Википедија

Вијетнам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Кутијица за државе
| име државе = Социјалистичка Република Вијетнам
| изговор изворног имена државе = <small>Cộng Hòa Xã Hội Chủ Nghĩa Việt Nam</small> |
| име генитив = Вијетнама
| застава = Flag of Vietnam.svg
| грб = Coat of arms of Vietnam.svg |
| мото = Độc lập, tự do, hạnh phúc <br /> ([[Вијетнамски језик|вијетнамски]]: Независност, слобода, срећа)
| химна = [[Химна Вијетнама|Tiến Quân Ca]]
| положај = Vietnam on the globe (Asia centered).svg|
| службени језик = [[вијетнамски језик|вијетнамски]]<ref>{{cite web|url=http://cpv.org.vn/cpv/Modules/News/NewsDetail.aspx?co_id=30474&cn_id=190032|title=Dân tộc Kinh |publisher=[[Communist Party of Vietnam]] |accessdate=21. 11. 2015 |date=15. 10. 2004}}</ref>
| главни град = [[Ханој]]
| председник државе множина = Председници |
| председник државе = Председник
| председник државе особа = Чан Дај Куанг
| председник владе особа = Нгујен Суан Фук |
| површина поредак = 65
| површина = 331.690
| воде = 1,3<ref name=IndexMundi2011>[http://www.indexmundi.com/vietnam/geography_profile.html "Vietnam – Geography"]. Index Mundi. 12 July 2011. Retrieved 19 December 2011.</ref>
| година пописа = 2015
| становништво поредак = 14
| становништво = {{increase}}93.448.000 <ref> Национална агенција за статистику [www.gso.gov.vn/Modules/Doc_Download.aspx?DocID=13096]</ref>
| густина становништва = 253
| доходак по глави становника (2005)=3000$
| независност = од Француске, проглашена [[2. септембар|2. септембра]] [[1945]], стечена [[11. октобар|11. октобра]] [[1954]].
| валута = [[вијетнамски донг]]<ref name=imf2>{{cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=73&pr.y=7&sy=2014&ey=2018&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=582&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a= |title=World Economic Outlook: Vietnam |publisher=[[International Monetary Fund]] |dateyear= 2013 |accessdate=14. 2. 2017}}</ref>
| стоти део валуте =
| временска зона = +7
Ред 30:
| коментар =
}}
[[DatotekaДатотека:Ha Long Bay.jpg|240px|right|thumb|Ha Long zaliv, Vijetnam]]
 
'''Вијетнам''' ({{јез-вијет|Việt Nam}}), или званично '''Социјалистичка Република Вијетнам''' ({{јез-вијет|Cộng hòa xã hội chủ nghĩa Việt Nam}} <small>({{Audio|Công hoà xa hoi chu nghia Viêt Nam.oga|listen|help=no}})</small>) најисточнија је земља [[Indokina|Индокинеског полуострва]] у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] <ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>. Граничи се са [[Кина|Кином]] на северу, [[Лаос]]ом на западу, [[Камбоџа|Камбоџом]] на југозападу,<ref>Juжно Кинсеко море се називе у Вијетнаму Есточним морем ({{lang|vi|''Biển Đông''}}). {{cite web|title=China continues its plot in the East Sea|url=http://m.english.vietnamnet.vn/fms/government/54432/china-continues-its-plot-in-the-east-sea.html|publisher=VietNamNet News|date=10. 12. 2012 |accessdate=16. 2. 2013}}</ref> док је на истоку [[Јужнокинеско море|Јужно кинеско море]]. Број становника Вијетнама је 90 милиона, и по томе је Вијетнам тринаеста најмногољуднија земља на свету.
 
Са процењених 90,5 милион становника 2014, он је 13. земља по броју становника, и осма је најмногољуднија земља у Азији. [[Имена Вијетнама|Име Вијетнам]] у преводу значи „јужни Вијет“ (што је синонимно са знатно старијим термином -{[[Nanyue|Nam Vijet]]}-). Оно је први пут званично прихваћено 1802. од стране императора [[Гиа Лонг]]а, и поновно је ушло у употребу 1945. са оснивањем [[Сјеверни Вијетнам|Демократске Републике Вијетнама]] под [[Хо Ши Мин]]ом. Главни град је [[Ханој]] од уједињења [[Сјеверни Вијетнам|Северног]] и [[Јужни Вијетнам|Јужног Вијетнама]] 1976.
 
