|
Основним карактеристикама биљака сматране су непокретност, присуство [[ћелијски зид|ћелијског зида]] и могућност аутотрофије. Са развојем биологије, полако се одустаје од овако широког схватања појма биљка. Под зеленим биљкама подразумевамо монофилетску групу биљака са хлорофилима а и б, у оквиру које можемо издвојити две велике скупине:
примарно водену групу [[Зелене алге|зелених алги]], и из њих еволуиралу групу [[Копнене биљке|копнених биљака]].
[[Датотека:Spermatophyta.png|мини|центар|400п|Најважније групе васкуларних биљака]] ▼
Зелене биљке имају [[ћелијски зид|ћелијске зидове]] који садрже [[целулоза|целулозу]] и добијају веће део своје енергије од [[Сунце|сунчеве светлости]] путем [[фотосинтеза|фотосинтезе]] у примарним [[хлоропласт]]има, изведеним путем [[Ендосимбиотска теорија|ендосимбиозе]] са [[цијанобактерија]]ма. Њигови хлоропласти садрже [[хлорофил]]е а и б, који им дају зелену боју. Неке биљке су [[Паразитске биљке|паразитске]] и стога су изгубиле способност да производе нормалне количине хлорофила или да врше фотосинтезу. Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског [[угљен-диоксид|угљеник(IV)-оксида]] у [[органска једињења]] - [[угљени хидрат|угљене хидрате]], који представљају основну [[храна|храну]] организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме. За биљке је карактеристична [[сексуална репродукција]] и [[измена генерација]], мада је [[Bespolno razmnožavanje|асексуална репродукција]] такође распрострањена.
== Дефиниција ==
{{рут}}
Биљке су једна од две групе у које су сва жива бића до недавно дељена; друга група су животиње. Ова подела датира још из времена [[Аристотел]]а (384 BC – 322 BC), who distinguished between plants, which generally do not move, and animals, which often are mobile to catch their food. Much later, when [[Carolus Linnaeus|Linnaeus]] (1707–1778) created the basis of the modern system of [[scientific classification]], these two groups became the [[kingdom (biology)|kingdoms]] Vegetabilia (later Metaphyta or Plantae) and [[Animalia]] (also called Metazoa). Since then, it has become clear that the plant kingdom as originally defined included several unrelated groups, and the [[fungus|fungi]] and several groups of [[algae]] were removed to new kingdoms. However, these organisms are still often considered plants, particularly in popular contexts.
Биљке су једна од две групе у које су сва жива бића до недавно дељена; друга група су животиње. Ова подела датира још из времена [[Аристотел]]а (384 п. н. е. – 322 п. н. е.), у чијем раду су помиње разлика између биљака, које се генерално не крећу, и животиња, које су обично мобилне да бимогле да нађу храну. Знатно касније, кад је [[Carolus Linnaeus|Карл фон Лине]] (1707–1778) креирао основу модерног система [[Таксономија|научне класификације]], те две групе су постале [[царство (биологија)|царства]] -{''Vegetabilia''}- (касније -{''Metaphyta''}- или -{''Plantae''}-) и -{''[[Animalia]]''}- (такође звана -{''Metazoa''}-). Од тог времена је постало јасно да биљно царство коко је оригинално дефинисано обухвата неколино невезаних група, и [[гљиве]] и неколико група [[алге|алги]] су премештени у нова царства. Међутим, ти организми се још увек често сматрају биљкама, посебно у популарним контекстима.
Outside of formal scientific contexts, the term "plant" implies an association with certain traits, such as being multicellular, possessing [[cellulose]], and having the ability to carry out photosynthesis.<ref name="urlplant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary">{{cite web |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/plant%5B2%5D |title=plant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary |work= |accessdate=2009-03-25}}</ref><ref name="urlplant (life form) -- Britannica Online Encyclopedia">{{cite web |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/463192/plant |title=plant (life form) -- Britannica Online Encyclopedia |work= |accessdate=2009-03-25}}</ref> ▼
▲OutsideИзван ofформалмој formalнаучних scientific contextsконтекста, theтермин termбиљка "plant"подразумева impliesацоцијацију anса associationодређеним withсвојствима, certainкао traits,што suchсу asвишећелијска being multicellularграђа, possessingпоседовање [[ celluloseцелулоза|целулозе]], and having the ability toи carryспособности outизвођења photosynthesisфотосинтезе.<ref name="urlplant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary">{{cite web |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/plant%5B2%5D |title=plant[2] – Definition from the Merriam-Webster Online Dictionary |work= |accessdate=2009-03-25}}</ref><ref name="urlplant (life form) -- Britannica Online Encyclopedia">{{cite web |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/463192/plant |title=plant (life form) -- Britannica Online Encyclopedia |work= |accessdate=2009-03-25}}</ref>
