Скривеносеменице — разлика између измена

,.,.,-,-,.,.,-,-,
(,.,.,-,-,.,.,-,-,)
{{спајање|Скривеносеменице}}
{{Радови у току}}
{{Taxobox
| name = ЦвјетницеFlowering plants
| fossil_range = [[Рани Cretaceous]] - недавни, {{fossilrangefossil range|120|0}}
| image = Sweetbay Magnolia Magnolia virginiana Flower Closeup 2242px.jpg
| image_caption = ''[[Magnolia virginiana]]''<br> sweet bay
sweet bay
| regnum = [[Plantae]]
| subregnum = [[Embryophyta]]
| superdivisio = [[Spermatophyta]]
| divisio = '''Angiosperms'''
| rankssubdivision_ranks = GroupsГрупе (APG IV){{sfn|APG|2016}}
| subdivision =
[[Basal angiosperms]]
* [[Nymphaeales]]
* [[Austrobaileyales]]
* [[Core angiosperms]]
* [[magnoliids]]
* [[Chloranthales]]
}}
 
'''Цвјетнице''' ([[Латински језик|лат]]. ''Аngiosperms''), такође познате као (лат. ''Angiospermae'' или ''Magnoliophyta'') су најразноврснија група [[Копнене биљке|копнених биљака]]. До сада је познато пркопреко 290 000 врста цвјетница у које спадају: [[цвијеће]], [[траве]], [[дрвеће]], [[поврће]], [[воће]], љековито биље. Преци цвјетница су се развили још у доба [[Тријас|Тријаса]] прије 245 милиона година. Прве познате цвјетнице датирају прије 160 милиона година. Преко 80% свих [[Зелене биљке|зелених биљака]] има цвјетове, који стварају [[сјеме]] и тако се развија нова биљка. [[Једногодишња биљка|Једногодишње]] цвјетнице цвјетају на крају свог живота, док већина [[Višegodišnja biljka|вишегодишњих цвјетница]] цвјета сваке године. Траве су најраспрострањеније цвјетнице.
==Одлике цвјетница==
Цвјетнице могу имати један или два клицна листића, [[Котиледони|котиледона]]. Цвијет се отвара из [[Пупољак|пупољка]]. Пупољак цвјетница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цвјетница је безграничан. Обојени дио цвијета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цвијету [[Чашични листићи|чашични]] и [[крунични листићи]] исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад и, шире и, откивају и отварају круничне латице које стварају цвјетну круну. Цвијет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице- [[Прашници|прашнике]]. Цвјетови могу трајати од једног дана до неколико, док други цвјетају мјесецима прије него што се опраше и израсту у сјеме.
==Дијелови цвијета==
[[File:Angiosperm life cycle diagram-en.svg|thumb|Животни циклус цвјетница]]
Цвјетови се састоје од неколико дијелова цвијета, распоређених у четири круга. Вањски круг чине чашични листићи. Други круг, унутар чашичних листића, је круг латица. У њему се налази трећи круг, круг мушких дијелова цвијета-поленске кесице. Задњи, четврти круг је сачињен од женских дијелова. Иако сви цвјетови имају сличан распоред, код неправилних цвјетова неки дијелови могу недостајати, док други немају увијек исто растојање, број и величину цвијета.
==Подјела цвјетница према броју клица==
Подијељене су у двије главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.
{{multiple image
| align = left
| direction = vertical
| width = 110
| footer = '''Цвјетнице'''
| footer_align = center
| image1 = Angiosperm life cycle diagram-en.svg
| alt1 =
[[File:Angiosperm | lifecaption1 cycle= diagram-en.svg|thumb|Животни циклус цвјетница]]
| image2 = Monocot vs Dicot.svg
| alt2 =
| caption2 = Монокотиледоне-дикотиледоне
}}
{| border="2" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin:1em 1em 1em 0; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:95%"
|-
 
==Монокотиледоне==
{{multiple image|caption_align=center|header_align=center
У монокотиледоне биљке спадају траве и [[луковице]], а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цвјетнице што износи око 50 000 врста. Први пут се појављују прије око 90 милиона година и научници сматрају да су се највјероватније развиле из [[Дикотиледоне биљке|дикотиледоних биљака]] које су живјеле у воденим условима, ријекама и мочварама, и подсјећале су на [[Локвањ|локвање]].
| align = right
| total_width = 320
 
| image1 = Cereale spontaneo 3817.JPG
| width1 = 750
| height1 = 536
| alt1 =
| caption1 = Житарице
 
| image2 = Weat-bundle.JPG
| width2 = 300
| height2 = 300
| alt2 =
| caption2 = Пшеница
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = '''Монокотиледоне биљке'''
}}
У монокотиледоне биљке спадају траве и [[луковице]], а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цвјетнице што износи око 50 000 врста. Први пут се појављују прије око 90 милиона година и научници сматрају да су се највјероватније развиле из [[Дикотиледоне биљке|дикотиледоних биљака]] које су живјеле у воденим условима, ријекама и мочварама, и подсјећале су на [[Локвањ|локвање]].
===Грађа монокотиледоних биљака===
Код монокотиледоних биљака клица има један клицни листић, котиледон. Цвјетни дијелови монокотиледона су латице. Најчешће имају три латице или им је број латица дјељив са три. Њихово стабло расте изнутра, али у њему оне ријетко имају [[камбијум]]- творно биљно ткиво. Стабло им је најчешће меко и савитљиво. Листови имају паралелну нерватуру. Коријен монокотиледона је састављен од бројних ситних коријеновакорјенова који се гранају. Монокотиледоне биљке расту брзо.
==Дикотиледоне==
{{multiple image
|caption_align=center
|header_align=center
| align = right
| total_width = 320
 
| image1 = Taraxacum vulagaris.jpg
| width1 = 750
| height1 = 536
| alt1 =
| caption1 = Маслачак
 
| image2 = Mrs. Herbert Stevens May 2008.jpg
| width2 = 750
| height2 = 536
| alt2 =
| caption2 = Ружа
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = '''Дикотиледоне биљке'''
}}
Преко 5/6 свих цвјетница обухватају дикотиледоне биљке што износи око 175 000 врста.
===Грађа дикотиледоних биљака===
Дикотиледоне су оне биљке код којих клица има два котиледона тј. два клицна листића. Цвјетови ових биљака су четворочлани или петочлани. Стабло дикотиледона има камбијум, тј. један слој ћелија које стално расту близу коре стабла. Њихово стабло је разгранато. Већина дикотиледона има један дугачак вретенасти коријен. Њихови листови су мрежасте нерватуре.
==Галерија==
<gallery>
File:Monocot vs dicot crop Pengo.jpg|thumb|Монокотиледона-дикотиледона биљка
File:Wheat close-up.JPG|thumb|Монокотиледоне биљке, житарице
File:Young castor bean plant showing prominent cotyledons.jpg|thumb|Дикотиледона биљка
File:Rose bud.jpg|thumb|Дикотиледона биљка, ружа
File:Meadow in Island Park, Idaho.jpg|thumb|Најраспрострањеније цвјетнице, траве
</gallery>
==Литература==
*Панајотовић А. (2006). ''Енциклопедија живог света'', Пирот, Књижаре PI-PRESS (Кућа књиге).
[[Категорија:Биљке]]
117

измена