Вијетнам је био део [[историја Кине|Империјалне Кине]] више од хиљаду година, од 111. п. н. е. до 938. Вијетнамци су постали независни од [[историја Кине|Кинеске империје]] 938. године, након Вијетнамске победе у [[Битка на Бач Дангу (938)|Бици на Бạч Дангу]]. Низ [[Списак Вијетнамских монарха|Вијетнамских краљевских династија]] је просперирао са географским и политичким растом ове нације у југоисточној Азији, док Индокинеско полуоство нису [[Француска Индокина|колонизовали Французи]] средином 19. века. Након [[Јапанска инвазија Френцуске Индокине|Јапанске окупације]] из 1940, Вијетнамци су се супротставили Француској власти у [[Први индокинески рат|Првом Индокинеском рату]], коначно протерујући Французе 1954. Након тога, Вијетнам је био политички подељен у две ривалске државе, Северни и Јужни Вијетнам. Конфликт две стране се појачао, са тешком интервенцијом [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], током познатог [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]]. Рат је завршен победом Северног Вијетнама 1975.
 
Вијетнам је био уједињен под [[Комунизам|комунистичком]] владом, али је остао осиромашен и политички изолован. Године 1986, влада је иницирала серију [[Дои Мои|економских и политичких реформи]] чиме је почео Вијетнамски пут интеграције у светску економију.<ref name=BBC2004>{{cite news| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/3752682.stm | work=BBC News | title=Vietnam's new-look economy | date=18. 10. 2004}}</ref> До 2000, земља је успоставила дипломатске односе са свим нацијама. Од 2000, Вијетнамска стопа економског раста је била међу највишим у свету,<ref name=BBC2004/> и 2011. године Вијетнам је имао највиши [[3Г (земље)|глобални индекс генератора раста]] међу 11 главних економија.<ref>{{cite web|authorlast=Weisenthal, |first=Joe |url=http://www.businessinsider.com/willem-buiter-3g-countries-2011-2?slop=1 |title=3G Countries |publisher=Businessinsider.com |date=22. 2. 2011 |accessdate=6. 8. 2011}}</ref> Успешне економске реформе довеле су до његовог приступања [[Светска трговинска организација|Светској трговинској организацији]] 2007. године.
 
Међутим, упркос напретка оствареног задњих година, земља се још увек суочава са диспаритетом у приступу [[Здравство|здравственим услугама]] и недовољној [[Родна равноправност|равноправности полова]].<ref name="CIA GINI data 2008">-{[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2172.html "Distribution of Family Income – Gini Index"]. CIA World Factbook, 2008 data. Retrieved 27 November 2011.}-</ref><ref name="sciencedirect.com">{{Cite journal
| last1 = Wagstaff | first1 = A.
| last2 = Van Doorslaer | first2 = E.
| last3 = Watanabe | first3 = N.
| title = On decomposing the causes of health sector inequalities with an application to malnutrition inequalities in Vietnam
| doi = 10.1016/S0304-4076(02)00161-6
| journal = Journal of Econometrics
| volume = 112
| pages = 207
| year = 2003
| pmid =
| pmc =
}}</ref><ref name="jstor.org">{{Cite journal
| last1 = Goodkind | first1 = D.
| title = Rising Gender Inequality in Vietnam Since Reunification
| journal = Pacific Affairs
| volume = 68
| issue = 3
| pages = 342–359
| doi = 10.2307/2761129
| year = 1995
| pmid =
| pmc =
| jstor = 2761129
}}</ref><ref name="ideas.repec.org">{{cite web|author=Gallup, John Luke |url=https://ideas.repec.org/p/wbk/wbrwps/2896.html |title=The wage labor market and inequality in Viet Nam in the 1990s |publisher=Ideas.repec.org |year=2002 |accessdate=7. 11. 2010}}</ref>
 
== Географија ==
Ред 92:
Вијетнам је био током највећег дела своје историје предоминантно пољопривредна цивилизација базирана на узгоју [[пиринач|пиринча]]. Такође је присутна рударска индустрија за ископавање [[боксит]]а, важног материјала за проиводњу [[алуминијум]]а. Међутим, [[Вијетнамски рат]] је уништио већи део аграрне економије земље, те је послератна влада имплементирала [[Планска економија|планску економију]] да би ревитализовала пољопривреду и индустријализовала нацију. Имплементирана је [[колективизација]] фарми, фабрика и економског капитала, и милионима људи је дато да раде у државним програмима. Деценијама након Вијетнамског рата, Вијетнамска економија се мучила са неефикасношћу и корупцијом у државним програмима, слабим квалитетом и недовољном продуктивношћу, и рестрикцијама економских активности. Такође је испаштала због послератног трговачког [[ембарго|ембарга]] заведеног од стране Сједињених Држава и већег дела Европе. Ти проблеми су додатно компликовани ерозијом [[Совјетски блок|Совјетског блока]], који је обухватао Вијетнамове главне трговинске партнере, током касних 1980-тих.
 