=== Садашње дефиниције царства -{''Plantae''}-{{anchor|Current definitions of Plantae}} ===
▲[[Датотека:Spermatophyta.png|мини|центар|400п|Најважније групе васкуларних биљака]]
Кад се име -{''Plantae''}- или биљка примени то специфичну групу организама или [[таксон]], оно се обично односи један од четири концепта. Од најмање до највише свеобухватног, то су ове четири групе:
When the name Plantae or plant is applied to a specific group of organisms or [[taxon]], it usually refers to one of four concepts. From least to most inclusive, these four groupings are:
{| class="wikitable"
|-
! Опис
|-
| [[Embryophyte|Копнене биљке]], такође познате као -{''Embryophyta''}-
| -{''Plantae''}- ''[[GlossaryРечник ofботаничких botanical termsтермина#sensu strictissimo|-{''sensu strictissimo''}-]]''
| '''PlantsБиљке inу theнајстрожијем strictest senseсмислу''' include theобухватају -{''[[liverwortsHepaticae]]''}-, -{''[[hornwortsAnthocerotophyta]]''}-, [[mossesмаховина|маховине]], andи [[vascularВаскуларна биљка|васкуларне plantбиљке]]s, asкао wellи asфосилне fossilбиљке plantsсличне similarтим toпреживелим these surviving groupsгрупама (e.g., -{''Metaphyta'' <small>Whittaker}-, 1969</small>,<ref name="ib.usp.br">{{cite journal | last1 = Whittaker | first1 = R. H. | year = 1969 | title = New concepts of kingdoms or organisms | url = http://www.ib.usp.br/inter/0410113/downloads/Whittaker_1969.pdf | format = PDF | journal = Science | volume = 163 | issue = 3863| pages = 150–160 | doi=10.1126/science.163.3863.150 | pmid=5762760}}</ref> -{''Plantae''}- <small>[[Lynn Margulis|-{Margulis}-]], 1971</small><ref>{{cite journal | last1 = Margulis | first1 = L | year = 1971 | title = Whittaker's five kingdoms of organisms: minor revisions suggested by considerations of the origin of mitosis | url = | journal = Evolution | volume = 25 | issue = | pages = 242–245 | doi=10.2307/2406516}}</ref>).
|-
| '''GreenЗелене plantsбиљке''', alsoтакође knownпознате asкао '-{''[[Viridiplantae]]'''}-, '-{''Viridiphyta'''}- orили '-{''Chlorobionta'''}-
| -{''Plantae''}- ''[[Glossary ofРечник botanicalботаничких termsтермина#sensu stricto|-{sensu stricto}-]]''
| '''PlantsБиљке inу a strictстриктном senseсмислу''' include theобухватају [[greenзелене algaeалге]], andи landкопнене plantsбиљке thatкоје emergedсу withinпроистекле themиз њих, includingукључујући -{''[[stonewortCharaceae]]s''}-. TheИмена namesтих givenгрупа toзнатно these groups vary considerablyварирају {{as of|2011|Julyјул|lc=yes}}. -{''Viridiplantae''}- encompassобухвата aгрупу groupорганизама ofкоји organisms that haveсадрже [[celluloseцелулоза|целулозу]] inу theirсвојим [[cellћелијски зид|ћелијским wallзидовима]]s, possessпоседују [[chlorophyllхлорофил]]sе ''a'' andи ''b'' andи haveимају [[plastid]]sе thatкоји areсу boundвезани byса onlyсамо twoдве membranesмембране thatкоји areимају capableспособност ofскладиштења storing starchскроба. ItОвим isкладусом thisсе [[clade]]овај that is mainly the subject ofчланак thisпревасходно articleбави (e.g., -{''Plantae'' <small>[[Herbert Copeland|Copeland]], 1956</small>}-<ref>-{Copeland, H. F. (1956). The Classification of Lower Organisms. Palo Alto: Pacific Books, p. 6, [https://archive.org/details/classificationof00cope].}-</ref>).
|-
| -{''[[Archaeplastida]]''}-, alsoисто knownтако asпознате као -{''Plastida''}- orили -{''Primoplantae''}-
| -{''Plantae''}- ''[[Glossary ofРечник botanicalботаничких termsтермина#sensu lato|-{sensu lato}-]]''
| '''PlantsБиљке inу aшироком broad senseсмислу''' compriseобухватају theзелене greenбиљке plantsнаведен listedгоре above plusплус -{''[[Rhodophyta]]''}- (redцрвене algaeалге) andи -{''[[Glaucophyta]]''}- (-{''glaucophyte''}- algaeалге). ThisОвај cladeкладус includesобухвата theорганизме organismsкоји thatсу eonsпре agoвише acquiredеона theirстекли своје [[chloroplastхлоропласт]]sе directlyдиректно byпутем engulfingзахватањен [[cyanobacteriaМодрозелене бактерије|цијанобактерија]] (e.g., -{''Plantae'' <small>Cavalier-Smith, 1981</small>}-<ref>{{cite journal | last1 = Cavalier-Smith | first1 = T. | year = 1981 | title = Eukaryote Kingdoms: Seven or Nine?". | url = | journal = BioSystems | volume = 14 | issue = 3–4| pages = 461–481 | doi=10.1016/0303-2647(81)90050-2 | pmid=7337818}}</ref>).
