Лиман (Нови Сад) — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 3 године
м
м
Према подацима из [[1764]]. године, терен на коме се простире територија данашњег Лимана звао се Велики Лиман. Почињао је од Футошке шуме, а простирао се све до улица [[Алекса Шантић|Алексе Шантића]], [[Ласло Гал|Ласла Гала]] и Железничке (на данашњој [[Грбавица (Нови Сад)|Грбавици]] и [[Стари град (Нови Сад)|Старом Граду]]), које су му биле обале. Допирао је чак до улице Народних хероја код Булевара [[Михајло Пупин|Михајла Пупина]]. Према записима с краја [[19. век]]а, испред [[Католичко гробље у Новом Саду|Католичког гробља]] (на данашњој Грбавици) се налазило градско шеталиште „Шиштат“, а даље од Католичког гробља, према Дунаву, „била је пустиња без иједне куће“.
 
Радовима започетим [[1881]]. године на изградњи железничке пруге [[Будимпешта]] - [[Суботица]] - [[Нови Сад]] - [[Земун]] - [[Београд]], подигнут је насип за железничку пругу на једном делу великогВеликог лиманаЛимана, а пруга је саграђена целом дужином данашњег Булевара [[лазар Хребељановић|цара Лазара]]. Пруга је прелазила преко тада изграђеног моста и пролазила је кроз тунел испод [[Петроварадинска тврђава|Тврђаве]]. Изграђени су у то време и одбрамбени насипи према Дунаву. Зграда желеничке станице, подигнуте [[1882]]. године, саграђена је на садашњем простору Грбавице, између улице [[Вера Павловић|Вере Павловић]], [[Александар Пушкин|Пушкин]]ове и Булевара цара Лазара. Премештањем пруге и изградњом нове Железничке станице у Новом Саду ([[1964]]. године), срушена је старија зграда некадашње станице, а данашња пошта уз Лиманску пијацу на Грбавици једини је сведок постојања некадашње станице. Пруга [[Будимпешта]] - Земун прорадила је [[1883]]. године, када је у Нови Сад стигао први воз. Од [[1901]]. године, за превоз путника од Железничке станице до центра града коришћен је омнибус (трамвај са коњском запрегом), а од [[1911]]. године електрични трамвај, који је [[1958]]. године замењен аутобуским превозом.
 
Санација Лимана почела је 1922. године. На простору иза железничког насипа градска управа је у међуратном периоду јефтино делила плацеве за изградњу кућа. То су биле претежно приземне куће са пространим двориштима и баштама. Грађани су се водом снабдевали из неколико јавних чесама, канализација није постојала, а опасност од подземних вода била је стална. Упркос тим невољама, насеље се ширило, а број становника достигао је око 2.600. Основна саобраћајница у насељу била је Фрушкогорска улица, која води на популатно купалиште [[Штранд]]. Од 1924. до 1937. године, том улицом је у летњој сезони саобраћао мали воз звани „трчика“. На овом делу Лимана је изграђено и више индустријских објеката.