Војводство Бохемија — разлика између измена
Нова страница: 100px|мини|десно|Грб династије Пшемисловић Датотека:Duchy of Bohemia and the Holy Ro… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 24. март 2017. у 03:18
Војводство Бохемија (лат. Ducatus Bohemiæ, њем. Herzogtum Böhmen), познато и као Чешко војводство (чеш. České knížectví),[1][2] била је монархија и кнежевина у средњој Европи током раног и високог средњег вијека. Основали су је 870. године Чеси као дио Великоморавске кнежевине. Бохемска земља се извојила из распаднуте Моравске након што се војвода Збигњев I заклео на вијерност источнофраначком краљу Арнулфу 895. године.
Док су бохемске војводе из династије Пшемисловић, прво владајући из Прашког храда и Леви храдеца, ширили посједе под својом контолом, покрштавање које су покренули Ћирило и Методије наставили су франачки бискупи из Регензбурга и Пасауа. Прашка бискупија 973. године је основана кроз заједничке напоре војводе Болеслава II и цара Отона I.[3] Касније је војвода Вацлав I, који је убио свој млађег брата Белослава I, постао светац заштитник земље.
Док је земљу окупирао пољски краљ Болеслав I, а династију Пшемислеовић потресали унутрашњи сукоби, војвода Владивој је добио Бохемију као феуд од источнофраначког краља Хајнриха II 1002. године и војводство је постало царска држава Светог римског царства. Војводство Бохемија је постало насљедна Краљевина Бохемија, док је војводу Отокар I за краља крунисао њемачки краљ Филип Швапски 1198. године. Пшемисловићи су остали на власти током високог средњег вијека, све до изумирања мушке линије смрћу краља Вацлав III 1306. године.
Види још
Референце
- ^ Bradshaw, George (1867). Bradshaw's illustrated hand-book to Germany. London. стр. 223. Приступљено 12. 7. 2014.
- ^ Chotěbor, Petr (2005). Prague Castle : Detailed Guide (2nd complemente изд.). Prague: Prague Castle Administration. стр. 19, 27. ISBN 80-86161-61-7.
- ^ Bohemia to the Extinction of the Premyslids, Kamil Krofta, Cambridge Medieval History:Victory of the Papacy, Vol. VI, ed. J.R. Tanner, C.W. Previte-Orton and Z.N. Brooke, (Cambridge University Press, 1957), 432.