|-
| [[Списак система биљне таџономије|Старе дефиниције биљки]] (застареле)
| [[List of systems of plant taxonomy|Old definitions of plant]] (obsolete)
| -{''Plantae''}- ''[[Glossary ofРечник botanicalботаничких termsтермина#sensu amplo|-{sensu amplo}-]]''
| '''PlantsБиљке inу anнајширем ample senseсмислу''' refersсе toодноси olderна старије, obsoleteзастареле classificationsкласификације thatкоје placedсу diverseстављале algaeразноврсне алге, fungiгљиве orили bacteriaбактерије inу -{''Plantae''}- (e.g., -{''Plantae''}- orили -{''Vegetabilia'' <small>Linnaeus</small>}-,<ref>-{Linnaeus, C. (1751). ''[https://books.google.com/books?id=D18OAAAAQAAJ&pg=PA37 Philosophia botanica]'', 1st ed., p. 37.}-</ref> -{''Plantae'' <small>Haeckel 1866</small>}-,<ref>{{cite book |author= Haeckel, E. |year= 1866 |title= Generale Morphologie der Organismen |publisher= Verlag von Georg Reimer |location= Berlin |pages= vol.1: i–xxxii, 1–574, pls I–II; vol. 2: i–clx, 1–462, pls I–VIII}}</ref> -{''Metaphyta'' <small>Haeckel, 1894</small>}-,<ref>-{Haeckel, E. (1894). ''[https://archive.org/details/systematischephy01haec Die systematische Phylogenie]''.}-</ref> -{''Plantae'' <small>Whittaker, 1969</small>}-<ref name="ib.usp.br" />).
|}
AnotherДруги wayначин ofгледања lookingна atодносе theизмеђу relationshipsразличитих betweenгрупа theкоје differentсу groupsбиле thatназиване haveбиљкама beenје called "plants" is through aпутем [[cladogramкладограм]]а, whichкоји showsприказује theirњихове evolutionaryеволуционе relationshipsодносе. TheЕволуциона evolutionaryисторија historyбиљки ofније plantsу isпотпуности not yet completely settledрешена, butали one accepted relationship between theје threeприхваћени groupsоднос describedизмеђу aboveтри isгрупе shownприказан belowиспод.<ref>BasedНа onбази {{Citation|last=Rogozin |first=I.B. |last2=Basu |first2=M.K.|last3=Csürös |first3=M.|last4=Koonin|first4=E.V. |year=2009 |title=Analysis of Rare Genomic Changes Does Not Support the Unikont–Bikont Phylogeny and Suggests Cyanobacterial Symbiosis as the Point of Primary Radiation of Eukaryotes |journal=Genome Biology and Evolution|pmid=20333181 |volume=1|pmc=2817406|pages=99–113 |doi=10.1093/gbe/evp011 |lastauthoramp=yes}} andи {{Citation |last=Becker |first=B. |last2=Marin |first2=B. |year=2009 |title=Streptophyte algae and the origin of embryophytes |journal=Annals of Botany |volume=103 |issue=7 |pages=999–1004 |doi=10.1093/aob/mcp044 |lastauthoramp=yes |pmid=19273476 |pmc=2707909}}; seeпогледајте alsoи theдонекле slightlyразличити differentкладограм cladogram inу {{Citation |last=Lewis |first=Louise A. |last2=McCourt |first2=R.M. |year=2004 |title=Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |pages=1535–1556 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Estimating the timing of early eukaryotic diversification with multigene molecular clocks|url = http://www.pnas.org/content/108/33/13624|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences|date = 2011-08-16|issn = 0027-8424|pmc = 3158185|pmid = 21810989|pages = 13624–13629|volume = 108|issue = 33|doi = 10.1073/pnas.1110633108|first = Laura Wegener|last = Parfrey|first2 = Daniel J. G.|last2 = Lahr|first3 = Andrew H.|last3 = Knoll|first4 = Laura A.|last4 = Katz}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Bacterial proteins pinpoint a single eukaryotic root|url = http://www.pnas.org/content/112/7/E693|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences|date = 2015-02-17|issn = 0027-8424|pmc = 4343179|pmid = 25646484|pages = E693-E699|volume = 112|issue = 7|doi = 10.1073/pnas.1420657112|first = Romain|last = Derelle|first2 = Guifré|last2 = Torruella|first3 = Vladimír|last3 = Klimeš|first4 = Henner|last4 = Brinkmann|first5 = Eunsoo|last5 = Kim|first6 = Čestmír|last6 = Vlček|first7 = B. Franz|last7 = Lang|first8 = Marek|last8 = Eliáš}}</ref><ref>{{Cite journal|title = The Glaucophyta: the blue-green plants in a nutshell|url = http://dx.doi.org/10.5586/asbp.2015.020|journal = Acta Societatis Botanicorum Poloniae|date = 2015-01-01|volume = 84|issue = 2|doi = 10.5586/asbp.2015.020|first = Christopher|last = Jackson|first2 = Susan|last2 = Clayden|first3 = Adrian|last3 = Reyes-Prieto|pages=149–165}}</ref> ThoseГрупе whichкоје haveсу beenбиле calledзване "plants"„биљкама“ areсу inнаписане задебљаним boldсловима.
