Studije zapadnog ezoterizma — разлика између измена

нема резимеа измене
== Istorijat discipline ==
Pioniri ove oblasti početkom 20. veka bili su istoričari koji su se bavili renesansom u Evropi; od 1930-ih, [[Oskar Kristeler]] (1905-1999) i [[Euđenio Garin]] (1909-2004) počeli su da ukazuju na značaj hermetizma u razvoju moderne nauke<ref>Goodrick-Clarke 2008: 5; Hanegraaff 2012: 329.</ref>. Kristlerer je u svojim istraživanjima ukazao na veliki značaj zbirke tekstova „[[Corpus Heremeticum]]“ u kulturi [[renesansa|renesanse]], koji su do tada istoričari zanemarivali. Međutim, istraživanja Kristelera i njegovih kolega koji su objavljivali na italijanskom uglavnom su ostala nezapažena u širem naučnom krugu. Prvi veći pomak u popularisanju ideje o „hermetičkoj tradiciji“ napravila je [[Frensis Jejts]] kada je 1964. godine na engleskom jeziku objavila knjigu „Đordano Bruno i hermetička tradicija“ u kojoj je zastupala ideju da je hermetizam bio pokretač naučne revolucije<ref>Goodrick-Clarke 2008: 5; Hanegraaff 2012: 329.</ref>.
 
== Katedre za proučavanje zapadnog ezoterizma ==
Prva katedra za proučavanje ezoterizma, pod nazivom „Istorija ezoteričnog hrišćanstva“ osnovana je 1965. na [[Sorbona|Sorboni]] u [[Pariz]]u<ref>Hanegraaff 2012: 348; Faivre 1994: ix</ref>. Katedru je prvo vodio [[Fransoa Sekre]], da bi ga 1979. zamenio [[Antoan Fevr]], kada je naziv katedre promenjen u „Istorija ezoteričnih i mističnih tokova u modernoj i savremenoj Evropi“<ref>Hanegraaff 2012: 348; Faivre 1994: ix-x</ref>. Fevra je 2002. godine zamenio [[Žan-Pjer Brak]], kada je naziv katedre opet promenjen u „Istorija ezoteričnih tokova u modernoj i savremenoj Evropi“.
 
Značajan trenutak u popularizaciji discipline bilo je osnivanje druge katedre posvećene studiranju zapadnog ezoterizma 1999. na Univerzitetu u [[Amsterdam]]u, pod nazivom „Istorija hermetičke filozofije i srodnih tokova“ i sa [[Vauter Hanegraf |Vauterom Hanegrafom]] na čelu<ref>Hanegraaff 2012: 358.</ref>.
 
Treća katedra u Evropi postojala je na Univerzitu u [[Ekseter]]u od 2005. do 2012. godine, sa [[Nikolas Gudrik-Klark|Nikolasom Gudrik-Klarkom]] na čelu<ref>Hanegraaff 2013: 189.</ref>. Na Univerzitetu u [[Groningen]]u moguće je steći master diplomu na kursu „Skriveno znanje: gnosticizam, ezoterizam i misticizam“. Na Univerzitetu Rajs u [[Hjuston]]u (SAD) može se pohađati program „Gnosticizam, ezoterizam i misticizam“ i steći master i doktorska diploma<ref>[https://reli.rice.edu/Content.aspx?id=284 RICE. Department of Religion. Gnosticism, Esotericism, Mysticism (GEM)]</ref>.
 
== Bibliografija ==