Гномон — разлика између измена

225 бајтова додато ,  пре 4 године
нема резимеа измене
'''Гномон''' (бацач сенке) је први [[Астрономија|астрономски]] инструмент. То је обичан штап вертикално забоден у земљу. '''Гномон''' је старогрчка реч која значи „показивач“ или „онај који разликује." Помиње се у [[Кина|Кини]] пре више хиљада година, затим у [[Месопотамија|Месопотамији]] и [[Стари Египат|старом Египту]], [[Античка Грчка|античкој Грчкој]] и [[Антички Рим|Риму]]. Када је обасјан Сунцем штап баца сенку на земљу. Неки предмет видимо јер се светлост одбија од њега и стиже до наших очију. Угао под којим светлост пада на предмет утиче на дужину сенке. Што је тај угао мањи сенка је дужа. Такође, померање извора светлости или предмета утиче на дужину, смер, величину и оштрину сенке. На оштрину сенке утичу димензије [[Извори светлости|извора светлости]] – извори великих димензија дају нејасне сенке, односно око [[Сјенка|сенке]] појавиће се и [[полусенка]].<ref name="тм">{{cite book|ref= harv|last=Тадић|first=Милутин|title=Сунчани часовници|location=Београд|publisher=Завод за ученике и наставна средства|year=2002|isbn=978-86-17-10069-6|pages=}}</ref><ref name="еаае">{{cite web|url=http://www.eaae-astronomy.org/workshops|website=European Association for Astronomy Education|accessdate=25. 3. 2017}}</ref>
 
Ова сенка се у току дана помера по тлу у складу са кретањем Сунца по небу, а дужина сенке зависи од висине Сунца над хоризонтом. '''Гномон''' показује кретање Сунца у току дана, али и у току године. У току године, у исти час посматрања, Сунце заузима различите положаје на небу, па је тако на пример зими у подне ближе [[Хоризонт (астрономија)|хоризонту]] него лети у подне.<ref name="тм" /><ref>{{cite book|last1=Тадић|first1=Милутин|title=Математичка географија|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|edition=2004.}}</ref>
 
Читајући и бележећи сенку гномона у току дана и године, можемо доћи до неких битних астрономских података. На пример, правац сенке нам говори о [[Азимут|азимуту]] Сунца (правац који сенка заклапа са правцем север-југ) а дужина сенке о тренутној [[угаона висина Сунца |угаоној висини Сунца]] (угао који права врх сенке-врх штапа заклапа са тлом је угаона висина Сунца). Стране света такође је лако одредити гномоном – најкраћа сенка у току дана усмерена је ка северу[1,4,11,12,14].
За сложенија разматрања и прорачуне потребно је доста знања и стрпљења, јер се мора пратити кретање Сунца током целе године, па чак и више година. Стари астрономи били су веома вешти у овоме, па су само уз помоћ гномона одредили равнодневице и солстиције, утврдили на небу небески екватор, повратнике и стожернике, израчунали дужину године (старокинески астрономи на основу четворогодишњих мерења добили за дужину године 365,25 дана) и годишњих доба(откриће се приписује Талесу, а Ератостен је први одредио климате – климатске појасе), и још у старој Кини са великом тачношћу израчунали нагиб еклиптике, док је Ератостен око 320.г.пре н.е. за нагиб еклиптике добио вредност ''ε''=23°51´20´´ [1,3].Талес је помоћу гномона измерио висину Кеопсове пирамиде. Обичним људима гномон је користио као часовник. У најстарија времена, сваки човек био је живи гномон и на основу дужине своје сенке ( у стопама) оријентисао се у времену током дана. <ref name="тм" /><ref>{{cite book|last1=Тадић|first1=Милутин|title=Математичка географија|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|edition=2004.}}</ref><ref>{{cite book|last1=Тадић|first1=Милутин|title=Географска мерења ван школске учионице|publisher=Креативни центар|location=Београд|edition=2013.}}</ref><ref name="еаае" />
 
За сложенија разматрања и прорачуне потребно је доста знања и стрпљења, јер се мора пратити кретање Сунца током целе године, па чак и више година. Стари астрономи били су веома вешти у овоме, па су само уз помоћ гномона одредили равнодневице и солстиције, утврдили на небу небески екватор, повратнике и стожернике, израчунали дужину године (старокинески астрономи на основу четворогодишњих мерења добили за дужину године 365,25 дана) и годишњих доба(откриће се приписује Талесу, а Ератостен је први одредио климате – климатске појасе), и још у старој Кини са великом тачношћу израчунали нагиб еклиптике, док је Ератостен око 320.г.пре н.е. за нагиб еклиптике добио вредност ''ε''=23°51´20´´ [1,3].Талес је помоћу гномона измерио висину Кеопсове пирамиде. Обичним људима гномон је користио као часовник. У најстарија времена, сваки човек био је живи гномон и на основу дужине своје сенке ( у стопама) оријентисао се у времену током дана.
 
'''Гномон''' је део [[сунчани часовник|сунчаног сата]] који баца сенку. На северној хемисфери, врх показивача сенке је нормално оријентисан према северу и паралелен је с осом ротације Земље. То значи да је нагнут према хоризонту под углом који је једнак [[Географска ширина|географској ширини]] где се сат налази. На неким сунчаним сатовима гномон је вертикалан. Овакав гномон се обично користио у ранијим временим за посматрање географске ширине сунца, нарочито на [[Меридијан (географија)|меридијану]]. „Писаљка“ је део гномона који баца сенку. Сенка се помера како се сунце помера. На пример: горња западна страна гномона може бити писаљка ујутру а горња источна страна поподне.
6

измена