Године 1986, [[6. Национални конгрес комунистичке партије Вијетнама|Шести национални конгрес]] Комунистичке партије је увео [[социјалистички оријентисану тржишну економију|социјалистички оријентисане тржишне]] економске реформе као део ''[[Дои Мои]]'' реформног програма. Приватно власништво је подржано у индустрији, трговини и пољопривреди.<ref>[http://ssrn.com/abstract=1442384 Vuong, Quan-Hoang; Tran, Tri-Dung (2009). "The cultural dimensions of the Vietnamese private entrepreneurship"]. ''Icfai Journal of Entrepreneurship Development'', Vol. VI, Nos. 3 & 4 (September & December 2009),. ppстр. 54–78. Icfai University Press via SSRN. Retrieved 4 October 2012.</ref> У великој мери захваљујући тим реформама, Вијетнам је достигао око 8% годишњег [[Бруто домаћи производ|ГДП]] пораста између 1990 и 1997, и економија је наставила да расте са годишњом стопом од око 7% од 2000 до 2005, чинећи Вијетнам једном од најбрже растућих економија на свету. Раст је остао снажан чак и усред [[Велика рецесија|глобалне рецесије касних 2000-тих]], одржавајући се на 6.8% у 2010, међутим судећи по ГСО процени Вијетнамска инфлациона стопа је достигла 11.8% у децембру 2010. [[Вијетнамски донг]] је само у 2010. години девалвирао три пута.<ref>{{cite web|url=http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archiveurl=http://web.archive.org/web/20110104115530/http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archivedate=4. 1. 2011 |title=Vietnam 2010 growth fastest in three years – Vietnam Banking Finance News |publisher=Vietfinancenews.com |date=29. 12. 2010 |accessdate=6. 8. 2011}}</ref>
 
Производња, [[информациона технологија]] и високо технолошке индустрије сад формирају велики и брзо растући део националне економије. Мада је Вијетнам релативни новајлија у [[нафтна индустрија|нафтној индустрији]], он је тренутно трећи по величини произвођач нафте у југоисточној Азији, са тоталном производном у 2011. години од 318.000 барела на дан (50.600 -{m}-<sup>3</sup>/d).<ref>{{cite web|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=VM|title=Vietnam|publisher=United States Energy Information Administration|year=2011|accessdate=6. 11. 2012}}</ref> У 2010. години, Вијетнам је био рангиран као осми по величини произвођач сирове [[Нафта|нафте]] у Азији и Пацифичком региону. [[Петогодишни планови Кине|Попут својих кинеских суседа]], Вијетнам наставља да користи централно планиране економске петогодишње планове.
Ред 101:
[[Датотека:CanThoFloatingMarket.jpg|thumb|Пловећа пијаца у [[Цан Тхơ]]]]
 
Од раних 2000-тих, Вијетнам је применио секвенцирану трговинску либерализацију, дво-колосечни приступ отварања неких сектора привреде иностраном тржишту, а истовремено штитећи друге.<ref name=ODI1>{{cite web |authorlast= Vandemoortele, |first=Milo |author2= Bird, Kate |year=2010 |url=http://www.odi.org.uk/resources/details.asp?id=5057&title=viet-nams-progress-economic-growth-poverty-reduction-impressive-improvements |title= Viet Nam's Progress on Economic Growth and Poverty Reduction: Impressive improvements |location =London |publisher= Overseas Development Institute }}</ref><ref name=ODI3>{{cite web |authorlast=Vandemoortele, |first=Milo |year=2010 |url= http://www.odi.org.uk/resources/details.asp?id=4751&title=millennium-development-goals-equity-development |title= The MDG fundamentals: improving equity for development |location =London |publisher= Overseas Development Institute }}</ref> Јула 2006, Вијетнам је обновио своје законодавство по питању [[Интелектуална својина|интелектуалне својине]] тако да је саглано са [[ТРИПС]], и постао је члан [[Светска трговинска организација|WТО]] 11. јануара 2007. Вијетнам је сад једна од најотворенијих Азијских економија: двосмерна трговина је вреднована на око 160% ГДП 2006. године, што је више од два пута веће од истовременог односа Кине и више него четири пута веће од односа Индије.<ref>-{[http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/2006/11/13/8393174/index.htm Vietnam Vrooooom: Asia's second-fastest-growing economy takes the global stage.] [[CNN]] Money. 13 November 2006.}-</ref> Вијетнамови главни трговачки партнери су Кина, Јапан, Аустралија, [[Асоцијација нација Југоисточне Азије|АСЕАН]] земље, Сједињене Државе и Западна Европа.
 
