Држава — разлика између измена

Међународно право не садржи дефиницију државе. Покушаји чињени у том правцу, у оквиру Уједињених нација остали су безуспешни, због супротних идеолошких ставова и приступа овом питању.{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=75}}{{напомена|Влада Велике Британије у свом коментару поводом нацрта Декларације о правима и дужностима држава приметила је да таква Декларација треба да почне дефиницијом »државе«. Делегат Сирије такође се залагао у истом смислу. Комисија за међународно право одбила је овај предлог са мотивацијом да би једна таква дефиниција била некорисна. Види, UN. Doc. offic. de la IV Sess. de A. G. (1949). ppстр. 187., 195,196}}{{напомена|Конвенција о правима и дужностима држава прихваћена у Монтевидеу дефинише државу на следећи начин: ''„Држава као личност међународног права мора поседовати следеће квалификације:

Тешкоће у дефинисању и утврђивању правних критеријума државе долазе делимично и отуда, што, посматрајући државу са становишта унутрашњег права имамо у виду, пре свега, њен однос према појединцима, њеним субјектима који су јој подчињени. Међутим са становишта међународног права, државу посматрамо првенствено у односу на друге државе, које су са правне тачке потпуно равноправне.{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=75}}

# суверену власт{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=75}}

Међу становништвом једне територије може бити и известан број страна чији је положај регулисан посебним унутрашњим прописима или међународним конвенцијама. Коначно, један део становништва може представљати и националну мањину која је подвргнута под специјални режим.{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=76}}

Бројност становништва није увек одлучујући моменат, будући да има веома малих држава, нпр. Исланд или Луксембург. Нагла полиферација држава уследила је кроз процес деколонизације, распадом Совјетског Савеза и насилним разарањем Југославије. Држава јесте статусни симбол за улазак у међународну заједницу, али треба додати да „мини“ државе данас представљају велики проблем, који се нашао на дневном реду Генералне скупштине и Савета безбедности уназад последњих десет и више година. Многе од њих су само фиктивне државе, јер не поседују ни економски, ни безбедносни потенцијал за самосталан живот. Формална прокламација суверенитета не значи и ефективни суверенитет.{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=76}}

Држава је територијална организација са сопственим механизмом. Другим речима, државна територија је други, битан елемент државе. Територија има и психолошки значај за народ; национални понос се буди кад је територија угрожена, нарочито историјска места везана за прошлост народа. Државна територија, по правилу, мора бити утврђена граничном линијом. Међутим, понекад политички мотиви имали су превагу над правним критеријумима, па су државе признате као субјекти и пре него што су биле утврђене државне границе.{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=76}}

У току Првог светског рата признато је низ нових држава, а да питање њихове територије није било решено. Израел је проглашен за независну државу и примљен у чланство Уједињених нација, а да дефинитивно разграничење његове територије није извршено. Проблем је нарочито сложен у вези са признањем независности земаља које су тек изашле из колонијалног статуса. Колонијалне силе повлачиле су границе својих поседа зависно од моћи, потреба, интереса а често и међусобног ценкања; те околности су условиле да бивши колонијални поседи стицањем независности нису имали решен проблем својих сопствених граница. Но било би свакако неосновано при овако специфичним условима захтевати примену напред поменутих критеријума.{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=76}}

Трећи елемент, суверена власт, управо карактерише државу и по њему се држава разликује од осталих организација. Сувереност државне власти огледа се у супрематији државне власти према свим другим властима унутар те државе, у независности при обављању своје интерне мисије и своје функције на међународном плану. Суверена власт државе је изворна — оригинална, и не изводи се ни из какве друге власти. Тај изворни карактер власти немају, на пример, други субјекти међународног права, као што је било Друштво народа или данас Уједињене нације, које поседују изведену власт тј. власт коју су државе добровољно пренеле на те организације.{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=76}}

{{цитат3|''Кроз дужи временски период нису постојали услови који се захтевају за формирање суверене државе. У јеку револуције и анархије недостајали су извесни битни елементи за постојање државе [...] Политички и друштвени живот био је дезорганизован; власт није била довољно јака да би се одбранила [...] надаље, оспорена је легалност законодавне Скупштине од већег дела становништва [...] Тешко је рећи ког датума је Финска Република дефинитивно конституисана као суверена држава у правом смислу речи. То свакако није био случај пре но што је створена стабилна политичка организација и пре но што су јавне власти постале довољно јаке да се заштите на целој територији земље, без помоћи страних трупа.''{{sfn|Аврамов & Крећа|2003|ppp=76}}}}

* {{Cite book |author1ref=Аврамов, harv|last1=Аврамов|first1=Смиља |author2=Крећа, Миленко |title=Међународно јавно право|location=|publisher=Београд|year=2003|isbn=978-86-387-0713-3|pages=}}