Електрична гитара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 15:
Око 1923. године је Лојд Лоар (Lloyd Loar) експериментисао са електромагнетним конверторима. Направио је сензор који је примао вибрације тела гитаре и претварао у електричне сигнале. Пошто су сензори били прилично непрактични, тај систем није имао велики комерцијални успех.
 
Џорџ Бјучемп (George Beauchamp) је заједно са Адолфом [[Рикенбејкер (гитара)|Рикенбејкер]] (Adolph Rickenbacker) 1931. године направио звукосниматељ који је примао вибрације директно са жица гитаре. ЗвукосниматељСниматељ је ставио на једну тзв. ''lapsteel'' или [[Хаваји|хавајску]] гитару. Настао је основни принцип данашњих електричних и тиме прва електрична гитара. Патент за гитару која је названа ''frying pan'' (на српском: тигањ за печење), послат је 1932 у [[Вашингтон]] на оверу. У Вашингтону су били скептични према новој гитари, и кад је 1937 стигла овера, други произвођачи већ су имали своје моделе електричних гитара, тако да патентирање најзад није ништа помогло.
 
Прва регуларна серијска електрична гитара била је ЕС-150 ''(ES-150)'' из 1936. године од фирме [[Гибсон (гитара)|Гибсон]]. ЕС-150 била је намењена као џез-гитара. ЕС је стајало ''electric spanish'', мање због класичне „шпанске“ гитаре него због начина рукохвата насупрот хавајским гитарама као што је била гитара од Бјучемпа и Рикенбејкера. 150 је стајало за ондашњу званичну продајну цену од 150 америчких долара.