{{barlabel
|size=6
|at=3|label=groupsгрупе traditionallyтрадиционално<br />includedукључене inу the "algae"„алге“
|cladogram=
{{cladex
|label1=-{'''Archaeplastida'''}-
|1={{cladex
|1=-{[[Glaucophyta]]}- (-{''glaucophyte''}- algaeалге)|bar1=darkgreen|barbegin1=darkgreen
|2={{cladex
|1=-{''[[Rhodophyta]]''}- (redцрвене algaeалге)|bar1=darkgreen
|2={{cladex
|label1='''GreenЗелене plantsбиљке'''
|1={{cladex
|1=-{''[[Chlorophyta]]''}- (partдео ofзелених green algaeалги)|bar1=darkgreen
|label2=-{''[[Streptophyta]]''}-
|2={{cladex
|1=-{''streptophyte''}- algaeалге (partдео ofзелених green algaeалги)|state1=double|bar1=darkgreen
|2={{cladex
|1=-{''[[Charales]]''}- (stoneworts,обично often includedукључени <br />inу greenзелене algaeалге)|barend1=darkgreen
|2='''landкопнене plantsбиљке''' orили -{''[[embryophyteКопнене биљке|Embryophyte]]s''}-
}}
}}
}}
}}
Начин на који сс групе зелених алги коминују и именују знатно варира међу ауторима.
The way in which the groups of green algae are combined and named varies considerably between authors.
=== Алге ===
[[File:Haeckel Siphoneae.jpg|thumb|[[GreenЗелене algaeалге]] fromиз [[ErnstЕрнст HaeckelХекел]]'sове -{''[[Kunstformen der Natur]]''}-, 1904.]]
{{Main|Алге}}
AlgaeАлге compriseобухватају severalнеколико differentразличитих groupsгрупа ofорганизама organismsкоји whichпроизводе produceенергију energyпутем throughфотосинтезе photosynthesisи andиз forтог thatразлога reasonсу haveбиле beenукључене includedу inбиљно theцарство plantу kingdom in the pastпрошлости. MostНајзраженије conspicuousмеђу amongалгама theсу algae[[морска areтрава|морске the [[seaweedтраве]]s, multicellularмултицелуларне algaeалге thatкоје mayгрубо roughlyналикују resembleна landкопнене plantsбиљке, butали areсе classifiedкласификују among theмеђу [[brownсмеђе algaeалге|brownсмеђе]], [[redцрвене algaeалге|redцрвене]] andи [[greenзелене algaeалге]]. EachСвако ofод theseгрупа algalалги groupsтакође alsoобухвата includesразне variousмикроскопске microscopicи andједноћелијске single-celled organismsорганизме. ThereПостоје isчврсти goodдокази evidenceда thatсу someсе ofнеке theseод algalтих groupsгрупа aroseалги independentlyјавиле fromнезависно separateполазећи non-photosyntheticод ancestorsзасебних нефотосинтетичких предака, withрезултат theчега resultје thatда theсе [[brownсмеђе algaeалге]], forна exampleпример, are noвише longerне classifiedкласификују withinу theбиљно plantцарство kingdomкао asшто itје isто definedдефинисано hereовде.<ref>{{cite journal |last=Margulis |first=L. |year=1974 |title=Five-kingdom classification and the origin and evolution of cells |journal=Evolutionary Biology |volume=7 |pages=45–78 |doi=10.1007/978-1-4615-6944-2_2}}</ref><ref name="Raven 2005" />
The Viridiplantae, the green plants – green algae and land plants – form a [[clade]], a group consisting of all the descendants of a common ancestor. With a few exceptions among green algae, the green plants have the following features in common; cell walls containing [[cellulose]], [[chloroplast]]s containing [[chlorophyll]]s ''a'' and ''b'', and food stores in the form of [[starch]] contained within the plastids. They undergo closed [[mitosis]] without [[centriole]]s, and typically have [[mitochondrion|mitochondria]] with flat cristae. The [[chloroplast]]s of green plants are surrounded by two membranes, suggesting they originated directly from endosymbiotic [[cyanobacteria]].
