Службени језик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Половина земаља света има службене језике. Неке земље имају само један, нпр. [[Албанија]], [[Француска]] (иако Француска има више домородачких језика), [[Немачка]] и [[Литванија]]. Неке имају више службених језика, нпр. [[Белорусија]], [[Белгија]], [[Канада]], [[Финска]], [[Авганистан]], [[Парагвај]], [[Боливија]], [[Индија]], [[Швајцарска]] и [[Јужноафричка Република|Јужна Африка]].
У неким земљама, као што су [[Ирак]], [[Италија]] и [[Шпанија]], постоји службени језик за целу државу, али други језици деле службени статус у неким важним регијама. Неке земље, као што су [[Сједињене Америчке Државе|Сједињене Државе]], немају службени језик, али поједине савезне државе имају службене језике. Коначно, неке земље уопште немају службени језик, нпр. [[Аустралија]], [[Еритреја]], [[Луксембург]],
Због [[колонијализам|колонијализма]] и [[неоколонијализам|неоколонијализма]], [[Филипини]] и неке [[Африка|афричке]] земље имају службени и школски језик ([[француски језик]] или [[енглески језик]]) који није ни национални ни најраширенији језик. С друге стране, због [[национализам|национализма]], [[Ирска]] користи [[ирски језик]] као државни и први службени језик, иако га говори мали део становништва.
| |||