Смуђ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 17:
'''Смуђ''' је најраспростренији у Евроазијском делу, где је и настао као врста, у сливу некадашњег пра [[Дунав]]а, у време отицања [[Панонско море|Панонског]] мора ка данашњем [[Црно море|Црном]] мору. Одатле се полако оширио по западној, централној, и [[источна Европа|источној Европи]], а затим прешао и у [[Азија|Азију]], и то преко реке [[Урал (река)|Урал]]. У Северној Европи, у [[Скандинавија|Скандинавији]], се проширио скоро до линије поларног круга. Уобичајена је риба и у [[Балтичко море|Балтичком]] мору и то нарочито у његовом великом, северном [[Ботнијски залив|Ботнијском]] заливу, где је вода нешто више слатка. Смуђ обитава и у ослађеним деловима [[Црно море|Црног]] и [[Каспијско језеро|Каспијског]] мора. У [[Србија|Србији]] живи у водама црноморског слива.
Младе јединке смуђа се хране [[ларва]]ма инсеката које живе у води, као и ларвама других врста риба. Одрасле јединке се хране другим врстама риба. Младе јединке, после
дину дана почињу да се хране искључиво рибама. Како је месо смуђа веома укусно, он се. узгаја се у топловодним [[рибњак|рибњацима]], а цењен је у спортском риболову. Годишње се у [[Европа|Европи]] узгоји више од 11 000 тона смуђа. Смуђ је риба активна током целе године, a оптимална температура за његов живот је око 27 степени, а смртоносна око 35 степени. За смуђа је, при температури воде од 20 степени, оптимална граница концентрације кисеоника око 6,5 мг/л. Код таквих и већих концентрација кисеоника у води, смуђ је веома отпоран на високе температуре воде, али је врло неотпоран на дефицит кисеоника, тако да код загађења воде, смуђ угине међу првим рибама. Ако је, током зиме, водостај нормалан, смуђ је активан током целог дана, нарочито при обали.
| |||