Вијетнамски цариснка испостава је известила јула 2013. да је тотална вредност међународне робне размене за прву половину 2013. била УС$124 милијарди, што је 15,7% више него за исти период 2012. године. Мобилни телефони и њихови делови су били увожени и извожени у великим бројевима, док је на тржишту природних ресурса, сирова нафта била највише рангирани експорт, а велике количине гвожђа и челика су увезене током тог периода. САД је била земља која је купила највећу количину Вијетнамскоб извоза, док су кинаска добра била најпопуларнији Вијетнамски увоз.<ref>{{cite web|title=Developments and trends of Vietnam international merchandise trade in June and the first half of 2013|url=http://www.customs.gov.vn/English/Lists/News/ViewDetails.aspx?ID=195|work=Vietnam Customs|publisher=General Department of Vietnam Customs|accessdate=31. 7. 2013|date=23. 7. 2013}}</ref>
Ред 125:
{{Refbegin|2}}
* -{Herring, George C. (2001). ''America's Longest War: The United States and Vietnam, 1950–1975'' (4th edition).}-
* -{K.W.Taylor. A History of the Vietnamese. Cambridge University Press 2013}- 2013
* -{Jahn, G.C. (2006). "The dream is not yet over". In Fredenburg P., Hill B. (eds.): ''Sharing rice for peace and prosperity in the Greater Mekong Subregion''. Victoria, Australia: Sid Harta Publishers. pстр.&nbsp; 237–240.}-
* {{cite book|author=-{Karrnow, Stanley (1997). ''|title=Vietnam: A History'' |location=|publisher=(2nd edition). Penguin. |year=1997|id=ISBN 0-14-026547-3.|pages=}}}-
* -{McMahon, Robert J. (1995). ''Major Problems in the History of the Vietnam War: Documents and Essays''.}-
* -{Tucker, Spencer (ed.) (1998). ''Encyclopedia of the Vietnam War''. 3-volume reference set; also one-volume abridged edition (2001).}-
* -{Ulrich Brinkhoff: ''Albträume am Saigon-Fluss.Südvietnam 1965-1968.'' Münster. {{page|year=2014, ISBN |isbn=978-3-89688-516-6.|pages=}}}-
* -{Susanne My Giang, Andreas Grimmel, Eckhard Grimmel 2012: ''Vietnam – Natur, Geschichte, Gesellschaft, Wirtschaft, Politik''. Peter Lang Verlag, Frankfurt am Main. {{page|year=2011, ISBN |isbn=978-3-631-60447-2.|pages=}}}-
* -{Heinz Kotte, Rüdiger Siebert: ''Vietnam. Die neue Zeit auf 100 Uhren.'' Lamuv, Göttingen. {{page|year=2001, |id=ISBN 3-88977-604-3.|pages=}}}-
* -{Peter Scholl-Latour: ''Der Tod im Reisfeld, 30 Jahre Krieg in Indochina''. Ullstein, Frankfurt 1981,}-. {{page|year=|id=ISBN 3-548-33022-3|pages=}}-
* -{Le Thanh Khoi: ''3000 Jahre Vietnam – Schicksal und Kultur eines Landes''. Bearbeitet und ergänzt von Otto Karow. München 1969. (Originalausgabe: Paris 1955).}-
* -{''National Human Development Report 2001 – Doi Moi and Human Development in Vietnam''. National Centre for Social Sciences and Humanities. The Political Publishing House, Hanoi 2001.}-
* -{Vietnam: ''Selected Issues and Statistical Appendix''. International Monetary Fund, Washington 1998, 2002. (es gibt mehrere Ausgaben – verwendet für diesen Artikel wurden diese beiden Ausgaben)}-
* -{Andreas Margara: ''Der Amerikanische Krieg - Erinnerungskultur in Vietnam''. Regiospectra, Berlin. {{page|year=2012, |id=ISBN 3940132489.3-940132-48-9|pages=}}}-
* -{Mason Florence, Virginia Jealous: ''Vietnam''. 7. Auflage. Lonely Planet Publications, Victoria 2003,}-. {{page|year=|id=ISBN 1-74059-355-3|pages=}}-
* -{Stanley Karnow: ''Vietnam, a history''. Penguin Books, New York 1997.}-
* -{Nguyễn Khắc Viện: ''Viet Nam, a Long History''. Thế Giới Publishers, Hanoi 1999.}-
Ред 151:
 