-{''Viridiplantae''}-, зелене биљке – зелене алге и зелене биљке – формирају [[кладус]], групу која се састоји од свих наследника заједничког претка. Уз неколико изузетака међу зеленим алгама, зелене биљке имају следећа заједничка својства; ћелијске зидове који садрже [[целулоза|целулозу]], [[хлоропласт]]е који садрже [[хлорофил]]е ''а'' и ''б'', и залихе хране у виду [[скроб]]а садржане унутар пластида. Оне подлежу затвореној [[митоза|митози]] без [[центриола]], и типично имају [[митохондрија|митохондрије]] са равним критама. [[Хлоропласт]]и зелених биљки су окружени са две мембране, што сугерише да су они настали директно из ендосимбиотских [[цијанобактерија]].
Two additional groups, the [[Rhodophyta]] (red algae) and [[Glaucophyta]] (glaucophyte algae), also have chloroplasts that appear to be derived directly from endosymbiotic [[cyanobacteria]], although they differ in the pigments which are used in photosynthesis from those of the Viridiplantae and so are different in colour. In these groups, the storage polysaccharide is [[floridean starch]] and is stored in the cytoplasm rather than in the plastids. These groups appear to have had a common origin with Viridiplantae and the three groups form the clade [[Archaeplastida]], whose name implies that their chloroplasts were derived from a single ancient endosymbiotic event. This is the broadest modern definition of the term 'plant'.
Две додатне групе, -{''[[Rhodophyta]]''}- (црвене алге) и -{''[[Glaucophyta]]''}- (глаукофитне алге), такође имају хлоропласте који су директно изведени из ендосимбиотских [[цијанобактерија]], мада се оне разликују по пигментима који се користе у фотосинтези од оних од оних код -{''Viridiplantae''}- и стога имају различите боје. У тим групама, ускладиштени полисахарид је [[флоридејски скроб]] који се накупља у цитоплазми уместо у пластидима. Постоје индикације да су те групе имала заједничко порекло са -{''Viridiplantae''}- и стога ове три групе формирају кладус -{''[[Archaeplastida]]''}-, чије име имплицира да су њихови хлоропласти изведени из заједничког древног ендосимбиотичког догађаја. То је најшира модерна дефиниција термина биљка. У контрасту с тим, већина других алги (e.g. [[Хетероконта|смеђе алге/диатоми]], -{''[[Haptophyte]]''}-, [[динофлагелате]], и [[Еугленоидне алге|еугленоиде]]) не само да имају различите пигменте него исто тако имају хлоропласте са три или четири окружујуће мембране. Оне су исто тако блиски релативи -{''Archaeplastida''}-, који су вероватно независно стекли хлоропласте путем спајања или симбиозе са зеленим и црвеним алгама. Оне се не укључују чак ни у најширу модерну дефиницију биљног царства, мада је то био случај у прошлости.
In contrast, most other algae (e.g. [[heterokont|brown algae/diatoms]], [[haptophyte]]s, [[dinoflagellate]]s, and [[euglenid]]s) not only have different pigments but also have chloroplasts with three or four surrounding membranes. They are not close relatives of the Archaeplastida, presumably having acquired chloroplasts separately from ingested or symbiotic green and red algae. They are thus not included in even the broadest modern definition of the plant kingdom, although they were in the past.
TheЗелене greenбиљке plants orили -{''Viridiplantae''}- wereсу traditionallyсе dividedтрадиционално intoделиле theу greenзелене algaeалге (including theукључујући stoneworts-{''Charales''}-) andи theзелене land plantsбиљке. HoweverМеђутим, itданас isје nowпознато knownда thatсу theкопнене landбиљке plantsеволуирале evolvedиз fromгрупе withinзелених a group of green algaeалги, soтако thatда theсу greenсаме algaeзелене by themselves are aалге [[paraphylyПарафилетичност|paraphyleticпарафилетичка]] groupгрупа, i.e. aгрупа groupкоја thatискључује excludesнеке someод ofпотомака theзаједничког descendants of a common ancestorпретка. ParaphyleticПарафилетичке groupsгрупе areсе generallyгенерално avoidedизбегавају inу modernмодерним classificationsкласификацијама, soтако thatда inсе recentпо treatmentsсадашњој theдефиницији -{''Viridiplantae''}- haveделе beenу dividedдва into two cladesкладуса, the -{''[[Chlorophyta]]''}- and theи -{''[[Streptophyta]]''}- (including theукључујући landкопнене plantsбиљке andи -{''Charophyta''}-).<ref name="LewisMcCourt2004">{{Citation |last=Lewis |first=Louise A. |last2=McCourt |first2=R.M. |year=2004 |title=Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |pages=1535–1556 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308}}</ref><ref name="BeckerMarin2009">{{Citation |last=Becker |first=B. |last2=Marin |first2=B. |year=2009 |title=Streptophyte algae and the origin of embryophytes |journal=Annals of Botany |volume=103 |issue=7 |pages=999–1004 |doi=10.1093/aob/mcp044 |lastauthoramp=yes |pmid=19273476 |pmc=2707909}}</ref>
The -{''Chlorophyta''}- (a name thatиме hasкоје alsoје beenтакође usedкориштено forза ''allсве'' greenзелене algaeалге) areсу theсестринска sisterгрупа groupгрупе toиз theкоје groupсу fromкопнене whichбиљке the land plants evolvedеволуирале. ThereПознато areје aboutоко 4,.300 speciesврста<ref name="Algaebase">{{cite web |url= http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?id=4307 |publisher= ''AlgaeBase version 4.2'' World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |accessdate= 2007-09-23 |title= Phylum: Chlorophyta taxonomy browser |author1=Guiry, M.D. |author2=Guiry, G.M. |lastauthoramp=yes |year= 2007 }}</ref> of mainlyуглавном marineморских organismsорганизама, bothукључујући unicellularуницелуларне andи multicellularмултицелуларне врсте. TheМеђу latterљима includeсу theморске sea lettuceсалате, -{''[[Ulva (genusрод)|Ulva]]''}-.
