Френклин Д. Рузвелт — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија Политичар
| име = Френклин Делано Рузвелт
Ред 21:
| амблем = [[Датотека:Seal of the President of the United States.svg|100п]]
}}
'''Френклин Делано Рузвелт''' (тачније '''Розевелт''', {{јез-енгл|Franklin Delano Roosevelt}}; [[Њујорк]], [[30. јануар]] [[1882]] — [[Ворм Спрингс (Џорџија)|Ворм Спрингс]], [[12. април]] [[1945]]), је био амерички политичар и тридесет други председник [[Сједињене Америчке Државе|САД]] (
Служио је у њујоршком сенату (1910—1913) и као помоћник секретара за морнарицу (1913—1920). Демократска странка кандидовала га је за потпредседника на изборима [[1920]]. године. Наредне године оболео је од парализе: иако није мога да хода, остао је активан у политици. Као гувернер државе Њујорк (1929—1933), основао је државну агенцију за социјалну помоћ у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Године [[1932]]. освојио је председничку номинацију демократа уз помоћ Џејмса Фарлија и с лакоћом победио председника [[Херберт Хувер|Херберта Хувера]]. У свом инаугуралном обраћању нацији са више од 13 милиона незапослених, рекао је да је "''једина ствар које треба да се плашимо сам страх''". Конгрес је одобрио већину промена којим је он тежио у свом програму [[Њу дил|Нови договор]] у првих сто мандата. Великом већином поново је изабран [[1936]], а против кандидат му је био Алф Ландон.
Ред 29:
Године [[1941]]. састао се са [[Винстон Черчил|Винстоном Черчилом]] да би израдили [[Атлантска повеља|Атлантску повељу]]. Уласком [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у рат, Розевелт је мобилисао индустрију за производњу војне опреме и формирао алијансу са Британијом и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]]; састао са Черчилом и [[Јосиф Стаљин|Јосифом Стаљином]] на конференцији о ратној политици у [[Техеран]]у ([[1943]]) и на [[Јалта|Јалти]] ([[1945]]). Упркос све слабијем здрављу, освојио је четврти мандат против Томаса Дјуија ([[1944]]), али је убрзо после тога умро.
У односу на [[Србија|Србију]], сматрао је да је Србија направила грешку створивши [[Југославија|Југославију]]<ref>http://books.google.at/books?id=l5IiW36KWbAC&pg=PA46&lpg=PA46&dq=roosevelt+yugoslavia+1940&source=bl&ots=Y2d0mWsbAl&sig=Y1CelJ_2PgGnoh1cRIPidZHedVc&hl=de&sa=X&ei=LQdbUtydCtKw4QTnvIDoCQ&ved=0CC8Q6AEwAA#v=onepage&q=roosevelt%20yugoslavia%201940&f=false Ivo Tasovac, American Foreign Policy and Yugoslavia, 1939-1941</ref>. 1941, после после мартовског пуча, говорио је југословенском министру Фотићу: ''Don't you think that it would be much better for you Serbs if you again became a homogeneous state by divorcing yourselves from your western provinces? You would again be strong and wouldn't waste your efforts in those endless domestic problems and discussion (Зар не мислите да би за вас Србе било много боље када би поново постали једна хомогена држава одвајањем од ваших западних провинција? Поново бисте били јаки и не бисте трошили напоре на те бесконачне унутрашње проблеме и дискусије).'' Током рата се залагао за обнову Србије а да [[Хрватска|Хрватску]] треба ставити под међународно старатељство. [[Адам Прибићевић]], опет, у мемоарима "Мој живот" каже да су Черчил и Рузвелт највећи злочинци у историји Европе, јер су бомбардовали као "савезници" само српске градове, далеко горе од Хитлера, и да Стаљин и Хитлер тако шта својим пријатељима нису радили (прим.: бомбардовани су и Загреб<ref>[http://en.wikipedia.org/wiki/Bombing_of_Zagreb_in_World_War_II Bombing of Zagreb in World War II - Wikipedia, the free encyclopedia<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>, Задар<ref>[http://en.wikipedia.org/wiki/Bombing_of_Zadar_in_World_War_II Bombing of Zadar in World War II - Wikipedia, the free encyclopedia<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>, Сплит, Осијек итд.).
| |||