'''Ханибал Барка''' ([[247. п. н. е.]] – [[182. п. н. е.]]) је војни командант древне [[Античка Картагина|Картагине]], најчувенији по достигнућима у [[Други пунски рат|Другом пунском рату]] у вођењу армије од [[Хиспанија|Хиспаније]] преко [[Пиринеји|Пиринеја]] и [[Алпи|Алпа]] у сјеверну [[Италија|Италију]] и победомпобједом над [[Антички Рим|Римљанима]] у [[Битка код Требије|бици код Требије]] ([[218. п. н. е.]]), [[Битка код Тразименског језера|бици код Тразименског језера]] и [[Битка код Кане|бици код Кане]]. Након Кане, многи градови су се побунили против Рима. Међутим, Римљани су избегавалиизбјегавали да се боре са њим у великим биткама и постепено су освојили сва његова утврђења у јужној Италији. У инвазији на Африку [[204. п. н. е.]], Римљани су постигли велике успјехе и натјерали Ханибала да се врати у Африку, гдје га је римски командант [[Публије Корнелије Сципион Африканац|Сципион]] поразио у [[Битка код Заме|бици код Заме]] ([[202. п. н. е.]]).
Након овог рата, Ханибал је водио Картагињане неколико година, помажући да се опораве од ратних разарања, док га Римљани нису протералипротјерали у егзил [[195. п. н. е.]]. Отишао је да живи на двор [[селеукидско краљевство|селукидског]] краља [[Антиох III Велики|Антиоха III]]. Године [[189. п. н. е.]] Римљани су поразили Антиоха у рату и захтевализахтијевали су од њега да им изручи Ханибала. Тада је Ханибал побегаопобјегао на двор краља [[Прусија I|Прусије I]] у [[Битинија|Битинију]]. Када су Римљани затражили од Прусе да изручи Ханибала, Ханибал је извршио самоубиство јер није желио да падне у руке Римљанима.
Ханибал се сматра једним од највећих војних команданата свих времена, раме уз раме са [[Александар Велики|Александром Великим]], [[Гај Јулије Цезар|Јулијем Цезаром]] и [[Наполеон I Бонапарта|Наполеоном Бонапартом]].
