Луј XIV — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 34:
== Ране године ==
Луј XIV је рођен [[1638]]. након 23 године брака његових родитеља [[Луј XIII|Луја XIII]] и [[Ана од Хабзбурга|Ане Аустријске]]. Сматрали су га божјим даром, па је због тога крштен под именом Луј Дједоне ({{јез-фр|Louis-Dieudonné}}) (Дједоне значи на француском богом дан). Добио је титулу Први син Француске, као и традиционалну титулу [[дофен]]а. Лујевим венама је текла крв многих европских краљевских династија.
Његови деда и баба по оцу су били Француз [[Анри IV|Анри -{IV}-]] и Италијанка [[Марија Медичи]]. Са мајчине стране деда и баба су били Хабзбурзи [[Филип III од Шпаније|Филип -{III}- од Шпаније]] и [[Маргарита од Аустрије (1584—1611)|Маргарета од Аустрије]].
 
 
Луј -{XIII}- и Ана Аустријска добили су [[1640]]. и друго дете, [[Филип I, војвода Орлеански|Филипа -{I}-, војводу од Орлеана]]. Луј -{XIII}- није веровао да ће његова жена добро владати када он умре. Због тога је одредио регентско веће, које ће владати у име његова сина док не постане пунолетан. На чело већа је поставио Ану од Аустрије, али постојање регентског већа је умањивало њену власт. Када је умро Луј -{XIII}- [[14. мај]]а [[1643]]. Луј -{XIV}- је постао краљ. [[Ана од Хабзбурга|Ана Аустријска]] је у скупштини поништила тестамент Луја -{XIII}-, па је она постала једини регент. Она је главнину власти предала кардиналу Мазарену. [[Жил Мазарен|Кардинал Мазарен]] је био омражен јер је био страног порекла. Био је [[Italijani|Италијан]], који је прихватио француско држављанство.
 
[[Тридесетогодишњи рат]] је био завршио [[1648]]. Вестфалским миром. [[Вестфалски мир]] је великим делом дело [[жил Мазарен|кардинала Мазарена]]. Тим миром осигурана је независност Холандије од Шпаније и независност немачких државица од цара. [[Шведска]] је тада била на врхунцу моћи по утицају на немачкој и европској сцени. Међутим [[Француска]] је највише добила Вестфалским миром. Француска је добила [[Мец]], [[Tool|Тул]] и [[Верден]]. Од Хабзбурговаца је добила [[Алзас]] без [[Стразбур]]а. Добила је и глас у немачком Рајхстагу. Мале немачке државе су биле спремне да се ставе под француску заштиту и изађу из моћног хабзбуршког утицаја. Вестфалски мир је представљао пораз за Хабзбурге, јер је смањио њихов утицај у Светом римском царству. Раскинута је идеја да [[Свето римско царство]] има највећи духовни утицај у хришћанском свету. Од Вестфалског мира националне државе постају највиши ниво власти.
[[Датотека:Europe map 1648.PNG|мини|300п|л|Европа након Вестфалског мира 1648.]]
 
При завршетку Тридесетогодишњег рата избио је грађански рат [[Фронда]], који је спречавао Француску да потпуно искористи све предности Вестфалског мира. Фронда је најпре тражила да се заштите традиционалне феудалне слободе од све јаче централизације краљевске власти. С друге стране [[жил Мазарен|кардинал Мазарен]] је наставио са политиком [[централизација|централизације]], коју је започео његов претходник [[арман Жан ди Плеси де Ришеље|кардинал Ришеље]]. Настојали су повећати моћ круне на рачун племства и парламента, који је тада био судска власт. Мазарен је 1648. настојао да опорезује чланове парламента у коме су углавном били племићи и високо свештенство. Чланови парламента су то одбили и наредили су да се спале и ранији финансијски едикти кардинала Мазарена. Када се кардинал Мазарен осећао ојачан вестима о победи [[луј II Бурбон од Кондеа|великог Кондеа]] код Ленса наредио је да се ухапсе поједини чланови парламента. У [[Париз]]у је због тога избила побуна. Руља љутих Парижана је продрла у краљевски дворац и захтевала је да види краља. Одведени су у краљевску собу, где се млади Луј -{XIV}- претварао да спава. Када су то видели отишли су. Ана Аустријска је била уплашена могућом опасношћу за краљевску породицу и монархију, па је напустила Париз са младим Лујем и дворјанима. Убрзо после тога потписан је Вестфалски мир, па се могла вратити француска војска под командом великог Кондеа. До јануара [[1649]]. Конде је опседао Париз и после потписаног споразума у Риеју привремено је окончан сукоб.
 