* -{''Vьetnam''. Spravočnik. M.: Nauka, 1993.}-
* {{cite book |author =Dэvidson, Filipp B. |title =VoйnaVойna vo Vьetname (1946—1975 gg.) |location =M.|publisher =Izografus : Эksmo|year =2002 |isbnid=ISBN 5-94661-047-3|ref=Dэvidson}}
* ''Zapadova E. A.'' Ob izučenii Vьetnama v Rossii //Pisьmennыe pamяtniki i problemы istorii kulьturы narodov Vostoka. XXII godičnaя naučnaя sessiя LO IV AN SSSR. Č.I. M., 1989. S.117-123
* {{cite book |author =Ilьinskiй M.M.|title =IndokitaйIndokitай. Pepel Četыreh voйnvойn (1939—1979 gg.)|location =M.|publisher =Veče|year =2000|volume =Voennыe taйnыtайnы XX veka |isbnid=ISBN 5-7838-0657-9|ref=Ilьinskiй}}
* {{cite book |title =Iskusstvo Vьetnama|editor =M. B. Kohan|location =M.|publisher =Gos. muzeйmuzей iskusstva narodov Vostoka; VRIB «Soюzreklamkulьtura»|year =1991|ref=Iskusstvo Vьetnama}}
* {{cite book |title =Istoriя Vostoka: v 6 t. T.6. Vostok v noveйšiйnovейšiй period (1945—2000 gg.)|editor = V. Я. Belokrenickiй |editor2= V. V. Naumkin|location =M.|publisher =Vostočnaя literatura RAN|year =2008|volume=6 |pages=1095|isbn=978-5-02-036371-7|ref = Istoriя Vostoka, t.6|pages=1095}}
* {{cite book |title =Istoriя Vьetnama |editor = I. D. Bakšt |editor2= V. I. Meщerяkova |editor3= G. M. Maslov |location =M.|publisher =Nauka. Glavnaя redakciя vostočnoйvostočnой literaturы|year =1991 |isbnid=ISBN 5-02-017089-5|ref=Istoriя Vьetnama}}
* {{cite book |author last=V|first= Mosяkov D. V., Tюrin V. A.|title =Istoriя Юgo-VostočnoйVostočnой Azii|location =M.|publisher =Vostočnый universitet|year =2004 |isbnid=ISBN 5-98196-021-3|ref=Mosяkov, Tюrin}}
* {{cite book |title =Nacionalьnыe parlamentы mira : эncikl. sprav. |url =https://books.google.ru/books?id=c5333zCKH_4C&lpg=PP1&hl=ru&pg=PA258#v=onepage&q&f=false|editor = Saidov, Akmalь Holmatovič |others= Ros. akad. nauk, Institut gosudarstva i prava RAN |location =M.|publisher =Volters Kluver|year =2000 |isbn=9785466000429|ref=Nacionalьnыe parlamentы mira}}
* {{cite book |author =Nguen Fi Hoanь.|title =Iskusstvo Vьetnama. Očerki istorii izobrazitelьnogo iskusstva|editor = D. V. Deopika|location =M.|publisher =Progress|year =1982|ref=Nguen Fi Hoanь}}
* {{cite book |title =Pravovыe sistemы stran mira. Эnciklopedičeskiй spravočnik |editor = A. Я. Suharev|issue =2-e izd., izm. i dop|publisher =Izdatelьstvo NORMA|year =2001 |isbnid=ISBN 5-89123-527-7|ref=Pravovыe sistemы stran mira}}
* {{cite encyclopedia |title = Sovetskaя istoričeskaя эnciklopediя: v 16 t.|editor = E. M. Žukov|location =M.|publisher =Sov. Эnciklopediя|year =1963|volume=3: Vašington&nbsp;— Vяčko|ref=SIЭ, t.3}}
* {{cite book |title =Sovetskaя istoričeskaя эnciklopediя: v 16 t.|editor = E. M. Žukov|location =M.|publisher =Sov. Эnciklopediя|year =1967|volume =10: Nahimson&nbsp;— Pergam|ref=SIЭ, t.10}}
* {{cite book |author last=Windrow, |first=Martin|title =The French Indochina War 1946-1954|publisher =Osprey Publishing|year =1998|allpages=48|isbn=978-1855327894|lang=en|ref=Windrow}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вијетнам”