Друга група у оквиру -{''Viridiplantae''}- су углавном слатководне и копнене -{''Streptophyta''}-, чиме су обухваћене копнене биљке заједно са -{''Charophyta''}-, која се сама састоји од неколико група зелених алги као што су -{''[[Desmidiales]]''}- и -{''[[Charales]]''}-. -{''Streptophyte''}- алге су било једноћелијске или формирају мултићелијске филаменте, разгранате или неразгранате.<ref name="BeckerMarin2009" /> Род -{''[[Spirogyra]]''}- обухвата филаментозне стрептофитне алге које су широко познате, шошто се често користе у настави и оне су организми који су одговорни за алгални „скрам“ који задаје проблеме власницима базена. Слатководне биљке реда -{''Charales''}- у знатној мери наликују на копнене биљке и сматра се да су њихови најближи сродници. Растући у несланој води, оне се састоје од централне стабљике са завојима гранчица, што им даје површну сличност са врстама рода -{''[[Equisetum]]''}-, које су у попуности копнене биљке.
The other group within the Viridiplantae are the mainly freshwater or terrestrial Streptophyta, which consists of the land plants together with the Charophyta, itself consisting of several groups of green algae such as the [[desmid]]s and [[Charales|stoneworts]]. Streptophyte algae are either unicellular or form multicellular filaments, branched or unbranched.<ref name="BeckerMarin2009" /> The genus ''[[Spirogyra]]'' is a filamentous streptophyte alga familiar to many, as it is often used in teaching and is one of the organisms responsible for the algal "scum" that pond-owners so dislike. The freshwater stoneworts strongly resemble land plants and are believed to be their closest relatives. Growing in fresh water, they consist of a central stalk with whorls of branchlets, giving them a superficial resemblance to horsetails, species of the genus ''[[Equisetum]]'', which are true land plants.
=== Гљиве ===
{{Main|Гљиве }}
Класификација [[Гљиве|гљива]] је током историје биологије била контроверзна, и таква ситуација је постојала све до недавно. [[Карл фон Лине|Линесова]] оригинална класификација је уршатавала гљиве у царство -{''Plantae''}-, пошто оне несумљиво нису животиње, нити минерали, а то су биле једине алтернативе. Са каснијим развојем [[микробиологија |микробиологије]], у 19. веку [[Ернст Хекел]] је сматрао да је неопходно да се дефинише још једно царство да би се класификовали новооткривени микроорганизми. Увођење новог царства -{''Protista''}- поред -{'''Plantae'''}- и -{''Animalia''}-, довело је до неизвесности да ли су гљиве заиста адекватно лоциране у царству -{Plantae}- или је неопходно да се оне рекласификују као протисте. Hekel је имао потешкоћа у доношељу те одлуке, те је ситуација остала нерешена до 1969, кад је решење нашао [[Robert Whittaker|Роберт Витакер]] који је предложио креирање царства -{''Fungi''}-. Молекуларна евиденција је у међувремену показала да је [[најближи древни заједнички предак]] (концестор) гљива вероватно сличнији претку царства -{Animalia}-, него претку царства -{Plantae}-, или неког другог царства.<ref>{{cite book |author=Deacon, J.W. |year=2005 |title=Fungal Biology |publisher=Wiley |isbn=978-1-4051-3066-0 |url=https://books.google.com/books?id=FMSn4RIoGGoC }}</ref>
The classification of [[Fungus|fungi]] has been controversial until quite recently in the history of biology. [[Carl Linnaeus|Linnaeus']] original classification placed the fungi within the Plantae, since they were unquestionably not animals or minerals and these were the only other alternatives. With later developments in [[microbiology]], in the 19th century [[Ernst Haeckel]] felt that another kingdom was required to classify newly discovered micro-organisms. The introduction of the new kingdom Protista in addition to Plantae and Animalia, led to uncertainty as to whether fungi truly were best placed in the Plantae or whether they ought to be reclassified as protists. Haeckel himself found it difficult to decide and it was not until 1969 that a solution was found whereby [[Robert Whittaker]] proposed the creation of the kingdom Fungi. Molecular evidence has since shown that the [[most recent common ancestor]] (concestor), of the Fungi was probably more similar to that of the Animalia than to that of Plantae or any other kingdom.<ref>{{cite book |author=Deacon, J.W. |year=2005 |title=Fungal Biology |publisher=Wiley |isbn=978-1-4051-3066-0 |url=https://books.google.com/books?id=FMSn4RIoGGoC }}</ref>
Витакерова оригинална рекласификација је била базирана на фундаменталним разликама у исхрани између припадника царстава -{''Fungi''}- и -{''Plantae''}-. За разлику од биљки, које генерално добијају угљеник путем фотосинтезе, и стога се називају [[Аутотрофи|аутотроф]]има, гљиве генерално добијају угљеник путем разградње и апсорбовања материјала и околине, и стога се називају [[хетеротроф]]ним [[Сапротрофна исхрана|сапротроф]]има. Додатно, подструктура мултићелијских гљива се разликује од биљног ткива, попримајући форму мноштва [[хитин]]ских микроскопских нити званих [[хифа|хифе]], које се могу даље поделити у ћелије или могу да формирају [[синцицијум]] који садржи мноштво [[еукариоте|еукариотских]] [[ћелијско једро|једара]]. Плодови, међу којима су [[печурка|печурке]] најпознатији пример, су репродуктивне структуре гљива, и разликују се од било које структуре коју формирају биљке.
