Успон Македоније — разлика између измена

 

== Извори ==

Извори о историји [[Античка Македонија|Македоније]] пре доласка [[Филип II Македонски|Филипа II Македонског]] на власт су веома оскудни. Ако се изузме археолошки материјал, једине сигурне податке даје нам [[Тукидид]] у свом кратком осврту на историју ове државе у својој "Историји". Међутим, о Филиповој епохи сведоче бројни извори. Главни међу њима је "Историја Филипа" од [[Теопомп]]а која је до данашњих времена сачувана само у одломцима. [[Диодор са Сицилије]] у својој 16. књизи описује овај период. Теопомпов савременик Ефор такође је описао ове догађаје. Извори за овај период су и беседе [[Есхин]]а, [[Демостен]]а и [[исократ|Исократа]].

 

 

== Филипова владавина ==

=== Прве године владавине ===

[[Датотека:PhilipIIGoldStaterHeadOfApollo.jpg|250px|мини|Филипов златни статер]]

 

=== Трећи свети рат ===

[[Датотека:07Delphi Theater03.jpg|мини|Рушевине пророчишта Делфи]]

Трећи свети рат Филипу је послужио као изговор да се умеша у грчке послове. Започео је као сукоб [[Фокида|Фокиде]] и [[Амфиктиоска лига|Амфиктиоске лиге]] на челу са [[Теба (град у Грчкој)|Тебом]] око пророчишта [[Делфи]] кога су Фокиђани заузели. Тебанци су ту акцију протумачили као светогрђе и наложили Фокиђанима да сместа напусте пророчиште и надокнаде начињену штету. Фокиђани одбијају да испуне наређење па им Теба објављује рат. Иако је у почетку био локални сукоб, рат је убрзо постао општегрчки. Захваљујући средствима које су прикупили од ходочасника, Фокиђани су могли унајмити најамничку војску. Тебанци склапају савез са Тесалијом и [[Локрида|Локридом]]. Атина и [[Античка Спарта|Спарта]] стају на страну Фокиде.

 

=== Олинтски рат ===

[[Датотека:Ancient Olynthos Chalkidiki - Greece - 048.jpg|300px|мини|лево|Рушевине Олинта]]

Олинт је, знајући за Филипова настојања да освоји [[Халкидики (полуострво)|Халкидики]], још 358. године п. н. е. ступио у савез са Атином. Сам град налазио се на челу [[Халкидички савез|Халкидичког савеза]]. Заоштравање атинско-македонских односа довело је до сукоба Филипа са Олинтом. Филип га напада 348. године п. н. е. Атињани су Олинту послали помоћ од 17 бродова, 300 коњаника и 4000 хоплита. Међутим, у редовима су се појавила двојица издајника - команданти коњице Еутикрат и Ластен. Они у Филипове руке предаше 500 коњаника. Олинт је толико ослабио да није могао пружити значајнији отпор. Филип га осваја исте године. Град је порушен, а становништво побијено или поробљено. Халкидички савез престао је да постоји.

 

=== Македонски успеси ===

[[Датотека:Demosthenes orator Louvre.jpg|200px|мини|Демостен, [[Лувр]]]]

[[Филократов мир]] изазвао је негодовање у Атини и поделу на две фракције: присталице Македоније предвођене Есхином и противнике предвођене Демостеном. Док се у Атини водила борба, Филип шири свој утицај. На епирски престо поставља свог шурака Александра. Угрозио је Акарнанију, склопио савез са [[Етолија-Акарнанија (округ)|Етолијом]] и у све четири области Тесалије сместио своје људе. Тесалску војску је прикључио својој у склопу намесника. Планирао је напад на Тракију због чега 343. п. н. е. понуди Атини мир. Понуда је одбијена. Поход је ипак предузео и 342. године п. н. е. наметнуо трачким племенима велики данак, а трачке градове населио македонцима. Са грчким градовима склопио је примирје. Реакција Атине на ова освајања била је пљачка трачких македонских градова. Филип уложи протест који оста без одговора. Године 340. п. н. е. Филип опседа Перинт и Византион. [[Опсада Перинта]] изазва реакцију [[Персијанци|Персијанаца]] који граду послаше велику помоћ заплашени наглим јачањем Македоније. [[Опсада Византиона]] изазва реакцију Атине која шаље помоћ граду. Обе опсаде завршене су неуспехом. Филип повлачи своје снаге.

 

=== Пораз Грка ===

[[Датотека:Philip II of Macedon's 339 BC Campaign.png|250px|мини|лево|Кретање Филипа Македонског 339. године п. н. е.]]

Атина са Тебом склапа савез и објављује јој Свети рат. Савезницама се придружила и [[Амфиса]], град у области Фокиде. Спартанци, и поред свог непријатељства према Македонији, нису пристали да пошаљу своју војску у помоћ. Разлог за то била је мржња према Беоћанима која је постојала још од времена [[Беотијски рат|Беотијског рата]] и [[Тебанска хегемонија|Тебанске хегемоније]].

 

== Последице ==

 

=== Александрова балканска кампања ===

Вест о Филиповој смрти навела је многе државе Балкана да се побуне против македонске хегемоније надајући се да нови владар, Филипов син Александар, није довољно снажан да одржи царство свога оца. Побуну су подигла трачка племена на северу Македоније, Тесалија, Атина и Теба. У гушењу устанака, Александар је провео 335. годину п. н. е.

 

 

=== Александрова освајања ===

[[Датотека:Alexander-Empire 323bc.jpg|300px|мини|Александрово царство на врхунцу моћи]]

Александар се у Малу Азију искрцао на пролеће 334. године п. н. е. Прву [[битка код Граника|победу]] остварио је на реци [[Граник (река)|Гранику]] протерујући Персијанце са обала Егејског мора. Потом је наставио са освајањем Мале Азије. Цар [[Дарије III]] чекао га је са великом војском на реци Ису. Александар му поново [[Битка код Иса|наноси пораз]] и приморава на бегство. Потом је наставио са чишћењем обала [[Левант]]а од персијских гарнизона Извесне тешкоће представљало је [[Опсада Тира|освајање Тира]]. Потом се Александар упутио у [[Египат]] који га је дочекао као ослободиоца и прогласио новим [[фараон]]ом. Одлучујућу битку против Персијанаца водио је [[Битка код Гаугамеле|код Гаугамеле]], недалеко од [[Вавилон]]а, 331. године п. н. е. након које осваја [[Персепољ|Персеполис]]. Период од 331. до 327. п. н. е. Александар је провео ратујући са [[Бактрија|Бактријом]] и [[Согдијана|Согдијаном]] којима су управљали [[Бес Бактријски|Бес]] (који се прогласио граљем Персије) и [[Спитамен]]. До 327. године п. н. е. Александар стиже до Индије.