Након што је завршила прва Фронда започела је друга Фронда [[1650]]. Друга фаза Фронде нема много везе са првом фазом фронде, која је била карактеристична по парламентарним захтевима. Друга фронда или Фронда племића трајала је од 1650. до [[1653]]. Започела је тако што је Мазарен ухапсио Великог Кондеа и неколико његових пријатеља. Конде је до краја рата био лојалан, али кад се рат завршио показао је неслагање за политику, коју је водио Мазарен. Ухапшени су били Велики Конде, његов брат Арман Бурбон, принц од Контија. Тај пут оружану побуну је повео [[Анри Тирен]], који је дотад био лојалан војсковођа. Одлучио је да спаси своје пријатеље, брађу од Кондеа. У побуни, која је уследила учествовало је много племића, укључујући и једног кардинала. Тирен се борио уз шпанску помоћ. Крајем децембра 1650. је био поражен, па је тражио и добио краљевску амнестију. Кондеови су били ослобођени [[1651]], а побуна се смирила. Следило је неколико месеци мира, па се двор вратио у Париз. Рат је поново почео крајем 1651. Тада је [[Луј II Бурбон од Кондеа|Велики Конде]] уз помоћ Шпанаца ратовао против краљевске војске, коју је предводио Анри Тирен. Како се ближило време краљеве пунолетности и крунисања, тако је слабила побуна Фронде. присталице Фронде су наводно ратовали у име правих интереса малолетног краља, а против мајке регента и кардинала Мазарена. Млади краљ је због тих времена побуне био испуњен сталним неповерењем у племство.
Ред 63:
 
Краљ је трошио много новца на раскош, посебно на краљевски дворац и дарежљив је био према свима, који су за њега радили. Француску академију је ставио под свој патронат и постао њен заштитник. Био је спонзор уметности, књижевности и особа значајних за културу, као што су [[Молијер]], [[Шарл Лебрин]] и [[Жан-Батист Лили|Жан Батист Лили]]. За време његове власти и под његовим спонзорством цветала је класична [[француска књижевност]], са таквим писцима, као што је био Молијер, [[Жан Расин]] или [[Жан де Лафонтен]], најчувенији француски писац басни. Од сликара био је спонзор [[Шарл Лебрен|Шарла Лебрена]], [[Пјера Мињар]]a, [[Андре Ленотр]]a, [[Јасент Риго]]a. У музици подржавао је музичаре и композиторе попут Жана Батиста Лулија, Жака Шампјона де Шамбонијера и Франсоа Купрена. Жан Батист Лили је основао француску оперу.
Луј -{XIV}- је дао да се изгради војни комплекс познат под називом [[Палата инвалида|Дом инвалида]] ({{јез-фр|Hôtel Les Invalides}}) да би обезбедио место за војнике и официре који су верно служили у француској војсци, али због повреде или старости постали немоћни. Дом инвалида је често уводио нове начине лечења и постављао је стандарде за примитивне болнице тога времена. Градњу Дома инвалида Луј XIV је поред градње Версајске палате сматрао једним од највећих достигнућа своје власти. [[Версајски дворац|Версајска палата]] је била највећа и најекстравагантнија грађевина у Европи, која је јако много коштала Француску и краља. Поправио је и палату [[Лувр]], као и многе друге краљевске резиденције. Када је планирао да гради додатке палати Лувр унајмио је [[Ђовани Бернини|Ђованија Бернинија]] као архитекту. Одустао је ипак од тих додатака, јер се морало рушити доста постојеће структуре. Уместо њега одабрао је француског архитекту [[Клод Перол|Клода Перола]], по коме се назива Перолово крило Лувра.
 
