jones Lexicon of Classical Greek |accessdate = 5. 8. 2008 }}</ref>
 
<ref name=FBS97>{{cite book|author1=Farlow, J.O. |author2=Brett-Surman, M.K.|year=1997|chapter=Preface |editor=Farlow, J.O. |editor2=Brett-Surman, M.K. |title=The Complete dinosaur|publisher=Indiana University Press|pages=ix–xi|idisbn=ISBN 978-0-253-33349-0|pages=}}</ref>
 
}}
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=BentonCarpenter|first=MichaelKenneth J.|authorlink=Kenneth Carpenter |editoryear=2006|chapter=Biggest Weishampel,of Davidthe B.big: a critical re-evaluation of the mega-sauropod ''Amphicoelias fragillimus'' |editor2editor=DodsonFoster, PeterJohn |editor3R. |editor2= OsmólskaLucas, HalszkaSpencer G. |title=ThePaleontology Dinosauriaand |edition=2ndGeology of the Upper Jurassic Morrison Formation |year=2004|publisher=New UniversityMexico Museum of CaliforniaNatural History and PressScience |place=BerkeleyAlbuquerque |idseries=ISBNNew 978-0-520-24209-8Mexico |chapter=OriginMuseum of Natural History and relationshipsScience ofBulletin Dinosauria'''36''' |pages=7–19131–138}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Benton|first=Michael J. |editor= Weishampel, David B. |editor2=Dodson, Peter |editor3 = Osmólska, Halszka |title=The Dinosauria |edition=2nd |year=2004|publisher= University of California Press |place=Berkeley |isbn=978-0-520-24209-8|chapter=Origin and relationships of Dinosauria |pages=7–19}}
* {{Cite book| last = Lambert| first = David| authorlink =| title = The Ultimate dinosaur Book| publisher = Dorling Kindersley|year=1993| location = New York| url =| doi = |isbn=978-1-56458-304-8|pages=38–81}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv |last=Holtz|first=Thomas R. Jr. |title=dinosaurs: The Most Complete, Up-to-Date Encyclopedia for dinosaur Lovers of All Ages|location=New York |publisher=Random House |year=2007|isbn=978-0-375-82419-7 |pages=}}
* {{cite book|author=Bakker, Robert T. |title=The dinosaur Heresies, The dinosaur Heresies: New Theories Unlocking the Mystery of the dinosaurs and Their Extinction |location=New York |publisher=Morrow |year=1986|idisbn=ISBN 978-0-688-04287-5 |pages=}}
* {{Cite book |author=Paul, Gregory S. |title=dinosaurs of the Air: The Evolution and Loss of Flight in dinosaurs and Birds |location=Baltimore |publisher=The Johns Hopkins University Press |year=2002|idisbn=ISBN 978-0-8018-6763-7 |pages=}}
* {{cite book|ref= harv |last=Paul|first=Gregory S. |title=The Scientific American Book of dinosaurs |location=New York |publisher=St. Martin's Press |year=2000|idisbn=ISBN 978-0-312-26226-6|pages=}}
* {{citation |last=Randall|first = Lisa |title = Dark matter and the dinosaurs: The astounding interconnectedness of the universe |publisher = Harper Collins Publishers |location = New York |year=2015|isbn=978-0-06-232847-2}}
* Sternberg, C. M. (1966). ''Canadian dinosaurs'', in ''Geological Series'', no. 54. Second ed. [Ottawa]: National Museum of Canada. 28 p., amply ill.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Диносауруси”