Бухач — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
----------------------------- |
. |
||
Ред 4:
| image = Pyrethrum cinerariifolium-3-xavier cottage-yercaud-salem-India.JPG
| slika_širina = 240px
| image_caption = -{Pyrethrum cinerariaefolium}-
| regnum = [[Biljke|Plantae]]
| divisio = [[Kritosjemenjače|-{Magnoliophyta}-]]
| classis = [[Dvosupnice|-{Magnoliopsida}-]]
| ordo = -{[[Asterales]]}-
| familia = [[Glavočike|-{Asteraceae}-]]
| genus = -{[[Pyrethrum]]}-
| species = -{'''''Pyrethrum cinerariaefolium'''''}-
| dvoimeno = -{''Tanacetum cinerariifolium''}-
| synonyms =
* -{''Pyrethrum cinerariifolium''}-
Ред 18:
* -{''Chrysanthemum turreanum''}-
}}
'''Бухач''' ([[Латински језик|лат]]. -{''Pyrethrum cinerariaefolium''}-; [[Њемачки језик|њем]]. -{''Dalmatinische insektenpulverpflanze''}-) је [[Višegodišnja biljka|вишегодишња]], ароматична биљка из породице [[Главочике|главочика]] ([[латински језик|лат]]. -{''Asteraceae''}-, -{''Compositae''}-). Ова биљка спада у ендемичне биљке бивше [[Југославија|Југославије]] и [[Албанија|Албаније]] и због високог квалитета дроге (дрога: [[Латински језик|лат]]. -{''Flores Pyrethri''}-) његових цвјетова пренесен је у многе европске земље, те [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Јапан]], [[Аустралија|Аустралију]] и др.
==Станиште и распрострањеност==
[[File:Fields of white daisies (Chrysanthemum cinerariaefolium ).JPG|thumb|лево|-{Pyrethrum cinerariifolium}-]]
Бухач расте у [[Далмација|Далмацији]], приморским дијеловима [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Херцеговина|Херцеговине]]. Одатле је у XIX и XX вијеку пренесен на све континенте. Најчешће расте у подручју каменитих пашњака. То су каменита станишта са оскудним дијеловима земље. Налазимо га и у свијетлим приморским шумама, у [[Маслињаци|маслињацима]], запуштеним [[Виногради|виноградима]].
==Опис==
{{multiple image
Линија 47 ⟶ 49:
}}
[[File:Tanacetum cinerariifolium - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-269.jpg|thumb|Дијелови биљке]]
Биљка бухача се развија у моћан грм висок од 30 до 70 центиметара и широк до 50 центиметара. На врху бројних стабљика налази се по једна цвјетна главица. Лишће је дубоко дијељено и веома китњасто. Сви надземни дијелови бухача су обрасли сребрнастозеленим длачицама, па цијела биљка управо због обиља длачица, има сребрнаст изглед. Корјенов систем је врло развијен са јаким, дубоким и разгранатим коријеном из кога сваке године избија мноштво једногодишњих зељастих стабљика. Пупољци су око 8 милиметара у пречнику. Цвјетне главице су крупне, око 5 центиметара у промјеру. Имају бијеле језичасте латице поредане као цријеп на крову. Средину цвијета чине жути петозуби цвјетићи, тако да цвјетна главица личи на цвијет [[маргарета]] ([[Латински језик|лат]]. ''Chrysanthemum leucanthemum'') али она нема инсектицидних својстава. Дршка цвијета је кратка и уздуж пругаста. Слабог је мириса и дражи слузокожу носа када се дрога меље. Укуса је горког и наљутог. Биљка издржава дуготрајне суше приморског крша.
==Инсектицидна својства==
Најчешће се користи у облику врло ситног прашка жућкасто-сивкасте боје. Инсектицидна својства бухача потичу од четири [[Estar|естра]]: [[пиретрин I]], [[пиретрин II]], [[цинерин I]], [[цинерин II]]. Дрога има још и [[Етарско уље|етарског уља]], [[Смола|смоле]], један [[хетерозид]] и [[алкалоид]]. Због тога се бухач већ више од 100 година употребљава као одлично [[Инсектицид|инсектицидно средство]] ([[Латински језик|лат]]. -{''Flores Pyrethri''}-).
===Утицај на човјека===
Велику предност, пред другим инсектицидима, бухачу даје чињеница што није отрован за [[Човек|човјека]], [[топлокрвне животиње]] и [[биљке]]. Дјелује веома брзо и ефикасно. Смртоносан је за [[хладнокрвне животиње]]. Не изазива отпорност и навикавање, те имуност било које форме [[Инсекти|инсеката]]. Пиретрин, естар који се налази у бухачу, спада у групу контактних отрова. То је неуромускуларни отров изузетно брзог дејства. Као [[инсектицид]], прашак бухача се мијеша са неким од синтетских инсектицида чије се особине допуњују. Посљедњих година, естри бухача, се почињу употребљавати против [[шуга|шуге]] и као [[антхелминтик]] (''средство против цријевних паразита'').
==Сличне врсте==
[[File:Afbeelding-049-Chrysanthemum coccineum-Pyrethrum Roseum.tif|thumb|-{''Pyrethrum Roseum''}-]]
* -{''[[Pyrethrum carneum]]''}- ([[Латински језик|лат]]. -{''Chrysanthemum roseum''}-) је биљка од које се добија кавкаски или [[руски бухач]]. Расте на висини од 1500 до 2500 метара надморске висине, на [[Кавказ (планина)|Кавказу]].
* -{''[[Pyrethrum roseum]]''}- ([[Латински језик|лат]]. -{''Chrysanthemum marchallii''}-) је биљка позната још као [[персијски бухач]]. Проналази се од [[Каспијско море|Каспијског мора]], [[Јерменија|Јерменије]] до [[Персија|Персије]] али му је дејство много слабије од обичног бухача.
==Народна имена==
У народу је биљка бухач позната и под овим називима: ''бувач, далматински бухач, далатинска хрисантема, дивљи пелин, берића трава, брмиња, бубарица, бувара, буварица, бухара, бухарица, вратић, дивља барутица, матриколда, осјенач''.
==Литература==
* Шилић, др Ч. 1988. ''Ендемичне биљке II издање''. Свјетлост, ООУР Завод за уџбенике и наставна средства. Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.
* Туцаков, др Ј. 1984. ''Лечење биљем''. Издавачка радна организација "Рад", Београд.
[[Категорија:Биљке]]▼
{{Taxonbar}}
| |||