Whittaker's original reclassification was based on the fundamental difference in nutrition between the Fungi and the Plantae. Unlike plants, which generally gain carbon through photosynthesis, and so are called [[autotroph]]s, fungi generally obtain carbon by breaking down and absorbing surrounding materials, and so are called [[heterotroph]]ic [[saprotrophs]]. In addition, the substructure of multicellular fungi is different from that of plants, taking the form of many chitinous microscopic strands called [[hypha]]e, which may be further subdivided into cells or may form a [[syncytium]] containing many [[eukaryotic]] [[cell nucleus|nuclei]]. Fruiting bodies, of which [[mushroom]]s are the most familiar example, are the reproductive structures of fungi, and are unlike any structures produced by plants.
== Разноврсност ==
Доња табела приказује процењену заступљеност дела биљних врста различитих зелених биљки из -{''Viridiplantae''}- кладуса. Из ових података следи да постоји око 300,000 живућих врста у -{''Viridiplantae''}- кладусу, од којих су 85–90% светајуће биљке. (Напомена: ови подаци потичу из различитих извора са различитим датумима, и стога у извесној мери нису упоредиви, и попут свих бројева врста донекле су неизвесни у појединим случајевима)
The table below shows some species count estimates of different green plant (Viridiplantae) divisions. It suggests there are about 300,000 species of living Viridiplantae, of which 85–90% are flowering plants. (Note: as these are from different sources and different dates, they are not necessarily comparable, and like all species counts, are subject to a degree of uncertainty in some cases.)
{| class="wikitable" style="float:left; margin-left:1em;"
|+'''DiversityРазноврсност ofживућих livingзелених greenбиљки plant (-{''Viridiplantae)''}- divisionsкладуса'''
|-
! style="background:lightgreen; text-align:center;"| InformalНеформална groupгрупа
! style="background:lightgreen; text-align:center;"| DivisionИме nameподеле
! style="background:lightgreen; text-align:center;"| CommonЗаједничко nameиме
! style="background:lightgreen; text-align:center;"| No.Број ofживућих living speciesврста
! style="background:lightgreen; text-align:center;"| ApproximateАпроксимативни No.број inу informalнеформалној groupгрупи
|-
| rowspan="2" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| [[GreenЗелене algaeалге]]
| '-{''[[Chlorophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| [[greenзелене algaeалге]] (chlorophytesхлорофите)
| style="text-align:right;"| 3,800–4,300 <ref>Van den Hoek, C., D. G. Mann, & H. M. Jahns, 1995. ''Algae: An Introduction to Phycology''. pages 343, 350, 392, 413, 425, 439, & 448 (Cambridge: Cambridge University Press). ISBN 0-521-30419-9</ref><ref name=AlgaeBase_Chlorophyta>{{Citation |last=Guiry |first=M.D. |last2=Guiry |first2=G.M. |year=2011 |title=AlgaeBase : Chlorophyta |publisher=World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |url=http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?searching=true&gettaxon=Chlorophyta |accessdate=2011-07-26 |lastauthoramp=yes }}</ref>
| rowspan="2" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 8,500
(6,600–10,300)
|-
| '-{''[[Charophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| [[greenзелене algaeалге]] (e.g. -{''[[desmidDesmidiales]]s''}- & -{''[[stonewortCharales]]s''}-)
| style="text-align:right;"| 2,800–6,000 <ref name=AlgaeBase_Charophyta>{{Citation |last=Guiry |first=M.D. |last2=Guiry |first2=G.M. |year=2011 |title=AlgaeBase : Charophyta |publisher=World-wide electronic publication, National University of Ireland, Galway |url=http://www.algaebase.org/browse/taxonomy/?searching=true&gettaxon=Charophyta |accessdate=2011-07-26 |lastauthoramp=yes }}</ref><ref>Van den Hoek, C., D. G. Mann, & H. M. Jahns, 1995. ''Algae: An Introduction to Phycology''. pages 457, 463, & 476. (Cambridge: Cambridge University Press). ISBN 0-521-30419-9</ref>
|-
| rowspan="3" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| [[Bryophyte]]s
