Мосасаурус — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Радови у току}} Године 1786. научници су дошли до необичног открића. У Каменолом|к… |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
Године 1786. [[Научник|научници]] су дошли до необичног открића. У [[Каменолом|каменолому]] у близини [[Мастрихт|Мастрихта]], у [[Холандија|Холандији]]( Низоземска), су нађене огромне виличне [[Кост|кости]]. После много година, научници су утврдили да те кости припадају једној врсти џиновских водених [[Гуштер|гуштера]] званих '''мозасаури'''. Та створења су живјела пре око 70 милиона година кад је ова област била под водом. Године 1998. научници који су истраживали исти каменолом су дошли до другог важног открића: скоро читавог скелета мозасаура. Скелет је био дуг око 14 метара.
[[Датотека:MosasaurMaastricht080910.JPG|мини|Мосасаур из Мастрихта]]
== Име==
Кости мозасаура пронађене 1786. године су изазвале велико узбуђење међу европским научницима. Научник [[Питер Кампер]] је сматрао да је ријеч о киту, али је његов син касније утврдио да је ријеч о џиновском гуштеру. Француски [[палеонтолог]], барон Жорж Кувије, назвао га је мозасаур. Ово име значи ,, гуштер из реке [[Моза|Мозе]]’’( река која протиче кроз Мастрихт).
== Мозасаур==
Постоји 70 врста мозасаура. Најмањи се звао ''[[karinodens]]''. Био је дугачак 3 ''m'' и живео је на морском дну, гдје се хранио [[Мекушци|мекушцима]] и морским јежевима. Највећи се звао ''mozasaur hofmani'' који је достизао дужину од 15 ''m''. ''Мozasaur hofmani'' је имао јаку лобању и дуге чељусти, пуне снажних зуба којима је могао да загризе и смрви плијен. Вјероватно је хватао [[рибе]] и [[сипе]], али су се многи хранили [[амонити|амонитима]]- подсјећају на сипе, али имају чврсту љуштуру.
== Види још==
*[[Ихтиосаури]]
*[[Плезиосаурус]]
*[[Гмизавци]]
*[[Спиносаурус]]
== Литература==
* ''Velika enciklopedija dinosaura i preistorijskih gmizavaca; Chris McNab; AKIA M.princ, Beograd''
| |||