== Рат у Холандији ==
Ред 214:
== Литература ==
* -{Acton, J. E. E., 1st Baron. (1906). [http://oll.libertyfund.org/ToC/0028.php ''Lectures on Modern History.''] London: Macmillan and Co}-.
* -{Beik, William. "The Absolutism of Louis XIV as Social Collaboration: Review Article", ''Past and Present'', no.  188 (Aug ). (2005). стр. 195—224.}-
* -{Bluche, François, ''Louis XIV'', Paris: Hachette Littératures, 1986. (English translation by Mark Greengrass; published in 1990 by Franklin Watts.)}-
* -{[[Peter Burke|Burke, Peter]] ''En kung blir till'' (Swedish translation of ''The fabrication of a king'',}-) 1992* [http://www.uni-mannheim.de/mateo/camenaref/cmh/cmh.html ''Cambridge Modern History''] vol 5 The Age of Louis XIV (1908)]
Ред 220:
* {{cite book|ref= harv|last=Cronin|first=Vincent|title=Louis XIV|location=London|publisher=HarperCollins|year=1996|isbn=978-0-00-272072-4|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Dunlop|first=Ian|title=Louis XIV|location=New York|publisher=St. Martin's Press|year=2000|isbn=978-0-312-26196-2|pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Fraser|first=Antonia|title=Love and Louis XIV: The Women in the Life of the Sun King|location=London|publisher=Weidenfeld  & Nicolson, 2006 (hardcover|year=|isbn=978-0-297-82997-3|pages=}}); New York: Nan A. Talese, 2006 (hardcover. ISBN 978-0-385-50984-8 ).
** -{[http://www.timesonline.co.uk/article/0,,923-2307461,00.html Reviewed] by Matthew Dennison in [http://www.timesonline.co.uk/ ''The Times''], August  12, 2006.}-
** -{[http://www.telegraph.co.uk/arts/main.jhtml;jsessionid=CRA3WS5NL3CL1QFIQMGSFGGAVCBQWIV0?xml=/arts/2006/08/20/bofras20.xml Reviewed] by Munro Price in the [http://www.telegraph.co.uk/ ''Telegraph''], August  27,}- 2006.
** -{[http://www.telegraph.co.uk/arts/main.jhtml?xml=/arts/2006/08/27/bofra27.xml Reviewed] by Ruth Scurr in the [http://www.telegraph.co.uk/ ''Telegraph''], August  28, 2006.}-
** -{[http://www.nytimes.com/2006/10/15/books/review/Marshall.t.html?ex=1318564800&en=8f974d4fd1be9542&ei=5088&partner=rssnyt&emc=rss Reviewed] by Megan Marshall in [http://www.nytimes.com/ ''The New York Times''], October  15, 2006.}-
* -{Goyau, G. (1910). [http://www.newadvent.org/cathen/09371a.htm "Louis XIV".] ''The Catholic Encyclopedia.'' (Volume IX). New York: Robert Appleton Company.}-
* -{Holt, Mack P., "Louis XIV." The New Book of Knowledge. [http://nbk.grolier.com Scholastic Library Publishing], 2005.}-
Ред 230:
* -{Lynn, John A., "The Wars of Louis XIV, 1667-1714", New York: Longman,}- 1999
* -{Steingrad, E. (2004). [http://www.louis-xiv.de/ "Louis XIV."]}-
* {{cite book|ref= harv|last=Thompson|first=Ian|title=The Sun King's Garden: Louis XIV, André Le Nôtre And the Creation of the Gardens of Versailles|location=London|publisher=Bloomsbury Publishing, 2006 (hardcover|year=|isbn=978-1-58234-631-1|pages=}}).
** -{[http://www.telegraph.co.uk/arts/main.jhtml?xml=/arts/2006/09/24/botho24.xml Reviewed] by Peter Parker in the [http://www.telegraph.co.uk/ ''Telegraph''], October  1,}- 2006.
** -{[http://www.telegraph.co.uk/arts/main.jhtml?xml=/arts/2006/09/24/botho224.xml Reviewed] by John Adamson in the [http://www.telegraph.co.uk/ ''Telegraph''],}- 2006.
* -{Wolf, J. B. (1968). ''Louis XIV.'' New York: Norton}-.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Луј_XIV