| '-{''[[Marchantiophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| liverworts[[јетрењаче]]
| style="text-align:right;"| 6,000–8,000 <ref>Crandall-Stotler, Barbara. & Stotler, Raymond E., 2000. "Morphology and classification of the Marchantiophyta". page 21 ''in'' A. Jonathan Shaw & Bernard Goffinet (Eds.), ''Bryophyte Biology''. (Cambridge: Cambridge University Press). ISBN 0-521-66097-1</ref>
| rowspan="3" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 19,000
(18,100–20,200)
|-
| '-{''[[Anthocerotophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| hornworts
| style="text-align:right;"| 100–200 <ref>Schuster, Rudolf M., ''The Hepaticae and Anthocerotae of North America'', volume VI, pages 712–713. (Chicago: Field Museum of Natural History, 1992). ISBN 0-914868-21-7.</ref>
|-
| '-{''[[MossМаховина|Bryophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| mossesмаховине
| style="text-align:right;"| 12,000 <ref name="Goffinet & Buck 2004">{{cite journal |last=Goffinet |first= Bernard |author2=William R. Buck |year=2004 |title=Systematics of the Bryophyta (Mosses): From molecules to a revised classification |journal=Monographs in Systematic Botany |volume=98 |pages=205–239 |publisher= Missouri Botanical Garden Press }}</ref>
|-
| rowspan="2" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| -{''[[Pteridophyte]]s''}-
| '-{''[[Lycopodiophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| clubпрутасте mossesмаховине
| style="text-align:right;"| 1,200 <ref name="Raven 2005">{{cite book |last=Raven |first=Peter H. |first2=Ray F. |last2=Evert |first3=Susan E. |last3=Eichhorn |year=2005 |title=Biology of Plants |edition=7th |location=New York |publisher=W. H. Freeman and Company |isbn=0-7167-1007-2 }}</ref>
| rowspan="2" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 12,000
(12,200)
|-
| '-{''[[FernПапрат|Pteridophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| ferns[[папрат]], whisk ferns-{''[[Psilotum]]''}- & horsetails-{''[[Equisetum]]''}-
| style="text-align:right;"| 11,000 <ref name="Raven 2005" />
|-
| rowspan="5" style="background:lightgrey; vertical-align:top;"| -{''[[Seed plantSpermatophyte]]s''}-
| '-{''[[CycadCycadopsida]]ophyta'''}-
| style="text-align:left;"| cycads-{''[[Cycadophyta]]''}-
| style="text-align:right;"| 160 <ref>{{cite book |last=Gifford |first=Ernest M. |first2=Adriance S. |last2=Foster |year=1988 |title=Morphology and Evolution of Vascular Plants |edition=3rd |page=358 |location=New York |publisher=W. H. Freeman and Company |isbn=0-7167-1946-0 }}</ref>
| rowspan="5" style="text-align:right; vertical-align:top;"| 260,000
(259,511)
|-
| '-{''[[Ginkgophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| ginkgoгинко
| style="text-align:right;"| 1 <ref>{{cite book |last=Taylor |first=Thomas N. |first2=Edith L. |last2=Taylor |year=1993 |title=The Biology and Evolution of Fossil Plants |page=636 |location=New Jersey |publisher=Prentice-Hall |isbn=0-13-651589-4 }}</ref>
|-
| '-{''[[Pinophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| conifersчетинари
| style="text-align:right;"| 630 <ref name="Raven 2005" />
|-
| '-{''[[Gnetophyta]]''}-'
| style="text-align:left;"| gnetophytesгнетофите
| style="text-align:right;"| 70 <ref name="Raven 2005" />
|-
| '-{''[[Flowering plantСкривеносеменице|Magnoliophyta]]'''}-
| style="text-align:left;"| floweringцветајуће plantsбиљке
| style="text-align:right;"| 258,650 <ref>International Union for Conservation of Nature and Natural Resources, 2006. ''[http://www.iucnredlist.org/ IUCN Red List of Threatened Species:Summary Statistics]''</ref>
|}
{{Clear}}
Именовањем биљки руководи [[Међународни кодекс номенклатуре алги, гљива и биљака]] и [[International Code of Nomenclature for Cultivated Plants|Међнародни кодекс номенклатуре гајених биљака]] (види [[Таксономија култивираних биљки|таксономију култивираних биљки]]).
The naming of plants is governed by the [[International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants]] and [[International Code of Nomenclature for Cultivated Plants]] (see [[cultivated plant taxonomy]]).
== Галерија слика ==
| 