Павле Бакић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м dodavanje tablice
Нема описа измене
Ред 23:
'''Павле Бакић''' (непознато—[[1537]]) је последњи српски [[деспот]]. Имао је [[Турска|турски]] тимар (феудално добро) као и његов отац. Био је господар великих имања око [[Венчац]]а у [[Шумадија|Шумадији]] званих „Бакићева земља“. Уживао је велики углед код [[Турци|Турака]] и добио је право да прикупља од народа прописани [[харач]].
 
У договору са заповедником [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарске]] војске [[Павле Томори|Павлом Томоријем]] и [[краљ]]ем [[Лајош II Јагелонац|Лајошем II]] прешао је у децембру [[1525]]. са својом породицом, петоро браће и доста Срба на угарску страну и у замену за напуштена добра у Србији добио град Лак и друге поседе.<ref>{{cite journal|last1=Lemajić|first1=Nenad|title=Rani kontakti Srba i Habrzburgovaca (do Mohačke bitke)|journal=Istraživanja|date=2014|volume=25|page=73-87|pages=73-87|url=http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/view/1725/1761|accessdate=26.3.2017.}}</ref> Са својим четама учествовао је у бици на [[Мохачка битка|Мохачком пољу]] [[1526]].
 
У борби за угарски престо измешђуизмеђу надвојводе [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда]] Хабзбуршког и [[трансилванија|ердељског]] војводе [[Јован I Запоља|Јована Запоље]] био је на страни војводе Запоље. После Запољиног пораза код [[Токај]]а [[1527]], прешао је Фердинанду и остао му веран до смрти.
 
Фердинанд -{I}- је [[1528]]. потврдио Бакићу и браћи све поседе и именовао га врховним капетаном српских пешадијских, коњичких и [[Шајкаши|шајкашких]] чета. При одбрани [[Беч]]а ([[1529]]) Бакић се истакао са својом коњицом. Повељом од [[1534]], Фердинанд је њему и браћи потврдио све поседе што су их дотад имали (Лак, Ђер, Сомбатеј, Хедервар и сва имања која су тим градовима припадала).